Дискусије : Емиграција

Коментар
Ninos1awПорука негативно оцењена. Покажи

Додатна настава за децу
Ninos1aw
(Selo, grad, red i rad)
29. фебруар 2012. у 13.44
Како стоје ствари тамо где живите са додатном наставом за децу (организованом од школе и приватном), да ли су деци често потребни додатни часови ван школе да добро савладају и добију добре оцене?

У Немачкој је то масовна појава, чини ми се да скоро свако треће дете узима приватно додатне часове или користи такве услуге ако их нуди школа или неко удружење.

Просечна цена за двочас (90 минута) је око 20 евра ако наставу држе студенти, а може коштати и до 30 и више евра ако наставу држе педагози са дипломом или се ради о специјалним предметима. Настава у малим групама је нешто јефтинија (рецимо око 12-15 евра за двочас), а постоје и потпуно бесплатне понуде које нуде школе, општине и разна удружења и организације.

За ученике основних и средњих школа углавном се тражи настава из немачког, математике, енглеског и латинског.

Какво је стање код вас?
Simba
01. март 2012. у 04.13
Nikako,to malte vise ni nepostoji (gimnazijski nivo) jer interesovanje je na nuli posto ocjene vise nisu merit ka prije sto je bilo sto znači da se i na materinji jezik islo samo iz koristi!
Ninos1aw
(Selo, grad, red i rad)
01. март 2012. у 05.15
То у Шведској? Занимљиво.

А шта раде ученици који немају баш најбоље оцене, а желе да студирају неку струку где је број бруцоша ограничен (нпр. медицина)? Зар се они не спремају посебно и не узимају приватне часове?
Simba
01. март 2012. у 05.48
To što se tiče privatnog stvarno ne znam kako ide zbog poena,ali znam to (iz sigurnog izvora informacija)da srpski jezik pohadjaju najviše djeca na nivou osnovne skole i dalje, a da je srpski bio aktuelan i u nastavku gimnazije i to je tačno ali...dok su se ocjene bodovale na poene ili odnosno imao si pravo da izaberes jedan predmet koji ne želiš da ucis(za matematiku ne vazi) jer si pohadjao/la nastavu materinjeg jezika, ali danas je jaaaako slab odaziv naših ucenika srednjoskolaca upravo iz razloga jer nemaju„korist”od srpskog jeziku u nastavku studija pa im je to navodno bacanje vremena nakon regularne gimnazije da odlaze extra još i na to,tako da je i dosta profesora našeg jezika ostalo bez posla.
Simba
01. март 2012. у 05.55
p.s.zaboravila sam ti i ovo napisati...u svakom slučaju uzeti će prije engleski,njemacki ili spanski jezik npr.nego sto će ići na srpski a zašto je to tako ja to stvarno ne znam i najzalosnije od svega ta djeca koja su rođena i nisu rođena ovdje su najviše iz Srbije,znaci cisto govornog srpskog podrucja sa upotrebom ekavice ali naravno da je bilo i ucenika iz Republike Srpske i drugih djelova , ali jako smanjeni broj. Ne znam gdje si ti i kako je tu ali bas me iskreno interesuje da li to funkcionise.
Ovo naše ti se sve nešto posvedilo i uzdiglo tako da ih ima koji nisu rođeni u Svedskoj ali ne da pricaju samo jako loše srpski već skoro nikako, tako da im je i na nastavi srpskog jezika upotrebljivan svedski jezik i leksikon da bi bilo šta razumjeli, a odlaze za Srbiju i po dva puta godisnje,zalosno!!!!!
Ninos1aw
(Selo, grad, red i rad)
01. март 2012. у 06.27
А ко је уопште помињао српски језик?

Чини ми се да ниси разумела моје питање.
Simba
01. март 2012. у 07.22
...додатном наставом ...

Pa je u pravu si...,vjerovatno te onda nisam razumjela jel mi je automatski palo na pamet a i šta bi drugo?,nastava materinjeg kao dodatna. Ništa opasno...
nina
01. март 2012. у 11.59
Kad smo već kod srpskog...

