Mexico,

BLBehar=zensko ;)

Na stranu tvoji prijatelji, ne poznajem ljude pa ne mogu suditi o njihovoj razboritosti, ali takve sci-fi teme se „razmecu” i po TV i novinama i radiju, pa nije uopste cudno da djeca raspravljaju o takvim budalestinama u skoli.

Razlika je u tome da ti aludiras da su te teme dio nastavnog obazovnog program u americkim skolama, sto nije istina. Osim sto imam direktnog kontakta na koji način se dizajniraju obrazovni programi, imam dva sina koji prolaze kroz americki skolski sistem.

Bares, uvek kažem svim roditeljima, čim primete nešto što se kosi sa njihovim vaspitanjem, momentalno da presaviju tabak i pišu direktno Ministrastvu prosvete.

Ne po diskusijama, ne sa prijateljima i komsijama, nego direktno nadleznima. Ako je neko uvrstio predavanje o smaku sveta u svoju nastavnu jedinicu, za to treba da zna Ministarstvo.

Znaš, onda vecina odustane...valjda ne veruju dovoljno svojoj deci. Mnogo je jednostavnije pricatoi o tome uz kafu i rakijicu;)

Mexico(Trust Nobody): „Recimo ja kada sam isao u skolu i...”
------
Ne secam se kad sam čak i zadnji pout sedeo na drugoj strani katedre, a kamoli u četvrtom ili petom razredu, ali se secam da su to bila druga vremena i da se vise predavalo/ucilo vise onako od 'oka' nego nekog boljeg definisanog pedagoskog programa kako je to danas.

Toliko o uporedjenju oko 'onda i sad' i 'conspiracy' teoriji o kakvo je skolstvo izvan Balkana, ti pre sto su nam mnogim deca, unucadi pa i praunucadi prošli (ili još prolaze) kroz te skole i znamo koliko je nešto moguće ili ne.

Nego..., šta bese sa tim pod-nikom (Trust Nobody) kad si sklon da poverujes prici kao sto je predavanje u skoli o - smak sveta?

Mexico,

Samo zato što ti ne razumijes na koji način obrazovni sistem funkcionise to ne znači da isti ne valja. ;)

Predugacka je to tematika da se povrsno obradjuje, ali u kratkim crtama, obrazovna strategija u US se oslanja na kognitivno-konstruktivnu teoriju i strategiju, koja je zasnovana na neuropsihologiji...

Koristi se indirektna metoda ucenja, koja od ucenika zahtjeva najveci dio rada (ne od nastavnika - ucitelj je tu da kotrolise i usmjerava ucenika u pravilnom smjeru), nadogradnja znanja se postize kroz razne metode poput igara, crtanja, pjevanja, jer na taj način ljudski mozak najefikasnije uci.

Ako moj sedmogodisnjak kroz igru može nauciti tablicu mnozenja, i zna istu primjeniti u stvarnom zivotu, onda mislim da je americki obrazovni sistem i te kako efikasan...

Kad god muž hoće da me ucutka, pita me, ako je A+B=C koliko je A? Zanemim i zamislim se;)

P.S. Zavrsila sam prirodno-matematicki smer u gimnaziji;)

Mexico, deca su fenomenalna, roditelji su problem. Posebno oni koje sve znaju;)

Moraju da shvate da je skolstvo promenljiva kategorija koja zavisi od milion stvari pa čak i od geografskog polozaja.

Jesam, priznajem;)

Mada, nisam bas tako rano pocela da bezim iz skole;) Mislim da se to ipak ucilo negde na početku osnovne.Valjda nisam nikad osetila portebu da to A negde smestim i za nešto koristim;)

Mexico, meni se čini da si ti onaj od vazda antiprotivnih (koji se nije integrisao u sredu u kojoj živi pa mu svaka dlaka smeta :lol:)...

Tablicu mnozenja kroz igru možeš izvesti na mnoge razlicitite nacine, evo jednog:

1. podijelis ucenike u grupe u ucionici (recimo 5X5) i trazis rezultat. Ucenici se krecu kroz učinocu, emotivno su ukljuceni u igru, i krajnji rezultat će biti dugorocno pamcenje jer svaki put kada se sjete tablice mnozenja povezat će je sa tom igrom.

Starijim studentima se daju problemi za rjesavanje, grupni radovi, istrazivanja, i slični projekti kao osnovne metode ucenja.

Bubanje na pamet (onaj sistem kroz koji smo mi prošli i navikli) je naučno dokazano neefikasan. Sve se svodi na forsiranje kratkotrajne memorije u cilju polaganja testa, a ne dugorocne primjene ili prakse...

GZox
16. novembar 2010. u 20.43

sve usvemu kognitivni edukativni ne daje bas neki rezultat, bar što se tiče matematike, provereno :)))
što se tiče sex i droga, nije loše

_______________________________________________________________

GZox,

Hoćeš da kažeš je matematiku dovoljno bubati napamet a nije potrebno razumijevanje tih informacija? Razumijes li šta znaci kognitivno?

