„Zivot je, nekad siv, nekad zut
Zivot je..
Ovaj put...
za mene zabrinut

Ne brini, Ziko ti, kažu svi
Zile nemoj brinuti, ”

cika Bares, volite li vi Bajagu?

hahah ...odgovor je na zalost pogresan :-)

(imam osjecaj da se salite cika Bares, ali opet cast je diskutirati

sa legendama vaseg kalibra)

cuj Bajagi bosanac... oplakah

opet ovaj socialista utopista

mi kao ljudska vrsta pored sposobnosti da se reproduciramo po ne

ne znam cijem nalogu (ponekad kažu od boga je - a dodje mi da ga

skrementam kad vidim ko se sve razmnozava), elem pored toga sto nam

je dato da živimo, radimo, stvaramo, razvaljujemo, uspijevamo, ne

uspijevamo...dobismo u amanet i neke zlijezde i misice koji utjecu

na naše centralni nervni sistem htjeli mi to jadni ili ne

htjedoh reci imamo osjecaj za razmišljanje

nismo roboti, dovraga i bestraga...

„hahah ...odgovor je na zalost pogresan :-)”

Bojana duso, 'ziv covek gresi' - to je TO.

Hajde sto ja nisam čuo za tog Baju,već mnogi stariji
i mladji od mene ovde gde sam. Da je u pitanju politicka
licnost po cemu nas upoznao ostatak sveta,bila bi 'bruka'
da ne znam.
Sreća sto ima google,tako da saznah da je reč o'glazbeniku'.
;-)

Onaj ko kaže da Nije,nosi crne naocare celog zivota.

„Kada bi pucale glave od laži kao tikve,ničija nebi
čitava ostala” - narodna izreka.

A može i ova:„Da je razi koliko je laži,svet nebi gladovao”.
;-)

stihovi koje sam ja posudila kao odgovor na pitanje „Da li ste

zadovoljni” su iz Bajagine pjesme koji je bio vrlo i veoma popularan

kad sam ja bila omladinac

„poslije svake kise dodje sunce” ili ona „nije zlato sve sto sija”

baresh pa nije valjda da ne znaš ko je bajaga?
znaš li ko je bora corba?

„baresh pa nije valjda da ne znaš ko je bajaga?
znaš li ko je bora corba?”

Kako to mislis 'pa nije valjda da ne znaš'?

Ovo me potseca na vic o Muji i Hasi.

Pos`o Mijo u vecernju skolu, i sutradan pita Hasu: jel`
znaš ti bolan ko je bijo Mozart? Ne znam, uzvrati Haso.
Mujo: e nećeš ni znat`, kad ne ides u vecernju skolu.
Sledeći dan opet:jel znaš ti bolan ko je bijo Betoven.
Nikad čuo,uzvrati Haso.E nećeš ni cut` kad ne ides u
vecernju skolu.
Tek će Haso: a znaš ti onog Jozu bubnjara? Ne znam,
uzvrati Mujo. E nećeš ni znat`. To je onaj sto ide kod
tvoje Fate, kad ti odes u vecernju skolu.

P.s. nije može biti skladno onom tvome;'pa nije valjda
da ne znaš',već mi trenutno pade na um - poredjenja radi.

„Nije bilo ni redovne stampe u severnoj americi skor ni malo 80-tih a ne pre itd.


Upravo tako nekako Frenzy,

Ovde gde sam u tadasnjem vremenu bilo je nekoliko
prodajnih mesta dge se mogla nabaviti nasa stampa.

Neko je kupovao redovno,neko povremeno a vecina koju poznajem
nije ni marila.Narod se okrenuo svojim zivotnim potrebama
i obavezama. Svojevremeno u Yu sam ujutro najpre kupovao
novine,kao uostalom i mnogi. Citalo se od poslednje,stranice
o sportu,a sve ostalo ovlas prelazilo po naslovima.

Danas? Ne treba da ides ni u biblioteku,niti saljes pisma
postom. Sve imaš u dzepu u onoj maloj spravici - 'sokocalo'.”

Bas naprotiv,tema interesantna samo da nema takvih kao sto si ti.

Zivot i zadovoljstvo:Kada bih ponovo mogla da biram,izabrala bih isti zivotni put i ako je bio prilično borben i tezak,do ove danasnje sreće i uspeha.

Frenzy možda nisi bio rođen u 70tim pa te moram nauciti da je bilo stampe u Usa (zavisi gde) ranih 70tih godina iz naše otadzbine i to daleko veci izbor nego danas.Verovali ili ne svet je postojao i malo prije 70tih.

the - bezi - men,

Pravo pitanje glasi: „Да ли сте задовољни својим животом?”

E sad što ne znaš šta ćeš sa sobom,i nema šta da kažeš,
to je druga stvar...

pa ti stvarno ne znaš šta hoćeš? nije tema o meni...

obrati se upravi vodovoda;-)

Znaš ti mog stojka;-),
Umesto da se vratis u 'zonu sumraka' gde ti je mesto,
pratis me ko pudlica...

He he leptiricu sarencicu...samo ti odleprsaj.

p.s. takvima i nije mesto medj` narodom, već u
buvaru gde vam je pravo mesto.
;-)

Ja mislim da covek nikada ne treba da bude zadovoljan sa onim što ima, ko je i šta je a da uvek treba da bude zahvalan za ono sto ima, ko je i šta je. Niko nije zadovoljan jer nam je to u prirodi da hoćemo vise, bolje, jače, zdravije i slično. To ne sme da bude prepreka da kažemo da smo zahvalni za to što imamao sada. Sreo sam dosta njih koji uvek nešto kao zadovoljni a u sustini nisu nego se plase da kažu zašto nisu zadovoljni. Vecina od nas nikada ne ostvari svoje snove već u vecini slučajeva su to tudji snovi. Ugrade ti to od skole, crkve, roditelja i drustva pa onda postanes inzinjer, doktor, radnik, privatnik a ti bi da budes muzicar, putopisac, naucnik, istrazivac. Ti bi da ostanes dete u dusi ali te nateraju da odrastes a odrastanje je cin kojim se snovi redukuju na drustveno prihvatljivu normu. Zato ja ne verujem da postoje zadovoljni ljudi. Takođe ne verujem da postoje i zahvalni ljudi. Možda njih nekoliko koje sam ja sreo. Onda se ljudi pomalo pogube pa pobrkaju neke stvari. Recimo postao sam inzenjer jer su me tako oblikovali i neka je tako ali bi voleo da budem i muzicar, recimo. Nisam zahvalan za ono sto sam sad tako neću nikada postati ni ono sto bih zeleo. Zato treba reci uvek hvala za ono sto si sad i krenuti dalje da budes i ono sto hoćeš da budes.

...