Marko nisi ukapirao, on kaže da su Rusi takvi prema nama zato što im nismo do kraja bili verni i odani, mada ni ja sam ne razumem . '99, Milosevic je njima doope ljubio, iznosio pare, Karici isto, i ko zna ko još...tad nisu bili „zuti” sugavci na vlasti... opet bilo je dovoljno samo rusko „Njet!” u savetu bezbednosti da nas ne cukaju 3 meseca... i ništa.

Kako to objašnjavas, BeloKuce?

'99, Milosevic je njima doope ljubio
--------
jeste, podržavao je rusku opoziciju, a ocekivao pomoć od Jeljcina.

Слуга је слуга. Сад коме ће да буде веран, његов избор.

Možemo ako hocete da predjemo i na teren ljudskih prava i slobode stampe. U Britaniji je pre neki dan „pronadjen mrtav” novinar koji je otkrio aferu sa prisluskivanjem. Pre nekoliko godina, u dvoristu svoje kuce, „pronadjen je mrtav” naucnik, atomski fizicar, koji je kritikovao tadasnjeg premijera, onog smrdljivog blera, zbog angazovanja u Iraku, govoreci o tome da tamo nije bilo nikakvog oruzja za masovno unistenje. Vidis, kada se tako nešto dogodi u Rusiji, onda ih kritikuju i prete im, ali ne idu dalje, verovatno zato što je ono oruzje o kom ti govoris zaista inferiorno. Kada se, s druge strane, u nekim manjim zemljama desi nešto sto nije njima(na prvom mestu amerikancima) po volji, kao na primer u Srbiji i Libiji ili se možda ne desi ono sto bi oni voleli, onda slede najpre upozorenja, a zatim bombe. Nama i Libiji mogu da isporucuju bombe posto mi nemamo inferiorno, nego samo superiorno naoruzanje.

baresh, kao iAmatercicu, podseticu te na šta ti je već dobro poznato:

Da bi se HISTERISANJE i baljezganje mentalno obolele osobe (bar donekle) moglo zaobici, najefikasniji način je - IGNORANCIJA, jer svaki razumni pokusaj da mu se mentalni sklop urazumi, samo podkrepljuje još dublje izzivljavanje (na svoju stetu i saosecajnonst nemoci saucesnika prema bolesniku)! Clinical PSY-101

Ne nije moj nego vas(ni sada ti ne persiram), ali sam ja jedan od retkih koji vam ga uspesno vraca.

.

Savremeni antifasisti su se izborili da neke ulice u Beogradu ne nose imena ruskih generala iz Drugog svetskog rata.

Ne znam da li nam zbog ovoga Rusi trebaju biti zahvalni.

Ја сам једном питао Русе шта ћемо да радимо ако нас бомбардује НАТО. Ракли су ми: Не знам за вас, али ми ћемо да узмемо кредит.

Iranac, osim literature na srpskom, reci posteno, koju si literaturu na faxu vise koristio, rusku ili americku?

Интересантно је да им врло често књиге за основну школу пишу доктори наука.

„Интересантно је да им врло често књиге за основну школу пишу доктори наука.”

Interesantno je da kod nas udzbenike za osnovnu skolu pišu, ne vrlo često, nego skoro uvek doktori nauka. Naravno, nikad se ne radi o jednom coveku, nego o dva ili tri autora jednog udzbenika.

Ретко када пише доктор наука уџбеник за основну школу у Србији. РЕТКО.
Али није битно ко пшише, у крајњој линији, него какав је. А какви су, ево мој отац провео у школи златно време нашег образовања, па се диви Америма.

Заиста, ја нити сам одушевљен нити сам разочаран маеричким уџбеницима. Али ове што моје дете користи (то се разликује од школе до школе), по мом оцу су одлични. Мени доста...и много.

И да с еиспарвим: У Зоричу 1 није био доказ Лапласове теореме, него доказ Лопиталовог правила. Амер га доказао. Јес да то било ихааааај, ал паНтим. Уосталом, друг мој са факса завршио математику за 3 године, отишао у САД на докорат и каже да ниакд више ниеј радио и ниеј био уплашен да ли ће да постигне оно што се тражи од њега. Ал то се зна: Докторат код нас је шала забава, а у САД језа.

А сад и мој отац око уџбеника. Што с емене тиче...ја не болујм око тога. Ко учи научиће, сазнаће, ко се интересује биће добар па макар школство било средње тужно. Али кад већ питаш: Искао си, еве ти га.

Интересантно да с екњиге код нас у златно доба образовања мењале на сваке 3, 4 године. Сестра моеј жене никад ниеј могла да узме сестрине књиге, а млађа 4 године. У САД то иде деценијама. Неће људи тек онако да поткрадају свој народ.