'85 je u Torontu srpsko-hrvatski bio izborni predmet u vise od sto srednjih skola. Dete je moglo da izabere srpski kao i svaki drugi strani jezik i dobije kredit za to.

Znaci, da bi dete zavrsilo srednju skolu mora da ima 30 kredita, trideset predmeta koje je odslusalo i polozilo. Od toga, 18 je obaveznih, 12 je po izboru i u tom izboru je bio srpsko-hrvatski.

Kako su deca 'stare' emigracije stasavala i zavrsavala skolu, tako je intresovanje za jezik opadalo. Od kada smo mi veliki Srbi a oni isto toliki Hrvati, dece u skolama za te casove vise nema. Niko više ne želi da uci ni srpski ni hrvatski. Pre nekoliko godina je jezik ukinut.

Postoji samo još kao vannastavna aktivnost u nekoliko skola...

Što se tiče dodatnih casova, profesorima je zabranjeno da daju privatne casove svojim ucenicima.

Vise se radi na tome da bolji ucenik radi sa slabijim, formiraju se grupe dece koja rade zajedno, a poslednja opcija je placanje tutora. To su obično studenti, jer profesori koji rade nemaju potrebe da daju privatne casove.
Lesoto
(Viribus Unitis)
01. март 2012. у 15.08
Što se tiče privatnih casova ovde cena je negde oko 800 - 1000 dinara za dva skolska casa. Obično se uzimaju casovi iz matematike, fizike, hemije, srpskog jezika, engleskog. Najintenzivnije je pred kraj skolske godine i pred prijemne ispite. Što se skolstva tiče situacija je prosecna, razlikuje se od skole do skole a sve u zavisnosti od prosvetnih radnika pa tako i steceno znanje. Ima odličnih profesora ali ima i onih koji su zalutali u tu profesiju i koji nisu sposobni da decu zainteresuju za gradivo već otaljavaju posao. Svi smo to prošli i u svakoj skoli je bilo i jednih i drugih.
U vecini skola postoje dopunski casovi tokom cele skolske godine kao i casovi iz srpskog i matematike pred polaganje prijemnog ispita za srednju skolu, to je besplatno i mislim da roditelji nepotrebno bacaju novac na privatne casove jer ove pripreme za prijemni pocinju nekoliko meseci ranije.
Dosta roditelja upisuje decu i u privatne skole stranih jezika.
Lesoto
(Viribus Unitis)
01. март 2012. у 15.15
Znaci, da bi dete zavrsilo srednju skolu mora da ima 30 kredita, trideset predmeta koje je odslusalo i polozilo. Od toga, 18 je obaveznih, 12 je po izboru i u tom izboru je bio srpsko-hrvatski.
////////////////////////////////////////////////////////////////
Nina, koji su to obavezni predmeti a koji su izborni?
Hajde ako ti nije problem da mi napises, bas me zanima.
nina
01. март 2012. у 21.11
Ne znam da li ću moći da se setim svega, Lesoto;)

Obavezna su 4 kredita iz matematike, tri iz engleskog, dva iz nauke. Po jedan iz francuskog, kanadske istorije, kanadske geografije, umetnosti, fizickog. Po pola (valjda) iz career studies and civics. Pojma nemam kako ovo da prevedem;)

Izborni zavise dosta od same skole. Razni živi jezici, razne istorije, geografije, psihologija, antropologija, arheologija, razni oblici zakona, astronomija, logika, latinski, staro-grcki, drama, fotografija, racunarska tehnika, roditeljstvo (uce o decijim bolestima i nezi dece, dobijaju lutke koje nose kuci i o kojima moraju da vode racuna a one jedu, spavaju, piske, kake i placu;))

Svaka lutka ima ugadjenu memoriju i zapis posle koliko vremena su mama ili tata reagovali na upisane pelene;)

U tim izbornim predmetima ima zaista svega. Dete može da proba nešto i ukoliko mu se ne svidja i nije to ono sto je ono mislilo, može da promeni i uzme nešto drugo. Niko ne pravi pitanje. Sistem je dobar zato što deca imaju vremena da se traže i probaju razne stvari. Možda neko i nadje ono sto ga zanima;)

Uz tih 30 kredita moraju da imaju i 40 sati volonterskog rada.

