Jel mora u tri (3) recenice?

ne bi da vređam emigraciju, al' te knjige uglavnom ih zaobilaze u širokim lukovima. onim nekima kojima se ipak zalomi poneka knjiga - bolje da i nije. a verujem da ima i neki mikromali procenat koji i pročita ponekad poneku knjigu.

I moja kucna biblioteka je sacinjena od kolekcije obimne strucne literature iz masinstva i biznisa. Na srpskom jedino imam nekoliko udzbenika sa predavanja (1978/79 skol. god.) na MSC „Petar Drapsin” u Adi.

Sve do nedavno (5/2013), zbog prirode posla, citalo se daleko vise nego sto će to biti u buduce, jer pecanje/dzabalebarenje i citanje samo za svoju dusu je nešto da se tek - navikavam. :)

Još uvek nam CPHA nije otkrila tajnu:ima li biblioteku,kako dolazi do knjiga ili npr. šta cita i tako to? Cekamo...

p.s. obzirom da pripada emigraciji.

Sasa, šta mu to dodje klonja?

Pretpostavljam nešto cemu se klonjas ili pak klanjas. Da nije u pitanju biblija?

Aaa,taklo dakle? To neki novoklonirani izrazi iz neke carsije?

Obzirom da poticem i da sam do zrelosti bio na selu,nikad svojevremeno čuo za taj i još mnoge izraze.Nekada se to narodski zvao nužnik. Prosta reč i ujedno jednostavan izraz koji ne potrazuje objašnjenje.

P.S.,kako nepismenom,polupismenom tako i pismenom smrtniku.

hvala na pojasnjenju.

Još kao klinac imao sam veoma bogatu za moje prilike biblioteku. Pored toga bio sam na Senjaku clan biblioteke pa sam redovno po dve knjige uzimao odjednom koje sam obično procitao za dva dana. Ako je knjiga dobra procitam je za jednu noć!
Moje lične knjige su uglavnom dolazile od drpisanja. U Visegradskoj ulici u Bgd. postajao je otpad gde je država bacala sve vrste knjiga. Najviše predratne, čak još od Prvog sv. rata. Tako sam imao dosta nacionalnih knjiga koje sam morao da krijem od keve u supi.Plasila se da nam slučajno ne naidje UDBA.
U Francuskoj kada sam kao klinac dosao prve knjige sam kupio u Rumunskoj crkvi gde je Nedeljom sluzio nas pop Miladin Garic. Bila su to 2 toma o Generalu Draži Mihajloviću od pukovnika Djordjevica. Onda sam preko puta crkve u 4-5 kafana kupovao ostale emigrantske knjige stampane od „Iskre”,Naše Reci,Ravnogorskog Borca I ostalih... Tako kada sam dosao u Kanadu morala su sa broda četiri coveka da nose moje knjige koje su bile u jednom velikom sanduku-kuferu.To je ustvari I bila čitava moja imovina.
Posle sam se snabdevao knjigama sa svih strana. Sada u podrumu kuce imam sigurno 10 hiljada knjiga uglavnom sve nesređeno. Na Srpskom,francuskom I engleskom jeziku. Neke sam kupovao od bivše Jugoslavike pok. Zivka Apica,a antikvarna izdanja najviše od pok. Jeruca Dimitrija iz Brisela I Radana Grujicica iz Windzora,Ont.
Da li sam sve te knjige procitao? Jok bre!
Neke sam procitao,a neke samo prelistao,kao kasnije ću,a nisam posle nasao vremena ili interesovanja za njih.
Neke vredne I retke knjige sam dobio od jednog našeg kapetana (Lj. Popovica) (Ljoticevca) koji je odlazio za Svetu Goru I uz njih su bile vredne originalne fotografije I dokumenta. Neke knjige su stare I po 150 g., pa se često mislim šta će sa njima biti kad se jednom mora otici Bogu na istinu?!
Pokojni Torontski svestenik Zarko Mitrovic je imao jednu vrlo retku I bogatu biblioteku,a deo knjiga je nasledio od svog tasta. Posle njegove snrti popadija je sve knjige poklonila Kanadskoj Eparhiji.
Jednog dana guslar Miro Roglic koji je tada imao kosnice pcela na Miltonskom Manastirskom imanju prilikom posete pcelama vidi veliku vatru. Pridje blize I vidi jednog popa kako na lomaci pali stotine knjiga. Upita ga zašto to radi jer je grehota paliti bilo kakve knjige? Pop mu odgovori da je dobio naredjenje od Vladike da sve nacionalne knjige ,a najviše je bilo četnickih I Ljoticevskih knjiga zapali. Miro je uspeo iz vatre da spase oko 40 knjiga. Ja iako sam antikomunista ne bi palio ni Titove knjige,a kamoli sve ostalo.
Eto kako neki puta naše knjige zavrsavaju, NA LOMACI!

Evo da i ja doprinesem temi.
Poceo sam da čitam Politikin zabavnik, krajem 50 ih godina. On je izlazio jedanput nedeljno. Radovao sam se da čitam nastavak, Flasa Gordona, Bas Celika i Hajduk Stanka.

Posle toga poceo sam sa crtanim romanima , Cisko KID. Ne znam kolko sam procito. Posle su sledile knjige Tarzan Brani Dzunglu, tu sam dvaput procito.

Onda Knjige Karl MAYA Winnetu & Old Shatterhand. On je bio strava. Posle sam video i flmove., snimljene po bivšoj Yugi. I to sve u osnovnoj skoli. A obaveznu lektiru, što se moralo napisati. To sam prepisivo od nekog.
Posle ovde sam procito nekoliko knjiga Emil Zole na francuskom. I to bi bilo skoro sve. Naravno na poslu sam cito novine i sluso radio. Za iduci mesec kada budem bio na moru i cvario se. Citacu knjigu Brata Zikke iz NYC. Koju mi dao i potpiso lično, u jednoj Ruskoj kafani na 8 Av. Knjiga se zove ** Moji Drugovi** Dzo Moler. Hvala bratu iz te daleke zemlje.

Iz starog kraja donosio sam ** akvarele** imam ih po zidovima kuce. I to celo moje mesto. Od raznih slikara, ima koji nisu vise na ovom svetu.Uzimo sam i kada sam putovao . Neke sam i narucivao. Imam i na platnu (uljane) malo.

Vidim ovde ima vas koji imate i talenta za pisanje, još ste slatko recivi. Ne znam dali je neko od vas pokuso da napise nešto? Ako jeste, sa zadovoljstvom bih procitao.

Добро памтим књиге за које сам нашао места у првој торби:

Бранко Ћопић: Башта сљезове боје (приповетке)
Десанка Максимовић (2 књиге): Шумска љуљашка; и Песме (Стрепња...)
Јован Јовановић Змај: Да чудне радости
Изабране приповетке из света: Кад би сва дјеца свијета...
Милан Вујаклија: Лексикон страних речи и израза