Geneacije ispod 60-ti
------
Prvo nam objasni ko je ispod a ko odozgore.

Simba, to dzabe plati se kad tad,ako ne na mostu onda na cupriji,pa ti vidi.

Nemas pojma koliko ovdje nude sve i svasta za dzabe, no ja im lijepo i dostojanstveno kažem da moja 'vjera' ne uvazava ništa za badava.
Kad mi dosade,ja im lijepo ponudim broj telefona nekog ko je ugrozen,
i tako za cas okoncam razgovor.

'Ko se opece na vruc caj - taj duva u ladnu vodu' - kineska izreka.

Evo jedna;

Od Vardara pa do Triglavaaaa - nasa Simba sveg je imalaaaaa...

NARUCENO SAMO ZA SIMBU: http://tinyurl.com/9fd72my

Evo samo za gospodju Simbu jedno lepo i romanticno secanje na bivšu državu. Pocetak maja, doslo je proleće ,nas nekoliko srednjeskolaca sedi na ogradi skolskog dvorista. U neposrednoj blizini stanuje nas drug Goran i on slusa Vreme Sporta i Razonode. Nedelja je, u Splitu igraju HAjduk i Zvezda.
MI smo klinci kuci idemo samo kad smo gladni ili kad dodje vreme z a spavanje... Ulic esu manej vis eprazen nedelaj popodn ei poslednji neradni dan povodom Praznika rada.
( al je uvod, ko Rat i Mir a ?)
Prvo poluvreme G istrcava na terasu sav srećan, Zvezda vodi sa 1:0. RAzbicemo ih !
Nešto kasnije eto ga opet , ovi izjednacili, yebi ga...
RAspravljamo o mogućem konacnom ishodu. KAd eto njega opet na terasi sa osmehom, mi skacemo, jel 2:1 ? Nije kaže, utakmica je prekinuta onaj crk'o, sad javili...
Ebemu mater gde sad da crkne, po prici radio reportera Zvezda je ponovo imala igru ,sigurno bi ih razbili do kraja...
JEl vidite na šta su sve spremni kad vide da gube , ne vredi namesteno prvenstvo ,znao sam, kaže Nele. POred nas prolazi poznata faca istoricar umetnosti u civilu ,znamo ga iz kraja. BEs't ekuci momci, pokupice vas bez veze, rece i ode dalje...
U pravu je covek, utakmica je svakako prekinuta.
Idemo kuci da gledamo na tv-u zašto je utakmica prekinuta...

Drugog dana u spaliru gledamo se moj drug Dule i ja, on je sad negde u Kanadi,strucnjak za neku fiziku ili tako nešto ( pravu Fiziku ne z a fizicke poslove ). „Da li mislis ono sto i ja mislim ?”

Apsolutno !
„Imam dole na Adi camac u hangaru...”
Prihvata se...
Tih dana sam naucio da veslam. Zima je te godine bila puna snega svud a u Evropi, Sava se u proleće vracala ka Cukarici nemocna da se ulije u silni Dunav koji je nosio sac otopljeni sneg od Nemacke pa redom... I početkom maja još je donji spic Ade bio pod vodom.
VEslanje je u momentima licilo na scene iz onog stripa Zagor, na donjem spicu kao da je drvece raslo iz vode...I svakog dana par sati na mirnoj lenjoj Savi...
Nek placu drugi u spaliru, ja ću da placem ako ne popravim bar tri asa i o'ladim godinu...
Tek zadnjeg dana bilo nam glupo, ovog satro uparkiravaju u neku bastu iznad partizanovog stadiona,nije dan za veslanje.
U spaliru prvo pogled na levo, razredni gleda u zemlju tj asvalt ispod nas, pogled na desno profanka iz Fizike isto nešto zamišljena, momenat je ...
I sa Topciderske Zvezde preko brda i dolova kuci tj bar u tom pravcu.
A na skolskom dvoristu gore na stazi na kojoj se vezbao skok u dalj i gde se trcalo 30 metara sprint, klinci igraju klikere.NA „krug ”
i po pet banki. Do početka direktnog prenosa show programa na tv ostalo vise od sat vremena .
I nešto mi dune, hoću i ja da igram iako vise nisam osnovac i samim tim nisam u formi,kod klikera je mnogo važno da se redovno trenira.
NE secam se kako se zavrsilo, mislim da su me klinci odrali,kao sto rekosmo tu je trening najvazniji...

Al dobro se secam, bilo je to poslednji put u zivotu da sam igrao klikere.
Eto tako bi nekako moglo i da se nazove ovo moje provociranje uspomena na jedan lep i romantican dogadjaj iz bivše Juge...
Dan kada sam poslednji put igrao klikere...

Istinita prica vidjena ocima tadasnjeg sedamnaestogodisnjaka koji nije propustao jače fudbalske utakmice ni rock koncerte a za neke druge stvari u zivotu mislio da ima još dosta vremena.
Tragove samohvaljenja ili samopromovisanja nisam uspeo da nađemu ovoj prici, bio sam samo jedan od hiljada klinaca u to vreme u tom gradu koji su o Dogadjaju imali isto mišljenje.
DA je bilo ko od klinaca sa kojima sam odrastao napisao pricu o ovome, ona se sustinski ne bi razlikovala.
BAs kao u onoj bajci, deca najbolje vide da je Car go, sve detaljnije politicke konotacije izbegnute jer jedan sedamnaestogodisnjak s e nešto i ne razume u politiku ali kao i svaki klinac ima problem u prihvatanju nametnutih autoriteta i kult licnosti mu je smessan do bola...