Postoje razni uslovi za upis na fakultet. Recimo, ne možeš da imaš kredit iz matematike za koledz a da upises univerzitet. Moras da imaš kredit iz matematike za univerzitet. Med School opet ima neke svoje zahteve, Law School svoje i tako...za roditelje je sistem potpuni haos i uopste se ne snalaze;)

Deca naravno nemaju problema i u pola noćiznaju u decimalu koliko kredita imaju i šta im još treba;)
nina
01. март 2012. у 21.21
Znam da brojim do osamnaset;) Ima još tri obavezna kredita iz neke tri grupe predmeta. Nemam pojma sad koje su to grupe, ali su opet jezici, razne nauke i umetnosti...
Lesoto
(Viribus Unitis)
02. март 2012. у 08.04
Hvala Nina. Ta opcija sa izbornim predmetima je odlicna i dete može da izabere ono sto mu lezi u zavisnosti od interesovanja, talenta za nešto itd.
Kod nas to nema i mislim da je u pitanju veliki propust jer se forsira recimo neki predmet koji bi bio u rangu izbornog a dete nema nikakvog interesovanja ili talenta. To je totalni promasaj. Ako dete nema sluha da li ga treba forsirati da peva? Naravno da ne treba a imala sam prilike da vidim i da čujem šta profesori rade, mislim da je dovoljno da stekne obrazovanje iz muzicke kulture( cisto da zna da Betoven nije isto sto i Ceca :)), opsteg obrazovanja radi. Veliki je propust sto od prvog razreda osnovne skole ne rade na prepoznavanju talenata (ne svi ali vecinski je tako), sklonosti, nekom detetu leze prirodne, nekom drustvene nauke i svakog individualno treba usmeravati ka tome u cemu pronalazi sebe jer je i buduce zanimanje važan segment u zivotu svakog coveka i jezivo je raditi posao koji ne volis ili pohadjati skolu ili fakultet koji ti je neko nametnuo jer on zna šta je najbolje za tebe, dosta gresaka prave i roditelji upravo kroz to nametanje.
Koliko traje osnovna a koliko srednja skola i sa koliko godina deca polaze u skolu?
nina
02. март 2012. у 13.44
Pa ne znam Lesoto koliko traju, drugacije se zovu;)

Polaze u skolu sa sest, osnovna traje četiri, onda ide 'srednja' četiri godine, pa 'visa' opet četiri. Posle zavrsenog četvrtog i osmog razreda se menjaju skole ali se u skolu ide od prvog do dvanaestog, nema recimo prvi razred 'srednje' (kod nas peti) ili drugi razred 'vise'. To je ovde deseti. Mi ćemo dalje radi boljeg razumevanja, 'visu' skolu zvati srednjom;)

Odeljenja i uciteljice se menju posle svakog zavrsenog razreda sve do srednje skole. Nema onoga, kao ides sa nekim u isti razred osam godina, celu osnovnu skolu, ili imaš istu uciteljicu prva četiri razreda...Oko toga su mišljenja vrlo podeljena;)

U srednjoj vise nema odeljenja, ima grupa koje slusaju iste predmete i idu iz kabineta u kabinet i nema razrednog staresine kao kod nas. Prepusteni su sami sebi i skolskim savetnicima a ti kao roditelj dilujes samo sa predmetnim profesorom ili sa direktorom skole;) Ni jedno ni drugo nije dobro kad te pozovu na razgovor;)

Roditeljskih nema ni u osnovnoj skoli ukoliko se ne radi o nekim zajednickim stvarima. Samo jedan na jedan u zakaznom terminu... privatnost deteta iznad svega;)

U srednjoj, ne možeš kao roditelj da uzmes recimo detetovu 'dzacku knjizicu' na kraju godine...opet zastita privatnosti;)

Fakultet traje onoliko koliko treba da traje, ne znam ni jedno dete koje nije zavrsilo na vreme;) Vidim sad, od kad se menja sistem kod nas, da i tu dosta dece zavrsava u roku.

