Još ova narko mafija nas je i najmanje obrukala, skinuli sa trona u Milanu Ndraghetu i Kamoru i snabdevali Milano sa 3 tone kokaina mesecno.

Treba doći i do tog nivoa a biti poslednji klosar i ići po kucama i krasti, koje su ljudi napustili zbog poplava, to je poslednje.

Čak je i onaj Ivan Bogdanov gospodin za njih, stekao je dosta fanova ovde u Italiji.

Mislim znamo se preko jednog pancevca.

Ja sam Cikago napustio dosta kasnije, nego sto sam planirao, tacnije 5.5 godine kasnije.

Prvi put sam planirao, kad sam tek izasao sa O'Hare i stao sa Miloradom Sofrenovicem na intersection-u Milwaukee & Belmont avenije.

To je za mene bio vizuelni sok,naročito kad mi je objasnio da je to Cikago, iako sam ga zamišljao totalno drugacije, neboderi i slično a ono neki kucerci od zgrada ko na selu nekom, depresivno na prvi pogled tog 28 Oktobra 1996 godine a ja stigao iz Pariza od babe, koja živi u Centru na Monparnas Bulevaru(Montparnasse Boulevard).

Ja sam se skockao maksimalno kad sam bio u Parizu, ali sam se osecao ko poslednji klosar, koliko su tamo ljudi sređeni, naparfemisani i koliko je sve sređeno, teško objasniti ako se lično ne vidi i dozivi.

Odusevis se Parizom i odes u Cikago i padne samar, koji te sastavi sa zemljom, jer znaš da si se zesce ispalio, obzirom da sam otisao iz Pariza, gde su me prijatelji moje babe vukli za rukav da ostanem i nudili se da mi pomognu, jer je svaki početak najtezi, ali sam im odgovorio da ne znaju oni šta je prava stvar i da najbolje tek predstoji, ti pun zivota a ono na kraju ... palac.

Sledeća destinacija gde sam hteo da zbrisem, jeste Majami, on je uvek bio broj 1, ali sticajem okolnosti, nikako da se realizuje, jer te zivot vodi nekim svojim putem a ti nemocan da se otrgnes, tako da je posle 5.5 godina pala konacno i Florida.

Tamo je bilo super, nije se radilo ništa, krckala se lova, ali posle 11 Septembra, ekonomija je otisla u aut, poceli su ispod prozora da mi spavaju u automobilima na parkingu, jedan za drugim i to dobra kola, shelter-i su bili prepuni, nije vise bilo mestima ni u istim, kako su vesti prenosile, tako da sam ja odlucio da uzmem teniserku u ruke i zbrisem dalje, jer nisam imao osecaj da će se tu situacija popraviti.

Bio sam posle i u Becu, odusevio se istim, dok sam morao i da odem do te Azurne Obale, na koju me je napalio jedan Di dzej Pancevac, gde sam hteo da ostanem u Nici, koliko sam se odusevio, ali nisam poznavao bas nikoga, pa rekoh, neki drugi put i na kraju zavrsim u Milanu, gde je odlično.

Mislim da se ne treba zakucati ceo zivot u istom mestu, već treba pokusati i probati nešto novo, jer možeš da se i zeznes, ali takođe i odlično prođes, tako da ko ima hrabrosti i ne plasi se izazova, Svet je njegov.

Usput, imam Italijanski pasos, tako da nije još iskljuceno i da padne Costa del Sol ili Nica, negde gde je more i Sunce, ali ima vremena, otom potom, obzirom da ovde imam ljude(Italijane) koji me guraju, tako da se ne trudim puno a ide kako treba, sto danas nije uopste lako.

Uzivajte vi u Cikagu, ostavio sam vise mesta za vas.

zokiitalia
(glava u torbi)
18. novembar 2010. u 14.50
xa,xa...ex da je tako nasa JNA pre 20 godina „na licu mesta” rata ne bi ni bilo.

Zato su mnogi u Srbiji i Crnoj Gori stajali danima u redu i platili - debelo, da idu na bosanskohercegovacko i hrvatsko ratiste. A sve pod plastom pomenute - u dobrovoljackoj formi.

Btw. ne talasaj! Znam pouzdano, iz prve ruke, da je ono sto kažem tačno.