Matematika je jedno, politicka 'korektnost' je drugo!

„Skole su im slabije od srpskih.”

Ovo je možda bilo pre tries i kusur godina, sad vise nisu. Ni jedna državna ni privatna skola u Srbiji ne može da se meri sa dobrom privatnom skolom u USA po organizaciji nastave, a ni po ceni skolarine (ništa ne dolazi ni iz čega, da se ne lažemo). Skole u siromasnijem delu USA mogu da se porede sa prosecnim skolama u USA po kvalitetu nastave.

Skole su im slabije od srpskih.
n(не би се рекло) aj(не би се рекло) uspesniji su oni djaci koji nauce da je (dolar + dolar =3 dolara)
ima ih dosta takvih koji su jedva zavrsili i osnovnu.

nevaljaju te americke skole ništa. ne možeš da kupis nijedan ispit a kamoli diplomu. A tek doktorat. Ni slučajno. Bolje je u Srbiji. Tamo kupis za lulu duvana diplomu pravnog fakulteta i sudis kao pravi kadija.

Dosta su teski zadaci, sa slikovitijim opisom deci bi sigurno bilo mnogo lakse, npr: na drvetu je 56 pomorandzi. 8 robova okovanih u lance ubralo je isti broj pomorandzi dok ih je robovlasnik besomucno shibao. Jedan rob (slave) je preminuo na licu mesta od gangrene. Koliko je ubrao svaki?
Autor ovih zadataka je redovni profesor jednog prestiznog univerziteta u Atlanti, dobitnik je Nobelove nagrade za mir i osnivac je drustva za ljudska i manjinska prava „KKK”.

Ваљда, али не бих тврдио да за приватне нису нормални.

I ja sam u cudu, sve se pitam da li ustvari zmure ili zaista ne shvataju sustinu? Ipak se nadam da je ovo prvo. Optimista.:)

možda je problem u temi? na glupu temu obično se pišu glupi odgovori.

:)

da ali americke crnce i njihov polozaj u danasnjem americkom drustvu ne možeš bas nikako porediti sa ciganima u Srbiji. cigani u Srbiji nemaju malte ne nikakva prava, dok ih crnci u americi imaju kao i svi drugi, a često čak i vise od ostalih.

sva prica o njihovom teskom polozaju danas je najobičnija zalopojka sa njihove strane, jer pokusavaju da se ogrebu o sistem na racun proslih vremena kada jesu ispastali, samo sto su ta vremena odavno prošla i jako dugo vise nije tako kao sto oni i dalje pokusavaju da prikazu...

pa verovatno je bas i sam autor crnac. zato i poteze to. oni jako vole sa time da koketiraju. jedini oni i podsecaju na to ropstvo...

pa to nemoj da te cudi, jer oni od malena uce svoju decu da mrze ne samo belce, već i sve druge rase i etnicke grupe u americi. odgovorno tvrdim da su danas u USA upravo crnci najveci i najgori rasisti od svih. puni su mrznje, zlobe, pakosti i zavisti prema svima i stalno se nešto zale i kukaju, zamišljajuci da im svi drugi kao nešto duguju zbog te njihove tuzne istorije.

Али момак, захваљујући паметним Америма чије је идеале и савете прихватио остао је на правом путу.

Zbog problematičnog načina života, Omar je bio primoran da pohađa ustanovu koja bi u našem pravnom sistemu bila najbliža definiciji popravnog doma.

- Tri meseca sam bio u toj ustanovi. Tu sam naučio šta je disciplina i kako da se pripremim za život. Od tada nikada nisam imao više problema sa zakonom. Možda je to zato što sam prošao tu školu i u tome je ključ mog uspeha. Kada se sa 14 godina suočiš sa takvim problemima, a nemaš očinsku figuru, jer su ti otac i braća tamo gde jesu, onda moraš da očvrsneš. Majka i sestra su bile jedine uz mene, mnogi su mi pričali šta i kako bi trebao da uradim, kako da se ponašam, šta da radim... Kada sam se vratio kući rekao sam sebi - nema više takvih grešaka i sada moraš da se koncentrišeš na košarku – precizan je Tomas