Srednja je isto sto i nasa gimnazija, nema strucnih skola i 2000-te ili 2001-ve je skracena sa pet godina na četiri. I dalje deca koja nemaju odgovarajuce kredite mogu da idu tu petu godinu. U principu, nije vremenski ogranicena, ne ponavljaju se razredi, jedini uslov je da imaš tih 30 kredita. Pa sad, ko može zavrsi za dve godine, ko ne može ide pet ili vise;)

Kuriozitet: koledz možeš da upises bez zavrsene srednje skole sa napunjenih 19 godina a fakultet sa napunjenih 20;) Normalno, nijedan ozbiljan fakultet ne možeš, bez obzira na zakon;)

I još jedan kuriozitet;) Ako ti je dete bolesno, najkasnije do devet moras da zoves skolu i da javis. Ako je bolesno recimo deset dana, moras da zoves svaki dan;) Ako ti ne zoves, oni zovu već u pola deset da pitaju gde ti je dete. Navodno, zbog sigurnosti dece...U srednjoj te zovu oko sest uvece. Čim ti u sest zazvoni telefon i na njemu piše ime detetove skole, odmah znaš da je tog dana pobeglo sa nekog casa...kad se javis, kažu ti i sa kog;)

Kao i uvek, svaki sitem ima mnogo mana;)

Recimo, čim ti se rodi dete, bilo bi zgodno da kupis kucu u kraju u kome su dobre srednje skole;) Da li je to uvek moguće? Pa nije...za dobar kraj trebaju i dobre pare.

Pošto kao mlad roditelj-početnik verovatno ne pravis dovoljno para za dobar kraj, onda se selis nekoliko puta dok ti dete ne stasa za srednju skolu. To je sve zbog toga sto je upis u skole po teritorijalnoj pripadnosti. Za osnovnu i nije toliko bitno koja je, za srednju je vrlo važno.

U dobroj skoli, prvo imaš dobar kadar, drugo, imaš neuporedivo vise izbornih predmeta nego u losoj skoli. Za decu roditelja koji imaju pare se od našeg poreza odvaja mnogo vise nego za one ciji nemaju.
Treće ali ne i manje bitno, je stvaranje 'mreze' među decom, ili sto bismo mi rekli veza i poznanstava, koji su mnooogo bitni ovde. Zgodno je da ti dete sutra zna dobrog mehanicara ali je mnogo zgodnije da zna dobrog lekara ili advokata;)

Cervrto, pri upisu na fakultet, srednja skola može da bude onaj jezicak koji pretegne.

Ovo sve vazi za državne skole, privatne treba zaobici...Ne vrede tih para.

E, svasta sam nabacala, nadam se da ćeš se snaci;)
Lesoto
(Viribus Unitis)
02. март 2012. у 16.35
Primary, secondary and high - sve po četiri razreda, ok.

Odeljenja i uciteljice se menju posle svakog zavrsenog razreda sve do srednje skole. Nema onoga, kao ides sa nekim u isti razred osam godina, celu osnovnu skolu, ili imaš istu uciteljicu prva četiri razreda...Oko toga su mišljenja vrlo podeljena;)
//////////////////////////////////////////////////////////////////////
Ovo mi se ne dopada jer otudjuje decu, taman se naviknu jedni na druge, steknu prijateljstva i osecaj pripadnosti jednog odredjenoj gupaciji već dodje kraj skolske godine. Isto vazi i za uciteljicu jer tokom četiri godine ona ipak dobro upozna svako dete ponaosob, ovako, svake godine sve ide iz početka.

