Nema to veze da li je penzija devizna ili dinarska, bitange napadaju stare i nezasticene ljude i zbog par stotina dinara.
Mislim da je najbolje moguće rešenje za ljude koji imaju finansijskih mogućnosti bilo da su povratnici ili ovdasnji neki dom za penzionere a ima u Srbiji izuzetno lepih objekata. Na sigurnom su mestu, imaju obezbedjenu hranu, medicinsku negu ukoliko je potrebno, okruzeni su svojom generacijom, ne vidim ništa loše u tome ukoliko se radi o ljudima koji su sami.

Lesoto,

Ovo sto si pomenula u vezi domova,ne može da bude i opste rešenje,već jednu od nekoliko kategorija penzionera.
Ima penzionera raznih straosnih dobi sa relativno dobrim zdravljem koji još uvek mogu da doprinose siroj zajednici. Osim toga ima priličan broj koji nisu samci- samice kojima bi staracki dom bio nešto kao geto.
Dakle svaki slučaj za sebe, umesto opste - generalno.

90% naših ljudi bi pre umrlo nego sto bi otislo u dom.

A zavisi i odakle se vracaju...ako su iz Kanade i ako hoće u dom, to mogu i ovde. Bez obzira kolika je penzija, država će dotirati smestaj. Mogu da dobiju i socijalni stan i opet će država da dotira do nekih 1200 dolara.

Za one koji imaju male penzije, bolje je da ostanu nego da se vracaju, jer će Kanada da ih izdržava samo dok su ovde.

Kakav doprinos zajednici? To treba prepustiti zaposlenima. Ugodi sebi, to ti je najveci doprinos.
Putuj, banja, more, planina, uradi sve ono sto nisi stigao dok si radio, bavi se nekim hobijem za koji nije bilo vremena pre.

Lesi, uopste nije lako otici u penziju. Razliciti ljudi razlicito shvataju. Za neke to predstavlja početak kraja.

Onda dolazi na red slobodno vreme. Šta će da radi musko koje je ceo zivot samo islo na posao, citalo novine kad dodje i gledalo televiziju?;)

Ja sam u početku zadrzala dva dana da radim, jer sam mislila da ću se ubiti od dosade. Posle nekoliko meseci sam se reorganizovala i shvatila da mogu sebi da ispunim dan.

Moj muž na primer, nikad neće otici u penziju, umreće radeci i to uopste nema veze sa parama.

Lesoto, pregledao, pa ovo super izlgeda, nadajmo se da će ovakvih domova biti sve vise i vise. Ja bih prvi pristao da odem tamo ako dozivim penziju.

Kod mene (Leskovac) komsija radi „starackom” domu. Daleko je to od ovoga, stara zgrada u samom gradu, deprimirajuca okolina (grad je i onako propao i dalje propada kao svaki drugi provincijski grad). Da se razumemo, nije to zatvor, nisu to uslovi u kojima ne bi moglo da se živi ako se mora, znam da moj komsija odradjuje svoj posao kako treba i koliko uslovi dozvoljavaju, lično bih mu poverio svoje najblize, ali teško se ljudi odlucuju da tu provedu starost, možda je drugi razlog koji sam naveo ipak i dalje aktuelan.

Naravno, u pitanju je i cena, ni malo zanemarljiv faktor: koliko jedan ovakav dom u Vrnjakoj Banji kosta i koliko penzionera bi moglo da ovako nešto sebi priusti?

Ne znam koliko kosta taj u Vrnjackoj, sigurno je papreno i jedna od prednosti je sto imaju radionice za heklanje, vajanje, slikanje, biskopsku salu, biblioteku, bilijar salu, teretanu (valjda samo bazen nedostaje ali ih u banji ima koliko hoćeš), izlete, svakodnevne setnje, prilagodjenu ishranu, nema sanse da im bude dosadno tamo, na mirnom su mestu, cist vazduh.
Državni su očajni nazalost.
U Nani (privatan dom BG) smestaj je oko 450-500 evra:
http://www.domzastarebeograd.com/dom-za-stare-beograd

'ti koji beze u posao do smrti, zapravo beze od svojih porodica, pa na kraju krajeva i od samih sebe i svog licnog besmisla i unutrasnje praznine.'

