Па тежи случај без радног искуства.

Контигент за запошљавање страних радника изван ЕУ је ограничен, а послодавац мора да докаже да није могао да попуни радно место особама из Швајцарске и земаља ЕУ.

Будући да ниси неки посебан специјалиста - ствари стоје врло слабо.

Nicht-EU-Bürger erhalten nur dann eine Arbeitsbewilligung, wenn ihr Arbeitgeber nachweist, dass er die jeweilige Position nicht mit einem Staatsangehörigen der Schweiz oder der EU besetzen konnte. Einige Ausnahmen zu dieser Regel werden für hoch qualifizierte/ spezialisierte Positionen und/oder Positionen im oberen Management gemacht. Die Zahl der Arbeits- und Aufenthaltsbewilligungen für Nicht-EU/EFTA-Staatsangehörige ist begrenzt.

Der Arbeitgeber muss dem ausländischen Staatsangehörigen ein offizielles Beschäftigungsangebot schicken. Nimmt der zukünftige Mitarbeiter das Angebot an, muss der Arbeitgeber eine „Zusicherung der Aufenthaltsbewilligung” bei der Fremdenpolizei (entsprechend etwa einer deutschen Ausländerbehörde) des jeweiligen Kantons beantragen. Wird diese Bewilligung erteilt, schickt der Arbeitgeber die „Zusicherung der Aufenthaltsbewilligung” zusammen mit dem Arbeitsvertrag an den ausländischen Staatsangehörigen. Bei seiner Ankunft in der Schweiz legt der ausländische Staatsangehörige dieses Dokument vor, um die eigentliche Aufenthaltsbewilligung formal zu beantragen.

Das Antragsverfahren für Arbeitsbewilligungen kann zwei bis drei Monate dauern, und es gibt keine Garantie, dass eine Bewilligung erteilt wird. Ein Arbeitgeber kann zwar sagen, dass die Voraussetzungen für den Erhalt einer Bewilligung erfüllt sind, die endgültige Entscheidung liegt jedoch bei den Schweizer Bundesbehörden.

То не знам. Али знам да сам на телевизији гледао репортажу о швајцарским сиромасима. Неки менаџер је остао без посла, па се прихватио да добровољно ради у библиотеци, а за узврат је уз социјалну помоћ добио још и неки додатни џепарац.

Рече да сада добија само 3.000 франака (=3,250 америчких долара) месечно. А на питање репортера да ли се сматра сиромашним, он тужног погледа клима главом и говори: „Да. То није додуше сиромаштво као у Африци да немам за јело, али ја се овде у овом друштву осећам сиромашним”.

На 95% земаљске кугле са тим примањима би важио за добростојећег или богатог. А у Швајцарској је сирома. Па ти види.

Па почни на пример од огласа „Брак за папире” на Сербијанкахвеу, па се одатле распитуј даље.

Па имаш и право, брате мој драги, знам. Доста њих знам који су се оженили или удали за папире. Неке је мука на то натерала, неке можда и није.

Али никако да се сетим макар једног случаја да се после таквог венчања усрећио. Добијали су људи „папире”, разводили се, завршавали „посао”. Али им све некако нешто стаје на пут срећи, никако да се скрасе и задовољни одахну.

Свако има своје разлоге и никога не треба да осуђујемо због тога. Али ето, навео си ме на размишљање... ниједног случаја да се сетим да се неко усрећио захваљујући „сређеним папирима” на основу „фиктивног брака”.

aham, jeste sve ti verujem...izgleda da si i ti neki veliki idealista čim toliko moralishesh. a sa takvima nema razgovora. tu se nailazi na zid, jer idealizam prkosi zdravom razumu i logici.

Kad smo kod Svajcarske ja bih imao jedno lepo pitanjce za Ninos1aw-a (uh, ala si zakomplikovao nick name). U junu 2013 bi trebao da dobijem stalne papire u DE, nakon 5 godina placanja poreza i rada u sadasnjoj mi državi. Naravno, u sadasnjoj državi nije loše ali uvek ima bolje posto vidim da dosta nemaca radi u Svajcarskoj. Govori se čak o najezdi nemaca ali Svajcarci ipak malo preteruju. Kakve su moje sanse sa trajnim papirima za rad u Svajcarskoj recimo? Naravno da sam svasta citao po Internetu ali me interesuju konkretna iskustva jer sam se uverio da iz nekog razloga Internet pruza dosta informacija ali uglavnom nepotrebnih. To je kao kad odes na buvljak. Sve ima a ono sto tebi treba bas nemaju. Marfijev zakon...

Zanimljivo. Sa trajnim nemackim papirima, petnaest godina iskustva u masinstvu od toga četiri godine u nemackoj autoindustriji imam nikakve sanse da radim u Svajcarskoj a neko van EU sa tek zavrsenim fakultetom male sanse ali daleko vece nego nikakve.

Hvala na odgovoru. Ne znam samo zašto se ljutis? Kod tebe sam primetiJo da imaš smisla za talenat pa reko' da te priupitam ali ne lezi vraze...

ma Ninoslav se samo pros*erava...čim je on poceo sa moralisanjem i idealima, jasno vam je koliko je sati.

ogromna vecina emigranata sirom sveta su upravo zavrsili papire preko fiktivnih brakova. ne vidim u cemu je problem? nekoga uzasava ta „strasna” istina?!?

kao „nisu se usrecili”, hahaha, ajde onda prvo da definisemo pojam sreće.

Ninoslave,

ti si poceo sa pricom o sreći, tj. „usrecivanju”...sto je vrlo relativan pojam.

neki filozofi čak tvrde da sreća uopste ne postoji, već da su to samo prolazni neuhvatljivi trenutci...prema tome, ostavi se ti visoke filozofije, nego nam objasni šta si to hteo tako pametno da nam kažeš time da se „nisu bas usrecili”. kako se to nisu usrecili? i šta su po tebi trebali da urade da bi se „usrecili”?

ako neko fiktivnim brakom stekne legalan status, boravisne papire i radnu dozvolu, šta mu vise treba?!?

posle neka trazi pravu ljubav, sreću, ili šta mu već treba...

naravno da bi najidealnije bilo da nadje ženu koju stvarno voli, a da ima strane papire, pa da tako jednim udarcem ubije dve muve. em sredi sebi papire, em se „usreci”, kao sto ti to slikovito kažeš...ali svestan si valjda da je to vecini novopridoslih emigranata i stranaca jako teško da nadju, tako da su za početak nekog novog zivota papiri sasvim dovoljni...a kako se do njih dolazi nije uopste toliko bitno.

inače, koliko procentualno mislis da se Svajcaraca i Nemaca „usrecilo” u svojim sopstvenim zemljama? ili Srba u Srbiji? ili Amerikanaca u Americi...gde je danas stopa razvoda 80%, i tu se uopste ne prica o fiktivnim brakovima, već pravim...

ništa, onda nek „samo” saceka da Srbija udje u EU, i posle toga nek „samo” još nadje poslodavca koji će bas njemu da radi papire...i problem je rešen!