Roditeljskih nema ni u osnovnoj skoli ukoliko se ne radi o nekim zajednickim stvarima. Samo jedan na jedan u zakaznom terminu... privatnost deteta iznad svega;)

U srednjoj, ne možeš kao roditelj da uzmes recimo detetovu 'dzacku knjizicu' na kraju godine...opet zastita privatnosti;)
//////////////////////////////////////////////////////////////////////
Roditeljski sastanci su i ovde nešto sasvim formalno, ekskurzije i neka opsta pitanja a što se individualnih razgovora tiče, svaki razredni staresina na početku skolske godine naznaci u kojim terminima se obavljaju i kao sto i sama znaš razredni/a je tu i kao posrednik na relaciji ucenik-nastavnici. Negde stima, negde ne, opet u zavisnosti od nastavnog kadra.
Ovo što se tiče zastite privatnosti je totalna glupost.:)
Ne znam da li si čula, nije prosveta i malo skrecem sa teme. Od skoro su kod nas napravili sasvim neobične izmene i dopune kada je Zakon o zdravstvenoj zastiti adolescenata u pitanju, naime, deca sa napunjenih 15 godina mogu samostalno da vode racuna o svom zdravlju, nisu u obavezi da recimo obaveste roditelje o zdravstvenim problemima, lekar takođe (zastita privatnosti :)), jedino u slučaju ukoliko je dete u nekoj zivotnoj opasnosti onda je lekar duzan da obavesti roditelje.

Srednja je isto sto i nasa gimnazija, nema strucnih skola
///////////////////////////////////////////////////////////
Ne postoje skole tipa: masinska, ekonomska, gradjevinska, elektrotehnicka itd?

Lesoto
(Viribus Unitis)
02. март 2012. у 17.37
Treće ali ne i manje bitno, je stvaranje 'mreze' među decom, ili sto bismo mi rekli veza i poznanstava, koji su mnooogo bitni ovde. Zgodno je da ti dete sutra zna dobrog mehanicara ali je mnogo zgodnije da zna dobrog lekara ili advokata;)
//////////////////////////////////////////////////////////////////////
:)))
Cekaj samo da te Iranac cuje. Sva sreća pa si u Kanadi, da si kojim slučajem u USA i da si napisala ovako nešto ovaj bi ti oci izvadio. To ne postoji nigde, samo u Srbiji.:)
nina
03. март 2012. у 01.19
U Kanadi je elementary, middle or junior high and high school.

Oko menjanja razreda se lome koplja. Sa jedne strane je to što ti kažeš a sa druge da deca na taj način upoznaju vise druge, razlicite dece. Imaju veci uzorak iz koga mogu da odaberu drustvo. Kanadska posla;)

Uciteljice se menjaju navodno zbog toga da ne bi dolazilo do favorizovanja neke dece u odnosu na drugu. Znaš kako, uvek imaš roditelja koji se zale na uciteljicu, menjaju je, čak ispisuju decu iz skole u nekim slučajevima. E, ovde su zakljucili da se taj problem ovako najlakse resava...Svake godine druga, pa ako ti bas svaka mrzi dete, onda iebiga;)

Lično mislim da je glupost, jer deca svake godine treba da se navikavaju na nekog drugog, na njegov način i sistem rada.

Da, citala sam o tim promenama u vezi lecenja i ostavljanja dece same kod kuce. Ne znam da li je i dovodjenje i odvodjenje u skolu obuhvaceno tim novim Zakonom?

Znaš kako, ja u takvom sistemu živim godinama, pa mi je sve to skoro normalno;)

Nema srednjih strucnih skola. Za takva zanimanja se ide posle srednje skole na koledz.

A što se tiče Iranca? Ma on nema pojma gde živi..I još je, na njegovu veliku zalost, Kanada ipak sredjenija država od Amerike...Mogu samo da zamislim šta se tamo radi.

Normalno da je lepo imati vezu. I normalno je da se koristi. Razlika je u tome sto ćeš nešto da ravrsis i ako nemas vezu. Trajace duže i biće teze, ali ćeš zavrsiti.

Samo što se to ovde ne zove veza nego preporuka;)

Svaki posao ćeš pre dobiti ako imaš nekoga ko tu već radi i ko će reci neku lepu reč. E sad...taj ko kaže nešto lepo, mora da bude sigiran da je sto je lepo i tačno. Ukoliko nije, imace on problema...