Xe xe, lepo receno i u svoje ime - naravno.

Lesoto, po meni cena je fer, naravno ako se stvarno ispostuje ono što se nudi, nisu ovde neki uslovi (mislim kao ono u banji) ali za hronicne bolesnike, kojima treba non stop neko naziranje da se ne predoziraju lekovima, ili da lekove piju na vreme, da imaju neki nazor a da se ne osecaju kao u bolnici... meni se čini OK. Pogledaj na primer koliko bi ti uzeo neko ko bi svaki dan obilazio starog coveka kuci (ne mislim na kucnu negu, nego nekoga ko bi kuvao, cistio, prao, davao terapiju, provodio po nekoliko sati kod osobe), sumnjam da bi bilo ispod 200e.

„nina

Lesi, problem je u tome sto ti svet meris prema sebi.”

ja uopste ne merim svet samo po sebi, jer to bi bilo vrlo sebično, već i po drugima i onome sto vidim OKO sebe. znaci, cinjenica je da vecina ljudi radi iskljucivo jer mora, a ne iz hobija, dosade ili potrebe za dokazivanjem. sori, ti sad možeš pisati do sutra da to nije tako, ali to ništa neće promeniti. tako je uvek bilo i biće. ja samo pišem ono sto vecina zna, jer i ja sam isto deo te vecine, a ne neke povlascene manjine. takođe, ne vidim ništa loše u TV-u. VECINA ljudi voli TV, i to što ga ti ne volis i izbacila si ga iz kuce ne znaci uopste da si bolja od njih. mada postujem tvoje pravo da mislis da jesi. :)

naprotiv, jer svaka rasprava bi bila bespredmetna posto sam ja u pravu. kao sto i sama znaš.

:)

Moram da kažem da se slazem sa nameIess,ja radim samo zato što moram da ne moram ne bi radio jednog jedinog dana,a oni sto kažu da bi im bilo dosadno kad ne bi radili neka rade ako će i posle penzije.

Ja da mogu sutra bi se penzionisao i uvek bi si nasao nešto zanimljivo,i da kažem otvoreno mislim da samo glupavim ljudima može biti dosadno.

A što se tiče ovih ubica za njih jedino smrtna kazna po kratkom postupku.

Nema na cemu,ja uvek otvoreno kažem šta mislim i nikome se ne libim reci bilo da je prijatelj(ca),radnik,direktor,sef ma mene bas briga ja se nikome ne uvlacim.

A ovi sto vicu da vole raditi ti su najgori,jedno pricaju drugo rade.Kao ono ne volim ja da idem bolovanje,a ono vise na bolovanju nego ja koji kažem da idem kad god mi se ide.Zivot je prekratak,a posao mi je zadnje na šta mislim.

mrsolj1971

Svaka cast lepo si to napisao i slazem se,ali samo jedno neka onda ovi sto vole da rade ne diraju one što ne vole.Znaci niko njima ne brani da rade i do 100-te,ali opet kažem ne dirajte one koji neće...

Ja prijatelju radim od 10-12 sati na dan nikad ispod 10 ako sam na poslu,a skoro sam uvek na poslu jer imam svoju firmu.

Samo u Norveskoj radim zadnjih 12 godina tako da ne mora meni niko govoriti koliko i kako ja radim,ja samo kažem da ne moram raditi ne bi nikad radio,e sad ti i tebi slični terajte po svom koliko vas volja.

