„A u mom gradu ulice su poplocane zlatom.”

А у мом градићу на улицама је снег и лед и блато иако се чисти.

„Tvoje je carstvo nebesko.”

Боли, а? А зашто те боли чињеница да се у руској провинцији солидно живи?

„Ma ti si budala.”

Бог те благословио и дао добро духовно и физичко здравље теби и твојој породици.

„Eto prilike da uclasnis elitu iz ojadjene Srbije koji su po put tebe nasli utociste u zemlji blagostanja.”

Русија није земља благостања, али је и оваква каква је боља од земаља (Америка, Канада...) у којима су настале и у којима се могу купити овакве књиге:

http://booksforkidsingayfamilies.blogspot.com/

„P.S., pretpostavljam da si stupio u vezu sa baba Julom,Markom i Marijom, bracom Karicima i V.Kadijevicem i ostalima, pa nam javi o svemu.”

Боље и са њима него са оваквима:

„Приче из Канаде: Беспризорни геноцид у Канади

Молим све оне које интересује истина да обрате пажњу на текст који следи.

Прича о томе да је на западу све добро је чиста пропаганда, што значи да је та прича, заправо, неистинита. Ево примера Канаде, која се често узима као пример државе и друштва за пример. Међутим, истина је другачија. Сада ћете прочитати потресну причу о томе како је у Канади вршен геноцид који је остао некажњен.

Кроз канадски такозвани резидентални школски систем, такозване хришћанске цркве, заједно са државним званичницима, правним системом, докторима и полицијом спроводили су политику геноцида над канадским Индијанцима.

Џаспер Џозеф, 64-оро годишњи Индијанац из Порт Хардија у Британској Колумбији се са сузама у очима сећа како је његов рођак убијен смртоносном инекцијом од стране особља у ”Нанаимо„ индијанској болници 1944.-те године. Он је 10.-ог новембра 2000.-те године рекао да је када је имао 8 година био послат из англиканске резиденталне школе у Алерт Беју у ”Нанаимо„ индијанску болницу, коју је основала такозвана Уједињена Црква Канаде. Казао је да су га држали изолованог три године у једној соби као лабораторијског пацова, кљукали га пилулама и давали му инекције да га направе болесним. Двојица од његових рођака су осећали велику узнемиреност, вриштали су и тукли се. Затим су им сестре дале инекције и они су одмах умрли. Џаспер каже да је то урађено да би их ућуткали.

Резиденталне школе у Канади су основане 1884.-те године. Већ 1907.-ме године доктор Питер Брјус извештава да су у тим школама здравствени услови криминални и да је стопа смртности око 40%. У организовању и раду резиденталних школа у Канади су учествовали канадска влада и Католичка, Англиканска, Презветеријанска и Методистичка црква. У мају 1919.-те године стопа смртности у неким резиденталним школама због туберкулозе је и до 75%. 1920.-те године канадска влада је донела одлуку да је обавезно да свако индијанско дете које напуни седам година мора да иде у резиденталну школу. 1928.-ме године је донет закон о стерилизацији индијанских жена. Најмање 3500 индијанских жена је стерилисано по овом закону. 1933.-ће године се почиње са стерилизацијом у Британској Колумбији. Два највећа центра за стерилизацију на западној обали Канаде су била основана од стране такозване Уједињене Цркве Канаде у Бели Бели и Нанаиму у којима је стерилисано хиљаде индијанских жена од стране доктора који су радили под окриљем Уједињене Цркве Канаде све до 1980.-те године. 1933.-ће године сваки родитељ Индијанац је морао да преда своју децу на легално старатељство запошљенима у цркви или да се суочи са затвором. Оснивање резиденталних школа се наставило од 1948.-ме до 1969.-те године широм Канаде са пуним знањем цркве, полиције и званичника за индијанске послове. Последња резидентална школа је затворена 1984.-те године. 1990.-те године такозвана Скупштина Прве Нације (Индијанци) по први пут јавно почиње да говори о ономе што се дешавало у резиденталним школама. У току 1994.-те и 1995.-те године појављују се први сведоци убистава који почињу јавно да сведоче са предикаонице свештеника Уједињене Цркве Канаде Кевина Анета у Порт Албернију. Око месец дана после тога свештеник Кевин Анет је отпуштен, а 1996.-те године ја избачен из Уједињене Цркве Канаде. Међутим, Кевин Анет наставља борбу и успева да, и поред јаког отпора од стране Уједињене Цркве Канаде, покрене преко 5000 тужби против цркве и државе. Од 12.-ог до 14.-ог јуна 1998.-ме године оснива се први независни трибунал који закључује да су влада Канаде и Католичка, Уједињена и Англиканска црква криви за геноцид над канадским Индијанцима и препоручују Уједињеним Нацијама да спроведу истрагу о злочинима. Током 1998.-ме и 1999.-те године Уједињене Нације, под снажним притиском канадске владе одбијају документе трибунала. Даља евиденција и извештаји о геноцоду у резиденталним школама се прикривају у званичним медијима широм Канаде. У октобру 1998.-ме године, у Ванкуверу, адвокати Уједињене Цркве Канаде признају да је та црква учествовала са канадском владом у злочинима у ”Алберни„ индијанској резиденталној школи најмање од 1960.-те године. Борба Кевина Анета се наставила и до данашњих дана уз велике отпоре оних који су учествовали у геноциду.”

