Еве шта ми је стигло из поузданег извора!

-----------------------------------------

Himna Novaku Đokoviću ili I Čikago EKREMA za trku imade
Tragamo za umetničkim blagom srpske emigracije i vaskolikog srpstva u dijaspori
Čikago po mnogo čemu zaostaje za Njujorkom, ali se stvari pomeraju i to na bolje. Naime, mala grupa multimedijalnih umetnika, autora, vokalnih izvođača i televizijskih stvaralačkih radnika, tj pripadnika emigracije iz Čikaga, spevala je Himnu teniseru Novaku Đokoviću. Zdušno su je odigrali i otpevali prilikom prigodnog piknika na crkvenom imanju crkve Svetog Simeona Mirotočivog u Čikagu, sve tokom najstrožeg posta na vodi, uoči velikog pravoslavnog praznika VELIKA GOSPOJINA.
„Nole Nole ceo svet te vole, vole” - pevali su umetnici mladalački iz sveg glasa pa i mnogo jače, a ne samo koliko ih grlo nosi. Kilovati ozvučenja su pri tom ne samo velika podrška umetnicima i izvođačima, nego i svojevrsan cilj: bolje se veseli uz zaglušujuće zvuke muziciranja u srpskom ritmu Teheransko-IslamAbadskog porekla. Žene su pri tom raspomamljeno igrale kolo, da vidiš samo, to je drmusalo na sve strane, dok je Srpska Televizija iz Čikaga uredno snimala svoj video uradak. Legendarna Tamara Vesna, Urednica i Vlasnica, a ujedno i video snimatelj i TV lice, voditelj i novinarka, šef, stanica i otpravnik vozova Srpske Televizije STV ovaploćena u istoj personi, kao i uvek, bila je na visini svih zadataka koje pred nju postavlja ovo teško vreme: uloživši nečuven trud i nesebično zalaganje, Tamara Vesna je u samo njojzi svojstvenom maniru kreirala svoj video uradak. To čudo je brže bolje objavila na Youtubetu, na izgled radi podrške teniseru Novaku Đokoviću, a zapravo radi lične i televizijske afirmacije, sve po uzoru na legendarnu Internet zvezdu Ekrema Jevrića zvanog Gospoda. Ekrem se proslavio na Youtubetu milionima klikova poklonika dobre muzike a i Tamara Vesna se proslavila još ranije, ali ne toliko. Sad još samo da pristignu klikovi. Da čitalac slučajno ne bude u zabludi da Tamara Vesna snima i objavljuje ovo o sopstvenom trošku: valja istaći da je Srpska Televizija, čitaj Tamara Vesna, dobitnica pomoći Ministarstva za dijasporu od oko 6000 €. Tako da Tamara Vesna u Čikagu praktično stvara umetnost i kreira o trošku stanovnika Republike Srbije.
Nevešto oko može da zavara gledaoce na Youtubetu, jer među vokalnim izvođačima prednjači dugokosi crnomanjasti umetnik izgledom sličan kakvom poglavici Indijanaca severnoameričkog plemena Black Foot - Crne Noge: Aleksandar Ali Dalipović. Emigracija iz Čikaga ima sreću da ga u kafanama sluša već 35 godina, a ovaj hit u najavi Tamare Vesne i Srpske Televizije ujedno označava prekretnicu u pevačkoj karijeri Aleksandra - Alije, koji od sad odlučno ide Ekremovim stopama.
Na svoj veliki put krenuo je Alija ispred crkve Sv. Simeona Mirotočivog i uspravno korača Ekremovim utabanim stazama Youtubeta, što su zabeležile i kamere specijalnog dopisnika RTS Aleksandra Žigića. Saša je ratni saradnik Srbima zauvek naklonjenih i prijateljskih američkih televizija: CNN, NBC i CBS, odakle je pušten niz vodu činom okupacije Srbije, jer više nije bio potreban svojim američkim gazdama. Uhleblje je našao, gde bi drugo, nego u javnom servisu RTS – rasadniku demokratije i tekovina CNN. Žigić je specijalan dopisnik, ali samo po sopstvenoj širini, skoro duplo većoj od širine princa Ace Gice, sa kojim se često i rado slika. Dopisnik RTS iz Čikaga je veoma spretan u biznisu, pa uspešno naplaćuje svaki svoj prilog po tri puta. Prvo naplati od RTS, drugi put od intervjuisanih za emitovanje preko RTS satelita, a treći put naplati za emitovanje preko sopstvenog privatnog radija. Nije mnogo, tarifa počinje od $500-$600, već kako koga odere, sve u zavisnosti ko koliko voli da se slika i snima za televiziju i radio. Na primer, organizator ovog obžderavanja usred posta na crkvenom imanju, sve uz zvuke trubača iz Guče, nije imao sluha za šou biznis, te nije našao razumevanja zašto treba da plati dopisniku RTS Žigiću $400 ako hoće da bude spomenut, uslikan i emitovan preko RTS satelita. Saša Žigić je u ovom slučaju izuzetno snizio tarifu, ali leskovački roštiljdžija se nije, kao mnogi pre njega, uhvatio za Žigićev mikrofon da iz ove američke tuđine uputi pozdrave otadžbini.