Te preporuke idu tako daleko da se za njih nekad dobijaju i pare;)

Moje zanimanje je do pre desetak godina i dugo godina unazad, bilo deficitarno. I sad je u nekim oblastima. Secam se da smo dobijali po 300 dolara ako dovedemo nekoga da radi. Ako ostane duže od sest meseci i ako su zadovoljni njime, dobijemo još 300;)

Za programere se tada dobijalo 500+500;) To je u ono vreme kad je čak i Iranac radio u Kanadi i kad je svaki prekvalifikovani kursista-programer radio za 70K;)
Mrva79
03. март 2012. у 04.16
@ nina wrote;

''Normalno da je lepo imati vezu. I normalno je da se koristi. Razlika je u tome sto ćeš nešto da ravrsis i ako nemas vezu. Trajace duže i biće teze, ali ćeš zavrsiti.''

Hahaha... ovo me slato nasmejalo. Ova je u svom emigracionom koferu izvezla i komunjarske navike i preko okeana. Šta covek da kaže a da ne zaplace na ovakvu ''filozofiju''.
belke
(proffessorr)
03. март 2012. у 06.22
„Како стоје ствари тамо где живите са додатном наставом за децу (организованом од школе и приватном), да ли су деци често потребни додатни часови ван школе да добро савладају и добију добре оцене?”

To o cemu ti govoris, nije dodatna nastava, već dopunska. Dakle:

- dodatna nastava se organizuje za decu koja su odlično savladala redovan program nastave i žele da nauce vise od onoga sto je planom i programom predvidjeno. Takvi obično idu na takmicenja.

- dopunska nastava(ono o cemu ti govoris) je namenjena ucenicima koji na redovnoj nastavi, iz odredjenih razloga, nisu ovladali minimumom znanja, vestina i sposobnosti da bi dobili prelaznu ocenu. Za njih se organizuje dopunska nastava i ona nema karakter dobrovoljnosti, već je ucenik u obavezi da je pohadja, ako je to procena nastavnika.

- privatni casovi su posebna tema. Obično ih uzimaju ucenici koji nisu u prethodne dve kategorije, dakle, oni koji su dobri, ali ne i najbolji. Cesto na tome insistiraju preambiciozi roditelji.

nina
03. март 2012. у 10.09
Mrva, da objasim ja nešto tebi i Irancu i svima koji tvrde da ovde nema veza i korupcije.

Ta vasa tvrdnja pokazuje samo da ste vi poslednji u 'lancu ishrane'.

Niste bitni, nikome ne trebate, zato od vas niko ništa ni ne trazi.Svi oni koji mogu da uticu na nešto, vrlo dobro znaju da se od njih traže usluge i nude im se protiv-usluge.

Prema tome, shut the fuck up.
Mrva79
03. март 2012. у 12.25
@ nina,
da objasnim i ja tebi nešto a to je da ja NIKADA nisam tvrdio da u Americi nema veza i korupcije jer ja pre svega nisam u Americi već u Zapadnoj Evropi, a sa Irancem nemam blage veze pa nema svrhe da se obracas meni i njemu ujedno.
Osim toga vrlo dobro mi je poznat sistem skolovanja na zapadu uopste ali i u komunizmu pa prema tome nema šta da pricamo po tom pitanju.
Što se veza i skolovanja preko veze tiče komunizam je zbog veza i korupcije i propao ((ekonomski fakultet u novom Sadu je u vreme ''socijalizma'' prodavao diplome za 1.200 DEM lično sam video takve diplome i njihove vlasnike koji su je kupili). Na zapadu se kapitalizam i dalje drzi sigurno ne zbog lošeg sistema obrazovanja i kupovanja diploma jer kada su npr. u Nemackoj otkriveni profesori koji su bili korumpirani leteli su kao perje dok su u Srbiji Indeksovci koji su prdavali i doktorate i dalje za katedrama iako je to sve dokazano.
Mrva79
03. март 2012. у 12.28
P.S. nina

U kojem lancu ishrane si ti vidi se po tvome ''shut the fuck up..''
Fuj! za jednu sedokosu ''damu''.
Lesoto
(Viribus Unitis)
03. март 2012. у 13.42
Bilo bi sasvim poželjno procitati kompletan tekst pa onda izvesti zakljucak, citanje svakog petog pasusa je karakterisitika povrsnih i ogranicenih ljudi.