Следи наставак...

Заиста нема разлога да некима овде смета солидан живот у руској провинцији.

Ето толико за ово јављање.

Поздрав свима.

Мала исправка:

Па, ја то зовем вашар, али то није вашар као код нас, него киосци и тезге са разном робом у суседном селу, то јест делу једног мањег градића који се зове Жуков, а тај део Жукова се зове Протва.

„И у једном тренутку ми каже: Чуо си за ово што се дешава у Русији, Москбви? Протести? Да. Па реко види, Словени су ти увек незрели,...Он наставља, пиштољ и дум.”

Види. То што се на западу пише и прича преко медија да се дешава у Русији, те неке демонстрације, за то овде нико не хаје, јер се ради о шаци јада. Значи, нема ту неких дешавања за сада, а мислим да их неће бити ни у будуће. Значи, не треба да се палите да ће ту сад неко да смакне Путина са власти.

„И он наставља да тамо иам добре лекаре јер је некад Александар, руски цар, правио имеприју којој припала и та држава плус Финска,...па људи нешто научили од руских иперијалиста.

не знам како ти гледаш на ову ”ситницу„? Мислим, ако смеш да погледаш. :))))”

На коју ситницу? Ако мислиш на то да је Русија некада била империја (и сада је), не видим у принципу нешто много лоше у томе јер су Руси увек ширили сакрална царства, осим за време комуниста.

„И ајд мало шта причаш са Русима? Не шеташ ваљда само по руским тајгама или се возиш у оним санкама са прпаорцима и снегом који шкрипи под санкама са Толстојем на крилу, евентуално Достојевским?”

Возим се по асфалтираним путевима у санкама марке „Хјундаи Акцент”, а од руских писаца читам Александра Дугина, Олега Платонова и друге.

Шта причам са Русима? Па како с ким. Са женом причам о свему. На послу причам са људима о послу и разлозима зашто сам се из Канаде преселио у Русију јер ме то највише питају. Пошто сам овде постао козак са атаманом и командантом штаба углавном причам о политици и козачким пословима.

Црква која се види на фотографијама је управо црква где сам ноћас био поводом Божића.

Иначе, овде је речено да је Бјелаусова добило статус града пре неколико година, мада је са око 9.000 становника више село, али је ипак урбанизовано.

Врло лепо и мирно место за живот. Ако нам нешто затреба ту нам је одмах већи град Обњинск.

„Свака част, свака част за интернет, сервисе за аутомобиле, коцкарнице, у тако малом градићу.”

