Послодавцу је довољна диплома из Србије, ако човек има знања која се од њега траже. Нострификација дипломе је потребна за наставак студија, писање докторског рада, евентуално за рад у државној служби... а приватног послодавца она апсолутно не занима.

Ninoslav je u pravu prilično . Mislim da će malo koji poslodavac da se
upusti u procesiranje dozvole radne i boravka ( osim ako se ne radi o
geniju ) bez dilpme i slično , ali za sam posao to uopste nije presudno.
Mislim nostrifikacija .
Jednom sam ja doveo nekog našeg coveka iz okoline Mostara koji me je
udavio sa njegovom diplomom , studijama te ovim onim kod jednog Amera
da ga zaposli posto je ovaj bio prinudno-otpusten iz stare firme .
Zapravo 90% firme presele u Kinu . I sada ovaj moj udario da mi objašnj-
ava oko svega . Sutradan ga ja odvedem u firmu , i niko mu ništa tražio
nije , već ga je gazda seo za kompjuter i rekao :„ vidis imam sledećeih
5 delova koje radim seriski za tog i tog , ako si u stanju da mi smanjih
vremena izrade za toliko i toliko imaš posao i trazenu platu , ako nisi
molim lepo , hvala na zanimanju .”
I to je to . Ništa mu niko nije tražio od ikakvih papira ili CV i slično , nostrifikaciju .
Naravno on to nije mogao uraditi , ali da je pristao dosao bi na probu
dobio kompjuter , komade, sve potrebne alate, i ako bi pokazao da to
može ima posao , ako ne , vise sreće drugi put . I to je sva filozofija.
Recimo ja sam tog Mostarca obucavao kako da koristi jedan softver , i
znam da bi mogao te delove da odradi , ali ne i za vremena , pošto je on
previse spor . Dakle nisam mogao lično dati garancije za njega .

Ризлинг: приватној привреди не можеш да прописујеш кога ће да запошљава, а кога не.

То зна и швајцарска држава, зато и толерише послодавце који кад расписују конкурсе за радна места инсистирају на боравишту у Швајцарској, иако је то у принципу противзаконито.

А какви су Французи радници - то стварно појма не знам. Али могу да претпоставим да су Швабе приљежније.

Ninoslave, jedno pitanje.

Dali kod nas postoji starosna penzija?

Ako si Srpski državljanin, sluzio JNA 18 meseci , a nemas radni staz.

Социјалну помоћа помоћ веома ниска - од 7 до 20 хиљада динара месечно, у зависности од броја чланова породице.

Углавном је добијају цигани. Они најчешће немају никакву имовину, а свака општина има сада „омбудсмана за Роме” који са њима иде од шалтера до шалтера, а администрација има обавезу да им сва давања одобри по упрошћеном поступку, често и без доказа, јербо је то сад јевропејска „позитивна дискриминација”.

Стари људи по селима који никаква примања немају нити су способни да привређују - не добијају ништа, јербо имају „имовину” - пољопривредно земљиште, које често немају коме да продају нити га ко обрађује.

Осим те новчане помоћи постоје и друге врсте помоћи, на пример бесплатна исхрана у „народним кухињама”. И ту су корисници натпропорционално често Цигани.

То изгледа отприлике овако:

http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:356859-Kursumlija-Pred-kazanom-čitave-porodice

Romi su ljudi a ne stoka! u čitavom svijetu proganjani i zadnja klasa,jadni ljudi! Kad dodjem u Srbiju imam porodicu Roma kraj morave koje znam,nemam rijeci lošeg da kažem i kad kod dodjem nikad ih ne zaboravim i uvjek im nešto donesem,bolji su mi nego par komsija „gradjana” !

I radnici nižih kvalifikacija dobrodošli u Nemačku

Ma ko kaže da nema posla?,evo sad...svi koji su u Njemackoj mogu pomoći svojima iz otadzbine i dovesti na „privremeni rad” samo koliko je rodbina „dobra” to da učini?

desk - 29. jul 2013. u 09.41

Nemačka je otvorila vrata ne samo visokokvalifikovanoj radnoj snazi iz zemalja izvan Evropske unije već i majstorima, zanatlijama i tehničarima.