A kad se radi o penzijama reci ti meni jer to pravedno da u penziju idu sa 67g i gradjevinci koji ovde rade preko zime i na minus 15 i kancelarijski misevi koje boli guzica od sedenja u toplim kancelarijama i po kantinama i nemoj samo reci šta nisu isli u skolu.Pa da su svi isli u skolu ko bi danas cistio WC-e,sobe po hotelima i sl..ne mogu svi biti doktori,inzinjeri,advokati...

I ja se slazem, mene da se pita islo bi se u penziju sa najkasnije 50g.

Svi mi imamo ralicite potrebe kao i način zivota kojim živimo tako da nikako jedna formula ne moze vaziti za sve.Otisao sam u penziju u vreme kad sam najviše zaradjivao i bio najviše cenjen na poslu kojim sam se bavio,ali na nagovor familjije koja je imala milion razloga zašto se trebam penzionisati to sam napravio i prvih 6 meseci jurio i uzivao, posle toga nastupila dosada koju nikakve pare nisu mogle oterati i vratio sam se na posao slično onom koji sam radio i danas raduckam ,posecujem familiju,putujem dosta i daleko se bolje osecam. Kad covek radi onda na poslu cujete komentare kao sto su : treba žena da se porodi,idem na godisnji odmor ,kupujem novu kucu ,tražim dobro auto,otvoren novi restoran,decu moram voditi u skolu i sve druge komentare koji se ticu buducnosti a kod penzionera kad sam se sastojao sa njima jednom Nedeljno :prvo otvore deo novina gde su umrlice (valjda traže svoje ime), boli ovo ili ono,poskupelo ovo ili ono,ceo svet im kriv sto moraju da paze na dijetu,malo pozitivnog se cuje i nikakvi planovi za buducnost,od najvecih kavaljera postaju najvece cicije.Penzija ne resava nikakve probleme i stvari se brzo menjaju zbog godina i to samo na gore,da je bilo biti u penziji mlad sa mladom familijom ides putujes bez tovara lekova,otvaras jelovnik i narucis šta ti se jede a ne kao danas najpre pogledas šta ti smeta eliminises 3/4 jelovnika (ono šta najviše volis) i onda biras.Ovo su stvari koje covek treba dobro da razmotri pre nego što se ode u penziju.Pored ovih penzionerskih neprilika je se ipak nebi vratio da radim puno radno vreme,nekako suvise volim slobodu kretanja koju nisam imao dok sam radio.Dosta penzionera koji su napravili grešku kad su otisli u penziju neće da to priznaju naročito u vezi primanja koja vam trebaju biti 50% veca nego dok ste radili,imate vremena koliko hocete a penzije za većinu su manje nego dok su radili.

Zemljak ove šta ste nabrojili nisu bas tipicni predstavnici našeg naroda.Znam dosta penzionera koji imaju probleme ali penziju okivaju u zlato i lažu buduce penzose a zašto pojma nemam.Ja sam opisao moje lično iskustvo koje nije moralo bas da bude 100% pozitivno.Živeli

Koliko ovaj Lesi ima godina kad ovako prica o domovima.
Znaš li ti šta je kontunitet zivota rada i stvaralastva.
Dom je za starce koji nisu u stanju da vode osnovnu brigu o sebi.
Znate li vi mladji da ima deki od 8o sa urednim seksualnim i ostalim zivotom, i onih od 50-60 koji nisu bas ni za šta.
Srbija nazalost potaje monstruozna država, kradu se bandere, trafostanice, pruge, sve meta zla, opstace samo slučajni i
najaci. Nasa najveca briga za buducnost je Kosovo ...znam ja nas...

Ako se neko iz inostranstva vraca u Srbiju kao penzioner, i ako će živeti u nekom malom mestu, najbolje je da to bude negde gde ga /je ne poznaju, i da ne prica odakle je dosao/la - pod uslovom da ta osoba nema strani akcenat...
U suprotnom, ako neko ne želi da ostane u zemlji u kojoj je stekao/la penziju, bolje je i sigurnije otici u neku drugu zemlju, nego u Srbiju (BiH ili Crnu Goru - sve je to isto).