Хвала. Мада нисам помињао коцкарнице. Мислим да их у Бјелаусову нема. Једино ако ти немаш неку „инсајдерску” информацију.

„А шта си причао са Русима и како то да се за Божић иде на вашар?”

Па, написао сам ти уопштено шта сам причао. Не очекујеш ваљда да ти преносим овде све дијалоге од речи до речи.

А за вашар сам ти написао да ја то тако зовем, али то није вашар у нашем смислу, мада личи, већ место где се налазе продајни киосци и тезге где људи продају разну робу као што су храна, одећа, обућа и разне друге потрепштине. Данас због Божића многи нису радили, а ми смо тамо више прошетали и пошли после даље у дубину Русије по селима и пустопољинама. Укратко, ми смо данас били у шетњи колима. Данас је у овом делу Русије био више дан касне јесени него зимски, температура изнад нуле, сиво, киша и суснежица, блато и вода, мирис словенске земље, осећање доброг апетита, мир далеких поља прекривених снегом...

Ево свима један сјајан уметнички документарни филм Александра Сокурова „Елегија земље”:

http://youtu.be/PEnMkfj-kEc

„Нема мој градић ништа, каква интернет презентација. Да си читао мој текст видео би само да у 15.000 становника им петоро Руса од којих 4 професора на факултету. Ти си читао, али једно је читати, а друго је повезивати ствари.”

Па ја мислим да то што си ти написао и није нешто сложено да би требала да се употреби додатна снага мозга да би се нешто повезало. Ја сам повезао да тај твој познаник Рус свашта прича. На пример, његова прича о Словенима, пиштољима и бум. Па шта је било са Англо-Саксонцима, Кенедијем, пушкама и бум? Шта је било са Англо-Саксонцима, многим другим америчким председницима, пушкама и бум? Колико је атентата извршено на америчке председнике до сада? Колико је БРЕ манијака са оружјем разних врста извршило масовне покоље по Америци свих ових година? Којем народу припада онај Брејвик из Норвешке? И тако даље и тако даље...

„А шта раде ти професори овде...па вероватно праве интернет презентацију градића у коме живе, неки у пицерији, а неки просјаче јер има све више просјака по САД, то си чуо вероватно.”

Желим им све најбоље у животу. Мислим тим професорима...

„Дај ми то где си причао са Русима. Не могу да нађем текст.”

Ево овде:

Шта причам са Русима? Па како с ким. Са женом причам о свему. На послу причам са људима о послу и разлозима зашто сам се из Канаде преселио у Русију јер ме то највише питају. Пошто сам овде постао козак са атаманом и командантом штаба углавном причам о политици и козачким пословима.

„Коцкарница нема? Ееееееееееее...које разочарење. Овде има, изнајмили као да продају некуу робу, дању затворено, ноћу играју, каже Американка мопра да им да отказ. А унели унутра робу као да се баве трговином, само не раде, већ се ноћу коцкају. То неме у Русији, знам.”

А што тебе занимају коцкарнице? Мене столи бојко за коцкарнице. Нама синоћ на Бадње вече (мада Руси то тако не зову и немају тај обичај као ми) били у гостима рођаци из Москве са дететом. Моја жена спремила вечеру, фино јели, поразговарали, људи после отишли и тако то. Ми живимо неким мирним нормалним животом и покушавамо да у свим стварима видимо виши смисао, тајну...

„А ти рачунаш и породицу да причаш са неким Русом? :)))”

Да. Логично.

„И шта ти каже Рус на то што си отишао из Канаде у Русију?”

Углавном се чуде, ал кад им кажем разлоге, онда се мање чуде. И код Руса је велика пропаганда да се на западу живи боље.

„Ма добро, битно да мени и теби лепо где смо. Све остало није битно.”

Мени је битно и то да не живим у Србији непријатељским земљама.

„Додуше ништа није идеално, ал подношљиво.”

То је тачно.