Uciteljice se menjaju navodno zbog toga da ne bi dolazilo do favorizovanja neke dece u odnosu na drugu. Znaš kako, uvek imaš roditelja koji se zale na uciteljicu, menjaju je, čak ispisuju decu iz skole u nekim slučajevima. E, ovde su zakljucili da se taj problem ovako najlakse resava...Svake godine druga, pa ako ti bas svaka mrzi dete, onda iebiga;)
///////////////////////////////////////////////////////////////
Favorizovanja uvek ima, već posle mesec dana svaka uciteljica ima sliku o djacima, samo je pitanje da li to pokazuje ili ne. Objektivno gledano, isto kao i sa odraslim ljudima, neko nam prija kao sagovornik, neko ne i već u samom startu zauzimamo gard kada su ovi drugi u pitanju, tako je i sa decom samo sto je tu stvar daleko osetljivija jer prosvetni radnik mora da eliminise svaki osecaj nesimpatija odnosno ne sme to da pokaze, mora da bude profesionalac bez obzira na sve.

Da, citala sam o tim promenama u vezi lecenja i ostavljanja dece same kod kuce. Ne znam da li je i dovodjenje i odvodjenje u skolu obuhvaceno tim novim Zakonom?
///////////////////////////////////////////////////////////////
Ne znam.:)
Eksperimentisu sa decom i nikako mi se ne dopada to što rade. I skolstvo je stalno izlozeno nekim izmenama a u principu neke vece izmene nisu uopste potrebne. Jedino sto bi zaista bilo poželjno izbaciti nepotrebno gradivo jer toliko nepotrebnih gluposti ima i deca trose vreme na to umesto da se usmere ka nečemu drugom.
I ovo o cemu smo pisale a tiče se izbornih predmeta, mislim da je krajnje vreme da se naše skolstvo dopuni u tom smeru i osvezi izbor predmeta a ima dosta toga interesantnog. Bila bi to zaista renesansa.

Nema srednjih strucnih skola. Za takva zanimanja se ide posle srednje skole na koledz.
///////////////////////////////////////////////////////////////
Pošto poznajes oba sistema interesuje me koliko su oni oposobljeni za odredjenu struku u odnosu na nas s' obzirom da se skoluju dosta krace barem kada je strucno obrazovanje u pitanju. Primera radi, četiri godine gradjevinske skole i isto toliko godina fakulteta je punih osam naspram četiri godine koledza.

A što se tiče Iranca? Ma on nema pojma gde živi..I još je, na njegovu veliku zalost, Kanada ipak sredjenija država od Amerike...Mogu samo da zamislim šta se tamo radi.

Normalno da je lepo imati vezu. I normalno je da se koristi. Razlika je u tome sto ćeš nešto da ravrsis i ako nemas vezu. Trajace duže i biće teze, ali ćeš zavrsiti.

Samo što se to ovde ne zove veza nego preporuka;)
//////////////////////////////////////////////////////////////////
To smo ustanovili da nema pojma, s' vremena na vreme lupi takvu glupost da se ozbiljno zapitam da li je on ikada mrdnuo iz Parunovca.:) A ako i jeste :), zbog onih famoznih 60 procenata izvesne populacije bukvalno ne sme nos da promoli napolje.:) U takvim slučajevima je bezanje od stvarnosti izgleda jedino rešenje pa svaki njegov komentar lici na izvesnu pesmicu cika Jove Zmaja.:)

Preporuka.:)
nina
05. март 2012. у 01.57
Ne Mrvo, ti si samo zakljucio da sam ja donela u svom komunistickom koferu veze i protekcije ovde. Oni nisu znali šta je to, dok im Srbi nisu pokazali...

Ceo taj tvoj savrseni zapadni sistem pociva na korupciji. E sad, što se love samo ribice i onda udari na sva zvona o tome, to se zove hleba i igara i namenjeno je takvima kao sto ste ti i Iranac da biste imali cemu da se radujete...