I u Kanadi isto. Svaka shusha radi u skoli kao predavac, a ne možeš mu ništa kad prica gluposti - nema napismeno, samo riječ tvog djeteta protiv njegove/njene.

Bas naprotiv, ako treba da ti da napismeno, onda je mala maca, ali zato u razredu pichi gluposti bez kontrole. A ako se zalis, onda ti svali na dijete, te ovakvo, te onakvo.

Mi smo već naucili. S vremena na vrijeme dodju djeca sa tako nekom tvrdnjom, pa onda mi to fino objasnimo kod kuce, pa su i nasa djeca već naucila da se vise vjeruju nama, ali da i dalje rade taman toliko da prodju OK kroz to jadno sjeverno-americko obrazovanje.

Onakav sistem obrazovanja kakav smo mi imali necete vidjeti ovdje nikad. Problem sa nama je sto mi znamo da ima bolje, a ovi ovdje misle da je to najbolje sto postoji, jer drugo nisu vidjeli nikad.

Hoćeš da kažeš je matematiku dovoljno bubati napamet a nije potrebno razumijevanje tih informacija? Razumijes li šta znaci kognitivno?
///////////////////////////
Biće da nešto sa tim kognitivnim pristupom u matematici onda nije uredu, jer zapanjujuce je koliko su deca u americi losa u matematici. Ne samo u znanju iz matematike, već bas u tom KOGNITIVNOM pristupu resavanju iste.

Drzala sam casove srednjoskolcima iz mog mesta. To su dobra deca, uce, rade, imali su visok SAT score i otisli na pristojne koledze. Međutim, njihov nivo znanja u matematici je ravan visim razredima osnovne skole na našim prostorima, i to prosecnog deteta. Bila sam zaista zapanjena. I ne toliko samim gradivom, koliko teskocom u povezivanju pojmova kada se rasavaju zadaci. Zapravo sam dosla do zakljucka da nešto nije ok sa pristupom (bilo kognitivnim ili kako god da odluce da ga zovu). Mislim da nešto ne stima bas sa NACINOM na koji se deca od samog početka uce matematici, da se spremam da prelistam sve njihove udzbenike od samog početka matematike, pa do kraja srednje skole, i vidim šta meni ne bi odgovaralo u pristupu da sam se ovde skolovala.

E nacitas se ovde svega i svačega, od pametnih komentara, do onih drugih. Kao neko ko je pohadjao i jedan i drugi sistem (jugo/srpski i americki), kao i na iskustvima svoje supruge koja je takođe i srpski i americki djak, mogu da kažem sledeće:
1. Ne postoji savrseni skolski sistem: srpski skolski sistem je preobiman (osnovna, srednja skola, fakulteti), gradivo je napravljeno ko da ćemo svi da budemo naucnici, da bi savladao sve treba ti ne samo nadprosecni IQ nego i veliko interesovanje za sve to, pa čak i da svi imamo IQ iznad proseka, koliko je onih koje sve to interesuje i kome sve to uopste treba? Dobar je sistem za one koji hoće da nastave skolu negde drugde, u inostranstvu, dajem im siroko OPSTE obrazovanje, ali prakticno obrazovanje moras da potrazis negde drugde... Americki skolski sistem: prilagodjen sirokim narodnim masama, dobar za osnovno opismenjavanje, za one naprednije (da ne kažem inteligentnije i zinteresovanije za skolu) postoje i naprednije skole, sa naprednijim gradivom (recimo možeš u nekim skolama da na nivou srednje skole već pocnes da uzimas kurseve sa koledza ako hoćeš), lako te klasifikuju od početka tako da nadjes svoje mesto u skolskom sistemu vrlo lako. Loše je to što je nekako skolski sistem razudjen previse što se tiče kvaliteta nastave (zavisi od lokaliteta),mada kvalitet nastave ne blista vise ni u Srbiji koliko sam ja upoznat s tim.
2. Ukoliko si napredniji, pametniji, zainteresovaniji za skolu od proseka populacije (koji, je srednje zalostan i u Srbiji i Americi, a verovatno i bilo gde u svetu), snaci ćeš se u bilo kom skolskom sistemu, neće biti zime za tebe.
3. Ako si malo „tuplji”, nisi „covek od knjige”, nadrljao si u Srbiji, moraces da „ucis” istoriju, geografiju, biologiju, filozofiju, a nikada ništa nećeš nauciti, jer tebe možda interesuje da popravljas frizidere i sporete, pa čak i da ides u srednju skolu za „majstore” opet će ti namaknuti toliko tih za tebe nepotrebnih predmeta, da ćeš i dalje biti isfrustrian do besvesti i na kraju nećeš znati kako da popravis sporet... u Americi opet možeš da uzmes jedan od brojnij kurseva za ovo ili ono, gde se vise radi na sticanju prakticni znanja, „hands on”, tako da kad izadjes iz skole kreces da radis.