Usvajanjem nove uredbe o zapošljavanju i objavljivanjem nove tzv. „pozitivne liste” deficitarnih zanimanja, Nemačka je otvorila vrata ne samo visokokvalifikovanoj radnoj snazi iz zemalja izvan Evropske unije već i majstorima, zanatlijama i tehničarima.

Na prošle nedelje objavljenoj „pozitivnoj listi”, koja na nekoliko jezika može da se pronađe na internet stranici Savezne agencije za rad, nalazi se 19 zanimanja - od električara i vodoinstalatera, preko kvalifikovanih radnika u oblasti automatizacione tehnike, sistema za grejanje, hlađenje i klimatizaciju, do mašinovođa i ljudi sa srednjom stručnom spremom u oblasti nege starih i bolesnih.

Firme koje žele da zaposle ljude iz zemalja izvan EU, moraju takođe da raspišu javne konkurse. Preduzeća koja ne uspevaju da prikladne kandidate iz inostranstva nađu sami, mogu da se obrate uredima agencije za rad na licu mesta.

Kad se kandidat odgovarajuće kvalifikacije nađe, potrebno je da se prizna njegova kvalifikacija, a onda radnik koji je dobio posao u Nemačkoj preko Savezne agencije za rad, odnosno njene Centrale za posredovanje radnih mesta, zatraži radnu dozvolu i dozvolu boravka u nadležnom konzularnom predstavništvu.

U međuvremenu je vreme za priznavanje inostranih kvalifikacija znatno skraćeno. U nizu nemačkih gradova i regiona zanatske komore u roku od nekoliko nedelja izdaju potvrde o priznatoj kvalifikaciji. Ukoliko kvalifikacija građana iz zemalja izvan EU nije u potpunosti identična sa onom koju imaju ljudi iste struke u Nemačkoj, postoji mogućnost delimičnog priznavanja kvalifikacije uz obavezu dodatnog, obično polugodišnjeg, stručnog doškolovanja u Nemačkoj.

Nemački ministar privrede Filip Rezler otvaranje nemačkog tržišta rada za ljude sa stručnom kvalifikacijom iz zemalja izvan EU smatra „prekretnicom u obezbeđivanju stručne radne snage”. Ministarka za rad Urzula fon der Lajen ocenila je da pozitivna lista „olakšava situaciju preduzećima koja treba brzo i sigurno da pokriju potrebe za radnom snagom”.

U Centralnom udruženju nemačkog zanatstva kažu da su u nemačkim malim i srednjim preduzećima, kojima radna snaga uveliko nedostaje i koja često proizvode kao dostavljači za velike nemačke kompanije, i dalje veoma cenjeni majstori i zanatlije iz zemalja na području bivše Jugoslavije, kao i iz istočne Evrope.

Navodi se da su njihove kvalifikacije dobre i da se ti ljudi lako uklapaju u radne kolektive u Nemačkoj. Istovremeno se ukazuje da je od ključnog značaja da se u najkraćem mogućem roku nauči makar onaj deo nemačkog rečnika nužan za nesmetano obavljanje posla.

Na osnovu odredbi o „plavoj EU-karti” Nemačka je već ranija otvorila vrata za ljude univerzitetskog obrazovanja iz zemalja izvan EU. Prema navodima Instituta nemačke privrede, oko 120.000 visokokvalifikovanih nedostaje samo u oblasti matematike, informatike, prirodnih nauka i tehnike.

Ovaj institut je sada pohvalio to što je novom „pozitivnom listom” otvorena mogućnost da kvalifikovani ljudi, ne samo oni sa univerzitetskom diplomom već i zanatlije, majstori i druge struke tog nivoa obrazovanja, mogu da se zaposle u Nemačkoj.

No, stručnjaci ovog instituta smatraju da je već sada lista prekratka. Navodi se da je u junu 2013. problema sa radnom snagom bilo u 93 zanimanja ovakvog stručnog nivoa, pri čemu se 74 od njih ne nalaze na „pozitivnoj listi”.

Tako je na primer, po navodima ovog instituta, u junu u Nemačkoj na 100 otvorenih radnih mesta za elektrotehničare bilo 94 nezaposlenih odgovarajuće struke. Pri tome, iskustvo govori da samo svako drugo otvoreno radno mesto bude i prijavljeno, što znači da je manjak još i veći, i to još od leta 2011.