Лаку ноћ.

Ево жена пре пар дана купила у сеоском тржном центру србски сир који производи шабачка млекара. И то све у селу од око 9.000 становника у братској Русији.

Иранац, јел има код тебе у твом селу у непријатељској, али културној Америци где има доста тога да се научи србски сир?

„Јутрос био качамак за доручак, као и сваке недеље ујутру, иначе увек кувамо.”

Ево и ми јутрос појели качамак. Жена спремила ноћас. Ја додао и србски сир који прави шабачка млекара. Било много укусно. Ово чисто да напишем да се зна да ми Срби из Русије нисмо гори од Срба из Америке, већ смо и бољи пошто је овога пута тас на ваги који је превагнуо у нашу корист био србски сир кога у Иранчевом селу, а које је узгред буди речено веће од нашег села у Русији, нема.

:)

„Ne postoji pridev srpski, postoji samo srPski! Srpski sir care!!!”

Правилно је србски, јер смо ми Срби, а не српи. Палатализација је измишљена да озваничи погрешно изговарање назива народа и других речи у том стилу.

„Он воли да живи у прошлости. Има неких који без прошлости су потпуно сакати.”

Па човек који не цени и не процењује прошлост и јесте сакат. Ценећи и процењујући прошлост, одајемо поштовање прецима и тиме показујемо да они нису за џабе живели. То је наша дужност према њима.

„А шта те натера да из Москве одеш у тако мало место? Нас посао натерао јер је била добра понуда, а генерано нам не смета мало место.”

Мене није посао, јер још увек радим у Москви, то јест путујем на посао из Бјелаусова. Наравно, гледам да нађем посао у Обњинску који нам је на 3 километра од нас.

Иначе, у Бјелаусова смо се преселили јер више волимо да идемо у пољски ВеЦе и да бришемо задњицу кором од дрвета (овде има доста бреза) него да седимо на керамичкој шољи и да користимо тоалетни папир.

„Ако сам те нечим увредио, ја се извињавам.”

Ма нема шта да ми се извињаваш, ја се само шалим. :)

Ево ексклузивних фотографија које сам направио данас по крају у коме живимо:

http://svetlostvostoka.blogspot.com/

„Kakve su sanse tamo za rad od kuce, ti si SW, mogao bi za tu firmu da radis od kuce?”

Не знам за сада јер сам тек недавно почео да радим за ново предузеће у Москви. Иначе, ја не волим да радим од куће. Ја волим да устанем рано, да се спремим и да идем на посао. Стара социјалистичка школа. :)

„Sve je to OK, ali covece 100km pa dva puta dnevno...”

Да, али то је релативно, а ево и зашто. Не идем колима на посао јер би то било јако споро пошто су у Москви огромне гужве. Док би се ја извадио из Москве, дошао би кући ко зна кад увече. Овако идем електричним возом. Хватам експрес ујутро који је за сат и 20 минута у Москви и онда мало метроом. Почињем да радим раније да бих раније завршио, па се и раније враћам кући. Многи то раде овде. Електрични возови јако добро раде. А и занимљиво је путовати популарном „електрићком”.

Ево једног документарног филма који се и зове тако „Електрићка” и који преноси праву атмосферу из електричних возова који саобраћају на линијама око Москве:

http://tinyurl.com/7cnfh4m

И ако није било православних Рускиња козаци су онда доводили жене из других народа као што су Персијанке, Туркиње и друге које су примале православље и мењале имена у словенска и православна. Код козака се увек ценио рад и добро домаћинство и козачке жене су без обзира на етничко порекло биле добре домаћице које су много радиле и подизале козачку децу.

„Uprovinciji je renta jeftinija pa čak ako se uracunaju i troskovi puta do posla i nazad izgleda da se isplati.:)”

Ми не изнајмљујемо стан. Трошкови живота ван Москве су само у неким сегментима нижи него у Москви, а у некима су и скупљи.

