Беле бебе у САД у мањини
17.05.2012 12:20
ВАШИНГTОН - По први пут број новорођенчади расних и етничких мањина у САД прешао је 50 одсто и надмашио број новорођенчади беле путу, показују управо објављени подаци Америчког пописног бироа.
Број новорођених припадника мањина износио је 2011.године око 2,02 милиона или 50,4 одсто свих новорођенчади, у поређењу са 37 одсто 1990. године. „Ово је важна прекретница”, изјавио је бивши начелник за расну статистику у Пописном бироу Родерик Харисон, који сада предаје на Универзитету Хауард. „Ова генерација је много навикнутија на расну и етничку разноликост него претходне генерације”, оценио је он.
ДемограФски подаци из 2011. указује на темељне промене у расном саставу Америке, али и на продужено дејство лоше економске ситуације, због које је стопа рађања опада код свих, па и расних и етничких мањина. У САД данас живи 114,1 милиона припадника мањина, или 36,6 одсто укупног броја становника. Tоме је допринео ранији талас имиграната који су већином чиниле младе породице и који је повећао број хиспаноамериканки које су у годинама за рађање.
Ипак, иако број припадника мањина наставља да расте у целини, тај раст је протеклих година због економске кризе и анитимиграционих закона успорен, што би могло да утиче на промену предвиђања о томе када ће расна и етничка разноликост достићи врхунац, односно када ће белци који нису хиспаноамериканци постати мањина у америчком друштву. Попис из 2010.године је указивао да би та раскрсница могла бити већ 2040. године, али демограФи сада верују да ће она бити померена за неколико година.
Извештај Пописног бироа објављен је у тренутку када се Врховни суд спрема да донесе пресуду о легалности строгих имиграционих закона у Аризони, при чему многе државе разматрају сличне мере, преноси АП. „Ово је опасан период када би они који распирију антиимиграционо расположење могли изазвати поделе и непријатељства у друштву за које би потом могле бити потребне деценије да се превазиђу”, сматра Харисон.
Вилијам фреј, демограФ из Институције Брукингс, верује да је интересовање Врховног суда за смањење имиграције због страха од прилива хиспаноамериканаца без документа и квалиФикација већ застарело. ДемограФи указују на дугорочни пад раста имигирације и верују да је нагли пораст хиспаноамеричког становништва можда прошао.
Годишња стопа раста хиспаноамеричког и азијског становништва је прошле године нагло опала, на једва нешто више од два одсто, што значи да је упола нижа него 2000.године и најнижа за последњих 10 година. Стопа раста црначког становништва је остала један одсто. Хиспаноамериканци и азијати су и даље две мањинске групе са највећом стопом раста и чине 16,7 и 4,8 одсто становништва, али стопа прираштаја је успорена и то код хиспаноамериканаца са 4,2 одсто у 2001.години на 2,5 одсто прошле године, а код азијског становништва са 4,5 у 2001. години на око 2,2 одсто у 2011.
Број новорођенчади заправо опада и код припадника беле расе и код мањина, јер многе жене одлажу рађање због економске ситуације. Ипак тај пад је 2008.године био већи међу белим становништвом чија је просечна старост 42 године. Просечна старост хиспаноамериканача је 27,6 година. Црнци чине око 12,4 одсто становништва и имају постојану стопу демограФског раста од око један одсто годишње.
http://www.tanjug.rs/novosti1/43517/bele-bebe-u-sad-u-manjini.htm