Што се Рома тиче, кад смо почели мало д аим придајемо значај, ево и резултата:

Student Mirko Kaldaraš ne zna za prepreke
Mladi naučnik stasao u baraci od 24 kvadrata
Marijana Krkić | 29. 11. 2011. - 18:16h | Foto: D. Grubin | Komentara: 137

Mnogi su još pre nekoliko godina znali da će Mirko Kaldaraš u životu da dogura daleko. Međutim, nikome nije na pamet palo da će već na drugoj godini fakulteta stići do međunarodnog takmičenja mladih naučnika. Danas Mirko, koji je dobio nadimak „naučnik iz barake”, bira temu iz organske hemije, koji će na proleće predstaviti na Primatijadi u Bugarskoj.

...

Nije Mirku toliko smetalo to što mora da se kupa u koritu, iako je taj proces bivao sve teži jer je izrastao u momka od gotovo dva metra. Veća mu je muka bila to što nije imao uslova da uči. U prvo vreme, čitao je pod svećom, a kasnije je od komšije sproveo žicu na koju je priključio sijalicu.

- Kad je čovek u toliko teškoj situaciji ima samo dve mogućnosti. Da se preda, ili da se bori da to nekako promeni. Ja nisam hteo da odustanem. Odlučio sam da se borim - priča Mirko za „Blic”.

Na pomoć najbližih nije mogao da se osloni. To nije bilo zato što njih ne zanima njegovo školovanje, već što oni ni sebi nisu mogli da pomognu.

Otac Jozef je do smrti 2009. godine radio sve i svašta, a uglavnom se svodilo na skupljanje sekundarnih sirovina. Majka Jasmina je plućni bolesnik i jedva je pokretna. Kad je Jozef umro, žena je ostala sa skromnim prihodima od oko 8.000 dinara socijalne pomoći.

Teško siromaštvo ga nije slomilo. Pomagao je oko kućnih poslova, a trudio se da, držeći časove, pomogne i oko budžeta. Čak je stizao i da, besplatno, posle škole pomaže drugarima da savladaju gradivo. Sve je stizao, a u knjižici hemijsko-medicinske škole bez izuzetka su pljuštale petice.

http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/292459/Mladi-naucnik-stasao-u-baraci-od-24-kvadrata
Роми су веома паметни. Они имају и напеисмено да потичу из Индије, а ови имају атомску бомбу. И ми би могли њих веома лепо да искористимо кад би имали мало памети. А пошто немамо, онда нам паметни одлазе напоље. Па „глупи” Амери их искористе.

Iranac,

to je zato što si ti mnogo glup pa ne možeš da ukapiras. amerikanci uglavnom NE studiraju, i zato im većinu najboljih fakulteta popunjavaju uglavnom stranci, koji dolaze da studiraju u Americi za velke pare. zato su im faksovi dobri, da bi se na tome užele velike pare. a ne možeš bas da uzmes velike pare za nešto bez veze... njima je visoko skolstvo samo biznis...

Лоије основно и средње, а добри факултет. То је највећа гупост која је захватила све слојеве по Србији.

Факултет у САД > Факултет у Србији, следи да предзанње за САД факултет мора бити > од предзнања за наш факултет

Школа у САД < школа у Србији, следи да Амери имају лошије прдзнање за њихов факултет од наших.

И те две ствари се косе. Оно што може да с езакључи је:

Ниеј тачно да су им факултети бољи и онда све штима.
Или: Ниеј тачно да су нам основне шкоел боље и опет све штима
Или: Учимо напотребно, тако да они и са мањим знањем могу да заврше боље школе, али то се своди на претходно да имамо лошије школе.

„Lesoto,
Pogresan fokus. Sustina je da u skolama ne sme biti zadataka koji u svojoj sadrzini imaju bilo kakav oblik diskriminacije i nasilja.”

pa i nema. ovo je delo nekog pojedinca koji je delovao samostalno i na svoju ruku, a ne zvanicni državni program po kome se obavlja nastava. to je uradila neka budala koja je htela da kreira senzacionalisticku vest.