Nemačka kompanija DEKRA, koja se bavi nadzorom i bezbednosnom kontrolom motornih vozila, još krajem prošle godina sprovela je anketu među transportnim i logističkim firmama iz koje proizlazi da će u Nemačkoj za 10 godina nedostajati oko 150.000 vozača teretnih vozila, jer će tokom predstojeće decenije 30 odsto sadašnjih vozača morati u starosnu penziju. (Beta)

Вилијам КЕЈ, који је 25 година радио за Goldman Sachs, а сада руководи инвестиционим фондом у Хонгконгу: Злато је давано у закуп. То су признале Федералне резерве САД, то су признале Европска централна банка и Банка Енглеске.

То злато је премештано у Пекинг, али пре него што доспе у Пекинг, често пролази кроз Хонгконг. А онда доспева код наших подизвођача за прераду. Узгред речно, можда ми поседујемо злато које Немачка сматра својом активом. Али, Немачка никад неће видети то злато, зато што се оно безбедно чува на мом рачуну (и) на рачунима наших инвеститора на Међународном аеродрому у Хонгконгу.

Злато Федералних резерви које Американци сматрају својим - отишло је. Злато, о којем су говорили Немци да ће га за седам година узети - неће га никад узети, зато што га више нема (у Федералним резервама). Оно је код мене. Оно је такође, у Народној банци Кине, у Резервној банци Индије, у Руској Централној банци. Оно више не припада народу Немачке (и Америке).

http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/americko-i-nemacko-zlato-zavrsilo-u-kini-i-hongkongu-i-ne� �e-se-vratiti

У свету се тргује са 20 пута више злата него што га уопште физички има. Многи поседују сертификате на толико и толико грама (килограма, тона) злата, али ако би сви ти „власници” истовремено затражили да и физички добију то „своје” злато, свако од њих би могао да добије само 5% количине коју „поседује”.

Као што банка може да позајми 20 пута више новца него што га сама поседује, као што се на свету произведе 4 пута више чоколаде него што би то било могуће на основу светске производње какаа, као што се у Немачкој произведе сваке године трипут више „био” јаја него што је то физички могуће на основу броја кока-носиља сертификованих за „био” производњу јаја... тако стоји ствар и са немачким златним резервама.

Немачка Бундесбанка поседује папире по којима поседује толико и толико стотина тона злата депонованог у САД. Али то злато никада неће добити, јер оно физички више не постоји тамо где је депоновано, одавно је продато. Него се то „чување” злата на папиру продужује из године у годину, Немци и даље на папиру то злато „поседују”, Американци га на папиру и даље „чувају”.

Тако иначе функционише цео светски финансијски систем, већ деценијама.

TO JE MALO KOMPLIKOVANIJE NEGO STO SE OVDE KOMANTARISE:
Kakvo Americko zlato u Hong Kongu (pretpostavljam da se odnosi na Državne Rezerve)? Hong Kong je tražio svoje zlato od Engleza - to je tačno, JER VISE NIJE DEO ENGLESKE NEGO KINE (isteakao 99 god. LEASE)!
Mnoge zemlje drže ZLATNE REZERVE u Londonu i Americi (Forth Knoxs i CB New York) zbog SIGURNOSTI!!! Ujedno London je centar sveta za trgovinu PLEMENITIH METALA i mnoge zemlje/finansijske institucije tamo imaju svoje ZLATNE VAULTOVE - blizu akcije. Zlato konstantno „odlazi i dolazi” u London - nešto 'fizicki' a nešto u 'papiru'.
Dubai gradi VAULT-ove za zlato okolnih zemalja jer u vecini njih vrlo lako dodje do „XXXXX Proleca” i - ODE GLAVA!
KOLICINA ZLATA NIJE KONSTANTNA - Amerika je 'proizvela' 230 tona zlata prošle godine i vecina je zavrsila na berzi (delom i u Londonu). Kina i Australija su još veci prozvodjaci Zlata ali nisam siguran u redosled i kolicinu.

Prestanite sa tim GERILSKIM SAJTOVIMA DEZINFORMACIJA - ovaj narod ovde je dovoljno zalupan already!