„Pa ako stanujes blizu radnog mesta onda ćeš БИТИ vise vremena sa porodicom? Na to sam mislio.”

Ово БИТИ се не односи на то што си ти написао. Боље једно време бити и мање са породицом, него да породице уопште нема.

„ja stvarno ne razumem šta je on to kao hteo da nam ”dokaze„ ovim slikama?”

Ništa. Za mene su ovo lepe slike. Za koga nisu, molim lepo, razliciti ukusi.

„valjda kako je tamo kao mnogo super?!?”

Ne kako je super, već kako je realno, a realno je solidno. Na slikama se vidi zivot, izgradnja, infrastruktura, objekti...

„samo sto je postigao upravo suprotan efekat.”

Možda na tebe.

„potvrdio je sve naše ”predrasude„ o Rusiji,”

Naše? Pisi u svoje ime.

„da je sivo, mracno, hladno, jadno i depresivno, a istovremeno je demantovao sebe i sve one silne romane koje je pisao u hvalospevima.”

Ja nemam pojma o cemu ti pricas. Ja ne živim u holivudskim stereotipima. Meni se svidja i zima i sneg i hladno. Ne vidim šta na slikama ima jadno, ne vidim šta je depresivno. Moje raspoloženje ne zavisi od vremena ili od boje zgrada (veseo sam ako su zgrade farbane u crveno, a tuzan ako su farbane u sivo). Ja volim i proleće i leto i jesen i zimu, to jest sva godisnja doba, jer je sve to Bozije vreme. Hvalospevi ostaju i to hvalospevi u odnosu na Kanadu u kojoj sam živeo skoro 9 godina.

„pa eto, možda on stvarno vidi tu nekakvu ”lepotu„. ja lično mogu samo u svoje ime da pricam, i ja ne videh ništa lepo na slikama...”

A ja vidim. Vidim zimsku idilu i dobru infrastrukturu za zivot.

„izvinjavam se na iskrenosti...”

Daj sad ti slike iz mesta i okoline gde ti živis. A gde živis?

Pojam daleko u Rusiji se razlikuje od pojma daleko u Srbiji. Za Srbe iz Srbije 100 kilometara je dosta daleko, a za Ruse je maltene odmah tu. Za Ruse biva daleko 500-600 kilometara.

Ljudi koji putuju kao ja po 100 kilometara u jednom pravcu i 100 kilometara nazad je veoma mnogo.

„У колико устајеш, живота ти да би кренуо на посао, а поврх свега кажеш да идеш раније да би се раније вратио? У колико устајеш, у 5? И кад се враћаш?

Мислим, еј, то је на дуге стазе тешко мрцварење. Глеј ти да се приближиш Москви, да узНеш неки стан тако ту негде, на једно максимум 45 минута. Е онда можеш полако да куњаш и да те не боли много глава.

Теби радно време 8 сати, плус 3 сата пут, то је 11 сати. Еееееј, узни се у памет.”

Битно је да ниси на коленима и да на коленима не једеш из руке убице свога народа.

„Рекао сам ти. Види ко те плаћа и за кога радиш. Па ћеш да видиш колико ти је посао моралан.”

Па и ја сам теби рекао, али ти изгледа не одговара истина. Више би волео да буде тако како с.е.р.е.н.д.а.ј.у западни медији. Али не може. Истина је другачија од онога како запад дезинформише. Ти живиш у Америци и тиме је све речено. Да не причам о квалитету живота у Америци или Канади (Канада је боља од Америке) и Русији у корист Русије. Већ сам о томе говорио.

„U ekonomskom smislu to jeste predgradje Moskve, ako dosta ljudi radi u Moskvi i prima plate odande.”

Хехе. Сад предграђе Москве у економском смислу. :) Већина људи из Обњинска ради у Обњинску. Москва је затрпана људима.

„Velika je Rusija da bi mi zakljucili iz tvog iskustva kako se stvarno živi.”

Пре се може закључити из мог писања него из западних медија или ни из чега.