Koja je razlika između skoro uvek i vrlo često;)

Udbenik iz muzickog koji se trenutno koristi, napisao je Zafir Hazimanov koji je po struci glumac. Dobro, ne pišu glumci udzbenike za osnovnu skolu bas vrlo često a ni skoro uvek;)

Tu je i Miliovoj Jugin koji je čak dva puta bio u Cape Kennedy-u, doduse početkom sedamdesetih, ali ni astronautika bas nije nešto uznapredovala od tada;)

Kod nas se udzbenici pišu po sasvim drugom kljucu nego ovde. Rodjackom, prijateljskom i kumovskom a ovde izkljucivo za procenat;)

P.S.Secam se kad je Djuri Kurepi sin, koji je izbacen iz gimnazije, sastavljao zadatke za zbirku pa onda pukla bruka po PMF-u;)

Iranac:

„Ретко када пише доктор наука уџбеник за основну школу у Србији. РЕТКО. ”

http://klett.rs/index.php?page_id=318

http://klett.rs/index.php?page_id=318

Pogledaj dobro dve gore navedene adrese. Iako ću se ovog puta ograniciti samo na matematiku, mislim da ni u ostalim predmetima situacija nije mnogo drugacija. Dakle, da ne cepidlacimo mnogo, bar polovina potpisanih su doktori nauka. Po nekoj mojoj slobodnoj proceni(do egzaktnog podatka je verovatno teško doći), bar 80% skola koristi udzbenike ovih autora.

Što se doktorata tiče, naravno daje u Srbiji, bar nekad pre ove glupsonske bolonje bio laksi i jednostavniji, neću reci sala, ali to je samo zato što je postojao drugaciji pristup na osnovnim studijama, gde si posle ovladavanja jednom zaista sirokom osnovom bio u stanju da relativno jednostavno dodjes do nekog viseg akademskog zvanja.

Sad, nisam bas siguran da znam šta je dobro, da se stalno menjaju udzbenici ili da su uvek isti. Mislim da se u poslednjih desetak godina kod nas na tome radi dosta, između ostalog i zbog toga sto je država liberalizovala trziste udzbenika, pa izdavacke kuce i autori imaju interes da zainteresovanima(deci, roditeljima, nastavnicima) ponude sto bolji udzbenik. Bez obzira na to zavod je kao kuca koja je nekada bila monopolista, stvorila dobru osnovu da i danas na trzistu bude jedan od najozbiljnijih igrača(neko će me tuziti za reklamu). Na zalost, to je stvorilo i situaciju da obrazovanje postane skuplje, jer ako želiš dobar udzbenik, moras vise i da ga platis. Ako govorimo o razlikama u obrazovanju u Srbiji i na zapadu i o tome koji je sistem bolji, mislim da treba uzeti u obzir i to šta jedan, odnosno drugi sistem postavlja sebi za cilj. U Srbiji je obrazovanje, odnosno ceo taj sistem, bar do univerziteta u dobroj meri postavljen tako kao da ćemo svi mi, t.j. ta decurlija po skolama jednog dana biti lekari, inzenjeri, advokati, profesori, ... To bih ja nazvao nekim akademskim pristupom, koji je veoma dobar i koji odgovara psihofizicki i emocionalno zreloj deci, deci koja žive u stabilnim i zdravim porodicama. Na zalost, u Srbiji, a verujem i bilo gde u svetu, to je manjina. Ona vecina, koja ipak dolazi iz socijalnog miljea koji u manjoj ili vecoj meri odstupa od onog sto bismo mogli nazvati normalnim, nije u stanju da se sa takvim stvarima izbori do kraja. Ove krajnosti su po meni nepomirljive, pa će zato problemi te vrste uvek postojati. Jedino moguće rešenje je segregacija, a ovo je ipak 21. vek, pa je tako nešto ipak neprihvatljivo. Iako nemam neposredno iskustvo o tome kakve su skole na zapadu, na seminarima sam imao prilike da vidim njihova drugaciji pristup nekim stvarima. Recimo, u Francuskoj ucenici uce o celim brojevima, između ostalog i na taj način sto im se pokaze meta na kojoj su krugovi obelezeni razlicitim celim(pozitivnim i negativnim) brojevima, pa ime se zatim trazi da kažu kako se može dobiti određeni zbir(pozitivan ili negativan) iz odredjenog broja pokusaja. Naravno da i kod nas postoji u dobroj meri takav pristup nastavi, ali je sve ipak mnogo ambicioznije i apstraktnije. Ovaj drugi pristup kroz igru svakako da odgovara onoj vecini o kojoj sam govorio, ali svako drustvo ima potrebu da ima i mislece ljude, a ne samo one koji umeju da se snalaze u zivotu i prezivljavaju. Mnogo sam se raspisao.

Ма има, гомила доктора и магистара који раде по средњим школама. Ја причам о људијма који предају на факултетима и пишу књиге за основну школу.