DakleM Simba ništa od nečeg lijepoga od 60- te pa na ovamo. Samo si onako uzgred pomenula 'Bijelo Dugme', zemlju cvijeca - mladosti,i to je to. Jednom rjecju;gluvarenje. Bas se nekako u to vrijeme najviše pjevalo;'trla baba lan - da joj prođe dan'.

Evo nešto iz mojih uspomena;djetinstvo do skorog punoljestva proveo
u prirodi na obroncima Tare i Zlatibora.U početku sam zamišljo da je
cijeli svijet ono dokle se može vidjet golim okom.
Međutim kako je vrijeme odmicalo,mnogo čega se naucilo i steklo za vremena koja tek dolaze.Osim obavezne skole,bilo je vremena i prostora za igru i zabavu,čega nema u većim naseljima,a uz to i sticale radne navike koje su bile uslovljene nacinom zivota.
Nije bilo kina,ali je povremeno navracao kao i cirkusanti,ali smo imali pozoriste i razne kruzoke,tj. literalne sekcije,gluma,
izvidjaci,sportske ekipe i još po nešto.Zabavama nikad kraja.

Svemu se znao red i poredak;znalo se šta se sme i može,kad i u koje vrijeme,tako kada sam otisao u svijet za sticanje zvanja i znanja(na zanat),bio sam skoro potpuno spreman.Jedino mi je trebala materijalna potpora za nekih dvije godine i to je to.
Kada sam se osamostalio,nije bas islo sve po loju,ali sam uvek bio zadovoljan sa onim što imam.A da se moglo napredovati po kljucu izvan
etickih normi,jeste bilo opste-poznato pravilo za napredovanje.

Međutim kad mi se ukazala da potražim izvesniji put do cilja,nisam se dvoumio. Utoliko sto mi niko ništa nije obecavao,niti sam isto ocekivao već;'use i u svoje kljuse.

Daklem; svako vrijeme nosi svoje breme,tako da nema potrebe bilo ko,bilo kome da zavidi ako je imao ljepse djetinjstvo ili zivot uopste. Tebi je bilo tvoje najljepse a meni moje,bez obzira pre ili posle 60-ih.

Moja prednost je u tome sto poznajem i jedno i drugo doba,pa prema tome treba da znam o cemu divanim.

P.S. nego ti ama bas ništa ne rece o tim lijepim i naizgled mirnim vremenima,osim Bijelo Dugme,cvijece,mladost...?

;-)

„djeco draga cuvajte zivce,trebati cem tek koja vremena stizu :)”

Ne brini o tamo nečijim zivcima - ako imaš svoje;)

Nego ništa bona ne rece o tako lijepim vremenima koja se nikad neće ponovit? Ako ne tebi,bar tvojim potomcima kojima želiš(uvjeren sam) nejljepse.

p.s. da nijesi nekim slučajem potomak nekog iz slavne JNA kojima je uglaMnom bilo sve unaprijed zajamceno? Čak i prije dolaska na svijet.

gukni golubice bijela;))

Evo ovako Simba, bez nekih presirokih prica i bez mnogo detalja : da sad postoji neii vremeplov i da ti imaš sva svoja iskustva i navike koje si stekla u Svedskoj a da te neko vremeplovom ubaci u onu divotu iz recimo 1982 ili 1973, nije važno,i kaže ti ovo je SFRJ i ti si nagradjena da ovde u ovim uslovima provedes ostatak svog zivota. Jel znaš šta bi bilo sa tobom ? Ti bi srećo dobila nervni slom u roku da 48 sati najkasnije.
GArantovano.

ja se secam lepih stvari. recmo, mi deca smo mogli da priustimo jednog sharenka ili sladisu skoro svaki dan, a po nekada čak i dva. to je bio zivot...

:)

„Samo da znaš da bi sa tobom volila odigrati partiju saha”

a ja bas htedoh da primetim da se ovo sve vise i vise pretvara u dom penzionera.

:)

uh velika stvar biti dobar shahista preko Interneta... koristis kompjuterski program za svoje poteze...

;)

moje djetinstovo je bilo najljepse djetinstvo na svijetu, limuna i narandze do kasno u noć,dugih ljetnjih veceri, pa onda zajednicko gledanje ljetnih OI,kosarkasi...pa skolske eksurzije, pa odlazak na tjetiste u trajanju od 7 dana (nešto vzanoz a staze revolucije, to je imao svoje draži) nezaboravno vrijeme provedeno u skoli, ljetovanja...
ja pamtim samo lijepe stvari, bila sam previse mlada kada se zagovnalo tako da me za bivšu domovinu vezu samo lijepe uspomene.

čak i u ratu je bilo lijepih momenata za pamecenje,u svom tom jadu i beznadju nekako smo bili upuceniji jedni na druge i prisniji.

elem, bilo je lijepo živeti na tim prostorima