Odgovor za kakaoradnika povodom odlaska i posto vidim da me je Lesoto citirao.
Da otisao sam sa porodicom za Bg odakle sam i imao svoju nekretninu. Deca 15 i 17 godina, nije frka uklopili su se jer su takvi fleksibilni ali opet mogućnosti su ipak im bile suzene. Nisam ulagao u nekretnine jer sada je tamo mrtvilo što se tiče nekretnina. U Beogradu još tu i tamo nešto a ostatak zemlje nigde ne mrda. Pronaci posao je skoro nemoguće, generalno kada dodjes na razgovor za posao gledaju te kao nenormalnog sto si dosao iz Kanade u zemlju gde sve propada. Jedino ako ćeš totalno da spustis totalno zivotne standarde i da se zadovoljis sa 300 eura mesecno onda možda nešto iskopas. Gde god krenes ako cuju da si povratnik odma su cene drugacije napr. da ugovoris popravke s majstorima, da popravis auto, da odes kod frizera, itd... Veliki procenat ljudi isto ima averziju prema povratnicima smatrajuci ih kao nekim primitivcima koji su ovde živeli na konzervama pastete pa se sad kao vratili da se prave vazni, mislim glupe predrasude ali ćete ih pronaći i kod intelektualaca. Drugo ako imate zavrsene fakultete odavde čak i to vam neki ponizavaju smatrajuci da su to neke „kvazi skole” koje ste olako zavrsili sem naravno ako nije Harvard, Princeton itd...
Sve u svemu koliko god da volim svoju zemlju i grad normalan običan zivot je tamo tezak sem ako možeš da se sad trenutačno penzionises ili imaš dovoljno kinte da vise nikada nemoras da radis i onda je Bg divan grad gde ćeš samo da se provodis i živis u nerealnosti dok okolo ljudi ne mogu da prezive, mladi nemaju perspektivu, klinke se nude za sitne stvari, kojekakvi primitivni biznismeni su neke bitne lokalne face i velike gazde a drže radnike na minimalcu itd... itd... mislim da ste svi dobro upoznati sa realnoscu i jeste da dosta ima nas koje vuce da se tamo vrate ali trenutačno nije momenat sem ako neko ima neku jako dobru i veoma veoma sigurnu kombinaciju.