I bas mi je drago sto si vrlo upoznat sa obrazovanjem na Zapadu i sto pouzdano znaš koliko ima veza i vezica u njemu. Ja sam samo zaradila penziju u tom obrazovanju i verovatno nemam pojma.

Lesoto, ovaj sistem izbornih predmeta teško može da prođe kod nas iz prostog raloga sto je skup.

Prvo, tu je nastavni kadar koji bi se bar udvostucio.

Zatim oprema svakog tog kabineta, na primer kupovina lutaka za Roditeljstvo;) Primer je krajnje glup, ali ti moras ovde da imaš bar po 30 lutaka svake rase, jer ne znaš kakav će ti biti sastav odeljenja;) Ok, kod nas bi to bila jedna stavka manje, jer su nam dovoljne samo bele;)

Tu je i prostor koji moras da obezbedis za te kabinete.

Zamisli da imaš recimo samo 30-ak izbornih predmeta, kolike su to pare održavati sve...

Što se tiče razlika ili sličnosti u sistemima obrazovanja, ja ne volim da ih poredim, jer su koncepti potpuno drugaciji. Ne znam koji je bolji i da li je neki uopste bolji.

Ovde je osnovna skola cista zayebancija.

Secam se kad mi je najmladje dete doslo u petom razredu kucu placuci. Šta je bilo? Loše su uradili test iz spelovanja i uciteljica im je iznela iz ucionice pcelicu. Veliku, krpenu pcelu. Ta pcelica, spelling bee, je na ovim prostorima sinonim za pismenost. Posle nedelju dana su ponovili test, uciteljica je bila zadovoljna i domar je preobucen u drvo (ne zezam se) doneo pcelicu nazad. Njohovoj sreći nigde kraja.

Negde u isto vreme, dete moje kume u Beogradu, takođe peti razred, uci celiju. Kumce place zbog citoplazme, kuma zbog mitohondrija a moje dete place zbog krpene pcelice;) Ja se smejem;)

Srednja je već nešto drugo i pandam je nasoj gimnaziji. Ko hoće, može da dobije vrlo solidno opste obrazovanje.

Vrlo je malo predavanja onog tipa kao kod nas. Mnogo vise je stavljen akcenat na samostalan rad i deca se vise uce da znaju gde da pronadju ono sto im treba, nego da pamte bilo šta. I naravno, kako da najoptimalnije iskoriste to što pronadju.

Ovde je na ispitima (koji se polazu iz svakog predmeta u srednjoj skoli) dozvoljeno koriscenje udzbenika;) I znaš šta? Ti udzbenici koji im stoje na klupama, skroz su beskorisni ako dete ne zna šta trazi;)

I sam koncept ocenjivanja je drugaciji. Nema usmenog ispitivanja, sve je u formi testa. U toku skolske godine, ima nekoliko testova, svaki odredjenim procentom ulazi u konacnu ocenu. Testovi su kao kad polazes voznju, pod A, B ili C;) Znaci nema nikakve improvizacije, nema opsteg utiska profesora i ono da mi profesor mrzi dete, ne prolazi;) Sve je dokumentovano do treće decimale;)

Imam utisak da deca iz ove skole i iz naše skole izlaze potpuno drugacija. Opet kažem, ne znam šta je bolje. Ovde ih uce da misle a kod nas da barataju cinjenicama;)

E sad, da li su dve ili tri godine koledza dovoljne da bi neko bio elektricar? Mislim da jesu, čak znaju i vise nego sto im treba za struku jer su prethodno zavrsili gimnaziju.

Gradjevinci i ostali? Pa i kod nas se posle gimanzije ide na fakultete, ne zavrsavaju svi strucne skole prethodno...Jedino sto ovde ako samo zavrsis fakultet, bez post-diplomskih, lako može da ti se desi da radis isti posao kao neko sa srednjom skolom ko je imao vezu. Sam fakultet sve manje znaci i mnogo dece ide dalje.
Коментар Запамти ову тему!
Looking for Oil Diffuser Bracelets?
.