Zanimljivost je da su Saša Žigić i Alija Dalipović kolege po zanatu kojim se bave: obojica imaju radio emisiju u Čikagu, gde svaki na svoj način informišu i uveseljavaju srpsku emigrantsku publiku.
Srbi iz Čikaga su tokom posta pred Veliku Gospojinu, na crkvenom imanju popili 4000 flaša Jelen piva, pojeli su tone leskovačkog roštilja i pljeskavica koje su se po veličini i težini smanjivale kako je ova bahanalija sa obžderavanjem odmicala tokom tri dana i noći. U početku bahanalije je bilo teško da se obzine na veliku pljeskavicu, dok je na kraju prosečan Srbin istovremeno mogao da proguta i 2 ove leskovačke pljeske. Sve za iste pare. Čudo jedno kako su se leskovačke pljeske tako brzo smanjile i ukupile kod leskovačkog ugostitelja - ćevabdžije? Svadbarski kupus je planuo pre doručka, a celog vola na ražnju Srbi iz Čikaga su oglodali do koske još u subotu. I pored svih prisutnih, gazda leskovačkog roštilja nije uspeo da nabije na ražanj još jednog vola, jer je bilo odsutnih.
Ima još puno volova u Čikagu za ražanj i sledeći je određen već za ovaj vikend da se ispeče i pojede na imanju Srpske Bratske Pomoći. Osim ovog vola na ražnju, tu će biti i hiljadu fudbalera iz cele severne Amerike, a predvodi ih Srpski ministar sporta, tj zamenik, koji otvara ovu fudbalsko roštiljsko-estradnu svečanost zvanu Srbijada. Da čitalac ne bude u zabludi, Srpska Bratska Pomoć malo pomaže a pretežno se bavi igranjem fudbala i pratećim sadržajima, tj međusobnim sukobima oko love, imanja i dva fudbalska terena koje su nekad zdušno napravili, zasukavši rukave i pljunuvši u svoje poštene Srpske Bratske šake. Ali avaj, kako to ume da bude običaj, braća su se odmah i posvađala i evo se sude već 10 godina oko ta dva fudbalska terena. Sude se međusobno, svi protiv svih, ali i kolektivno, protiv Amerikanaca, jer je neko loše napravio drenažu, pa na jednom fudbalskom terenu u visini centar linije postoji izvor pitke vode kapaciteta 25 hektolitara u minuti, ili otprilike kao pola potoka po kom jedva da mogu da plove plovila poput glisera do 125 konjskih snaga. A mogu i da skijaju na vodi. U rupu na ivici aut linije fudbalskog terena, iz koje kulja voda, neko praktičan i vredan se dosetio da ubaci plastične gajbe od kokakole, tako da je ista rupa privremeno obezbeđena i sanirana i nadamo se da niko neće da upadne. A ko upadne, teško da će da se izvuče iz onolike rupčage.
Drugi fudbalski teren na istoj lokaciji Srpske Bratske Pomoći neko je dubinski ukrasio tragovima nastalim vožnjom džipa, sa sve šlajfovanjem po mekanoj travi. Postoji verovanje da je počinilac ovih nezatraženih a temeljnih zemljanih radova neko koga je dobrom zadužila bratija koja se tu okuplja uz čašicu a koja se prozvala Srpska Bratska Pomoć. Drugi istovremeno sumnjaju da je vinovnik možda insajder, tj. neko iznutra, pripadnik zainteresovanih strana u međusobnom dugogodišnjem sudskom sporu. Ovako dubinski prekonfigurisan, svojim krajolikom, ovaj fudbalski teren Srpske Bratske Pomoći više podseća na teren za golf, sa sve brežuljcima i rupama, uzvišenjima i udolinama. Tu će dakle da se odigra Srbijada, na čelu sa volom na ražnju. Odmah pored vola je šatra za hiljadu. Koji vole nek izvole.
Pripremljen je i prigodan kulturno umetnički program pod šatrom za Srbijadu (čitaj pevaljke, zurle, talambasi, šargije i ostali srpski instrumenti), gde se pre svih željno očekuju umetnici sa Himnom o Novaku Đokoviću, koji su za kratko vreme stekli veliku popularnost u Čikagu, ali koja je na žalost izostala kod slušalaca u otadžbini.
Naime, Himna Novaku Đokoviću, tj ovaj video uradak Tamare Vesne, svojevrsan omaž Ekremu Jevriću - je dočekan na krv i nož komentarima svih gledalaca i slušalaca u otadžbini. Pa se s čuđenjem pitamo: zašto prost narod iz Srbije ne shvata estradne umetnike iz emigracije i umetnost u celini? Nije pošteno. Nego idite lepo kod Youtubeta i kliknite koliko puta možete da Tamara Vesna i umetnici iz Čikaga dostignu svog ideala: Ekrema Jevrića Gospodu – barem po broju klikova na video uradak. U svakom drugom pogledu su odavno prestigli Ekrema.