А и наши доктори наука...баш су силе. :))

„Kod nas se udzbenici pišu po sasvim drugom kljucu nego ovde. Rodjackom, prijateljskom i kumovskom a ovde izkljucivo za procenat;) ”

Ovo je tako podlo, zlonamerno i pokvareno, da prosto nemam reci. Kao sto rekoh, ako mislis da si dovoljno pametna i obrazovana, onda izvoli, napisi udzbenik. Ako uspes da nadjes izdavaca da to objavi, uspela si da preskocis prvu prepreku. Druga je nacionalni prosvetni savet, a šta god neko mislio o njima, teško da će dati dozvolu za udzbenik koji ne zadovoljava ni najosnovnije kriterijume. Ako taj udzbenik ne valja i ako kao sto kažeš važe rodjacki, prijateljski i kumovski kriterijumi, odnosno ako je te ljude moguće platiti da urade nešto što se kosi sa njihovim profesionalnim standardima, onda ćeš i tu prepreku preskociti. Ostaje još samo treca prepreka, a ona se jednom recju zove skola(deca, nastavnici, roditelji), konkretna skola. Još u zivotu nisam sreo coveka koji svesno protiv sopstvenih interesa, a da je dobro informisan o onome sto treba da uradi. Dakle, čak i da nekim cudom los udzbenik dospe na trziste, njegovi autori teško da će od toga imati nekakvu zaradu. Zato bi ti bilo bolje da cutis o stvarima koje ne razumes, a ne da olako i iz malog prsta dajes pausalne ocene o svemu i svačemu.

Happy traveling!

Иде добро и паметнима, али не у Србији.

Znaš kako, ako je tvoja sluzbena duznost da na stvari gledaš ideoloski, onda se ja svakako neću suprotstavljati tvojim stavovima, čak i kada se sa njima ne slazem.

Ne vidim ništa loše u tome da magistar predaje u srednjoj skoli

---------

Шта је то магистар? Како се то преводи на америчку диплому? Колико има таквих у САД и где раде? Си чуо за превише образован за дату позицију? Не, то не постоји у Србији. Кој мој ишао у толике школе, па предаје у основној школи, друштво од тога иам само штету. Као промашена инвестиција.

„Шта је то магистар? Како се то преводи на америчку диплому?”

Ipak mislim da je stari sistem bio bolji od ovog sranja nazvanog bolonja. Ali to je samo moje mišljenje, ne mislim da sam najpametniji. Uostalom, sam si prvi pomenuo magistre i doktore nauka.

„ Колико има таквих у САД и где раде? Си чуо за превише образован за дату позицију? Не, то не постоји у Србији. Кој мој ишао у толике школе, па предаје у основној школи, друштво од тога иам само штету. Као промашена инвестиција.”

O tome sam pisao u jednom prethodnih postova. A koliko ih ima u SAD, kao onaj filozof u Srbiji kome je prva recenica na poslu, „sa majonezom ili kecapom”, ne znam, nisam brojao, ali verujem da ih nije malo. Koliko ima u Kanadi lekara koji voze taksi? Može li se tako postaviti pitanje? To nije previse kvalifikacija, to je veliki promasaj.

O tome sam pisao u jednom prethodnih postova. A koliko ih ima u SAD, kao onaj filozof u Srbiji kome je prva recenica na poslu, „sa majonezom ili kecapom”, ne znam, nisam brojao, ali verujem da ih nije malo. Koliko ima u Kanadi lekara koji voze taksi? Može li se tako postaviti pitanje? To nije previse kvalifikacija, to je veliki promasaj.

//////////

Па у праву си. Зато маса наши и из целог света и одлазе у САД, да продају мајонез.

Pa vidis Neshvaceni, ja sam to već odradila. Odradjivala sam lavovski deo posla, nikad dinara od toga nisam videla a morala sam da cutim jer mi je mesto bilo reizborno. Pri tom je taj reizbor direktno zavisio od profesora koji je svoju cerku stavljao zajedno sa nama na korice. Cerka inače još nije bila ni diplomirala, ali trebale su detetu reference. I bolela ga guza sto će neko da mu prica o nepotizmu. Tri godine joj je cuvao asistentsko mesto na svojoj katedri.

Prema tome, nemoj da mi pricas kako se pišu udzbenici i koja je procedura.

he he he, covek asistent u Kragujevcu na pravnom raskrinka holstaplere oko kupovine diploma i ispita, budu isti pohapseni, a onda pusteni na slobodu. Epilog: covek je ostalo bez posla, nije prosao reizbor asistenta, a holstapleri i dalje predaju i prodaju. Super!

Lekari sa onkoloskog iz Bgd-a pohapseni zbog malverzacija sa citostaticima... Epilog: dobar deo njih pusten i vracen na posao, ostao samo glavni ako se ne varam koji je pusten, pa vracen nazad u pritvor, verovatno da slučaj još malo zastari, a eto njega ubrzo nazad na posao, živi bili pa videli.

Koliko je još ovakvih slučajeva...

27. Juli, 2011. U Osnovnom sudu u Požarevcu odložen je glavni pretres u postupku koji „otporaš” Nebojša Sokolović vodi protiv Marka Miloševića i petorice njegovih saradnika zbog premlaćivanja ispred kafea „Pasaž”, 2000. godine. Do odlaganja je došlo jer su veštaci Medicinskog fakulteta u Beogradu dostavili izveštaj sudu kasno, pa nije moglo da dođe do glavnog pretresa.