Што је баби мило - то јој се и снило. Ево, 12-13 година после тога ниједан од америчких планова по поводу каспијске нафте и гаса се није остварио нити је на путу да се оствари.

Није успео покушај дестабилизације Русије на Кавказу - Русија данас још много чвршће контролише Дагестан и своје каспијско приобаље. Иран и даље држи чврсто и проширује своје нафтне и гасне капацитете у каспијском басену и не пада му на памет да их преда под америчку контролу.

Али што је за Америку најболније - њени тадашњи сателити на каспијском мору са великим потенцијалима у производњи гаса и нафтне, Туркменија и Азербејџан, у међувремену су се вратили у руску економско-политичку сферу. Туркменија 100% своје производње нафте и гаса испоручује Русији да њима даље тргује, а Азербејџан се такође отворио за руске инвестиције тако да Русија данас контролише далеко више од половине азербејџанске производње нафте.

Даље - независношћу Јужне Осетије проглашеном после неуспелог напада Тбилисија који су планирали амерички војни саветници 2008. године - Русија је буквално ставила руку на вентил нафтовода до Џејхана у који су Американци такође некад полагали велике наде.

И шта је остало од тих америчких пустих снова? Апсолутно само срча и ништа више. Разбили се у парам-парчад. Док се гасовод Набуко који су тада планирали још није померио са скица и планова, а и питање је одакле ће се пунити ако се икада изгради, кад су бивши амерички сателити затворили изворе гаса у каспијском басену за њега.

Истовремено су Руси већ ове године пустили у погон Северни ток, изграђен је руски нафтовод између Црног и Егејског мора, градња Јужног тока је увелико у току, цевовод је већ летос ушао у Црно Море.

Тако да ће Стара Србија опет бити српска, а амерички вазали на Балкану - арнаути, шкоци и потурице - биће враћени на место које им историјски и по заслузи припада. Ништа од пустих снова вашингтонских стратега.

:))