„Plus sto si ti neobjektivan, dosta nekritican u svojoj ljubavi prema Rusiji.”

То није тачно. Моје тврдње се заснивају на посматрању Канаде где сам живео и Русије где сада живим. Значи, ја имам материјал за поређење из прве руке.

Ево на пример сви говоре о великој корупцији у Русији. Ја сам до сада све завршио без икакве корупције. Пред Нову Годину сам добио РВП, то јест дозволу за привремени боравак у Русији на 3 године, тако да више не морам да излазим из Русије, да идем у Београд по визу, па опет назад у Русију. Све сам добио на време по закону. То је мој први статус у Русији. Имам још два до држављанства, укључујући и држављанство. Људи често сами траже проблеме и покушавају да добију нешто пре рока. Њихова ствар. Мене то не занима. Ја сам све до сада добио без икаквих веза или потплаћивања.

„Evo da se opet vratimo na te slike, ništa specijalno u njima nema što ne može da se nadje u drugim zemljama. Te slike prirode zimi bi ladno mogle da budu iz Semberije, niko ne bi video razliku.”

Па ја нисам ни рекао да су слике специјалне. Мени су оне лепе. Лепо су испале. За мене, на сликама се види солидан, нормалан живот. То је све.

„Погелдај за кога радиш, за мене. Мени директно продајеш софтвер, ја ти ставим паре на рачун, доларе, и то оне крваве ирачке.
Ал ти не правиш питање, уопште. Још ти се руска фирма хвали. :))”

Па није тако. Партнерима се називају и она предузећа од којих се купује софтвер и хардвер који се после експлоатише за своје потребе и на основу кога се зарађује. Једноставно реч „партнер” звучи онако модерно, глобалистички, па се то и ставља на интернет презентације предузећа. А клијенти су друго. И сви су у Русији. Већина су руска предузећа, а има и западних предузећа са својим представништвима у Русији. Али „Амфора Груп” је руско, а не западно предузеће и паре иде у Русију. Иначе, ја више не радим за њих.

А ово друго предузеће за које сам тек почео да радим има свој производ који је намењен руском тржишту. Сада се размишља о изласку на западно тржиште, пре свега америчко. И предузеће је руско, а не западно.

Толико о томе.

„Могуд а мислим састанак у твојој фирми: Ми смо господо данас направили једна велики уговор са оркалом што је нама један велики искорак у правом смеру, у смеру који води ка врху. Хвала свима који су дали све од себе да фирма буде ово што јесте. :))))”

Не. Састанци су били поводом клијената у Русији. Нема никаквог уговора са Ораклом, осим уговора о куповини софтвера и/или хардвера јер нам је то био алат. То ти је као да купујеш ашов да риљаш башту. И после кад то што си после риљања посадио изникне, то је твоје и ти имаш корист од тога, а не предузеће од кога си купио ашов. Тако је и са софтвером и хардвером у предузећу „Амфора Груп”.

„Нисам знао да партнер значи продавац. :)))”

Па сад знаш. Копрцаш се, ал џаба ти.

А шта би друго могло да значи у случају Амфоре? :)

Ево, ја сам радио са великом групом колега (све Руси и други народи који живе у Русији) на страни руске муштерије (клијента) МТС-а, највећег „провајдера” телекомуникационих услуга у Русији. Користили смо Мајкрософтове производе. То је то партнерство. То се тако данас зове. Другог партнерства између Амфоре и Мајкрософта није било.

Такође, партнерство данас у ИТ индустрији значи и то да једно предузеће (руска Амфора) одрађује своје послове користећи линију производа другог предузећа (амерички Мајкрософт). То је једноставно игра речи која треба да оснажи међусобну подршку у послу.

„Pa i drugi žive od svog rada.”

На западу већина људи живи од кредита и од пљачкања и бомбардовања незападних земаља. Сачекај још коју годиницу да видиш како ће да се промени економска слика света.

Лаку ноћа свима.