Прођох земунском пијацом пре неки дан. Од Општине, поред тезги са метлама и џиџа-биџама, чоколадама, електроматеријалом, па на ћошак, где је увек стајао онај „мој” продавац црквених календара... Нисам га опазио, па ми би некако чудно. Наставих даље поред неке нове банке и Максија (некад Ц-маркета), кад испред себе угледах познато лице. Продавац црквених календара, оседео, угојио се, брзим корацима је грабио на своје старо радно место, преко пута милиције.
Продужио сам даље, с осмехом на лицу, иако свестан да како је он остарио у мојим очима, тако бих ја и у његовим, да ме познаје. Свратићу сутра по неколико календара за Нову, 2016. годину.