Нисам очекивао до Немаца да буду овако настројени прем астранцима. А изгледа странци иду у Немачку највише због социјале. исти разлчог је што многи у Канади не иду у САД. То они кажу, веле: Овде је ипак сигурније, имаш здарвствено кад ен радиш, имаш социјалу, а има и наших.

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,6119844,00.html?maca=ser-Blic%20Online-2569-xml-mrss

Zehoferov plan

Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Za nemačku kulturu kao dominantnu:H. Zehofer

U subotu je minhenski nedeljnik Fokus objavio Zehoferov „plan u sedam tačaka”:

1. Nemačka nije zemlja useljavanja. Integracija „ne znači živeti jedan pored drugog, nego jedan sa drugim na zajedničkim osnovama sistema vrednosti nemačkog ustava i naše nemačke kulture koja je definisana hrišćansko-jevrejskim korenima i obeležena hrišćanstvom, humanizmom i prosvetiteljstvom”.

2. Prognoze o nedostatku stručnjaka ne mogu biti opravdanje za nekontrolisano useljavanje. Prema Zehoferovom mišljenju useljavanje najkvalifikovanijih „dovoljno je regulisano”.

3. Neprihvatljivo je ublažavanje restriktivnih odredbi sadašnjeg zakona o useljavanju i neprihvatljivo je useljavanje na osnovu kontingenata ili broja sakupljenih bodova.

4. Osim kvalifikacija, „spremnost na integraciju i sposobnost za integraciju”, trebalo bi da budu uvedeni kao dodatni kriterijumi za useljavanje.

5. Starost dece koja za roditeljima smeju da se usele u zemlju trebalo bi da bude smanjena sa 12 na šest godina. „Što su deca mlađa kada dođu u zemlju, to bolje i lakše mogu da se integrišu”, smatra Zehofer i zalaže se za promenu smernica EU u tom pogledu.

Ako treba, i kazne

6. Za one koji odbijaju da se integrišu Zehofer zahteva kazne – „od novčanih do smanjivanja pomoći. I oni koji sprečavaju integraciju članova porodice trebalo bi da budu kažnjeni kao i oni koji odbijaju da se integrišu.



7. Prema Zehoferovom mišljenju ovladavanje nemačkim jezikom jedan je od značajnih pokazatelja uspešne integracije. ”Dokaz o poznavanuju nemačkog jezika trebalo bi obezbediti već u zemlji porekla (pre dolaska)„, kaže se u Zehoferovom ”planu od sedam tačaka„ koji je objavio minhenski ”Fokus„.

”

Па добро, нека их уклопе у своје друштво, ја немам ништа против, али очигледно НЕ МОЖЕ. Слабо им иде нешпто, не знам што.

Или да им ускрати сва права у вези рада и студирања, као Амњери што сукратили црнцима?

Видиш да амери малтретирају црне на сваком кораку, али ови се интегрисали, бар језик научили, ако ништа друго. А и менталитет у вези куповине усвојили, за разлику од муслимана у немачкој кјои ни то неће.

Само батина, бале, ништа друго. УДРИ. Тоооооооооо!

И дискриминација на расној сонови. Тоооооо! То фали немацима, па не могу да интегришу народ, за разлику од Амера.

Па то ти кажем. Слабо смо их млатили по Косову. Да смо их боље млатили асимиловали би их као Амери црнце.

Исти еј проблем и код Немаца. Слабо млате муислимане. Ево виоди овде, бију муслимане па их распичују, али затто се асимиловали.

Знаш шта још каже овај небивени црнац у немачкој?

Овде боље, директор болнице са нама стално, тамо ретко кад видимо директопра болнице. Боље овде з амене.

Ја верујем да је у питању батина, нема шт адруго.

Лепо ти рекао човек да дижеш руке од мене. Ни ноге да дигнеш ништа ти не би помогло. Послушј бар некад неког, ако нећеш мене.

Ја разумем тебе да се ти радујеш, али фора је што је тако у Немачкој, не твоја срећа или туга што Америка пропада a и Европа.

Али у САД нико не прави проблем око дизања џамије. Додуше ови наивни прави проблем, мисле муслимани им срушили оне две куле, али, сложићеш се и ти, то је америчко дело?

Осим тога, деца немају никакву фрку у школи, ево моје, ево овај Индијац са њом, нема издвајања по националној основи, а и ако има, ником то не смета. нека се дружи како ко оће.

Што то смета Немцима?

Добро, примио би неког северњака са његовим акцентом или из западног дела Америке, али да ми пакистанац и Индијац ваљају врућ кромпир по устима кад причају, а, нека фала. Питање и ови овде колико би га разумели. Стално би било: А, сори, молим, уф, јао...

Може да ми програмира нешто, може башту да ми плеви, може коал да пере, може науком да ми се бави, али на шалтер, ТЕШКО.

Зокс, ти прво поченш причу са неким да је глуп? Што бре са глупима уопште почињеш причу? Ја са глупима никад не разговорам. Разговорам са покваренима, са паметнима, са будалама, али са глупима никад.

Iranac
Po meni bi bilo mnogo postenije da tim ljudima ne daju vize.
Je li tako? Ako neće niko da ih zaposli, sto im daju vize?.

-------------

Хахахахахахахах----------- :))))))))))

Смешан си до бола. Па не могу ја уместо тебе да размишпљам и да те водим цео живот за рукав. Мораш сам да мислиш шта ћеш у жибвоту, јер мене једном неће да буде.

Добар дан.
Добар дан.
Пошто је ово?
Толико.
Могу да купим?
Можеш.
Ево паре.
Хвала.

те ја терам да купишп то? Јок. Мени циљ да ти продам. Ако имам интерес, ја ћу ти продам, ако немам, нећу ти продам. Ти ако имаш интерес, купи, ако немаш, немој да купиш.

Па шта сам ја све исфиловао оном у канадској амбасади да сам радио, ја верујем да је он остао запањен. Ударио сам му и равни у математици а у вези програмирања и брда и долине и лудорије, све што сам чуо. А нсиам радио ни 30% тога. је..га, после мало доучиш, мало ово, оно, углавном посао сам нашо.

Сад мени да ОН нађе посо и каља образ како гарантовао за мене? Јес боли га к... Налази сам, сам си тврдио да знаш.

Ајде дај татици ручицу, па да ми пређемо улицу. Но но, немој тамо да идеш, гази чика колима, то опасно, не, нема дете после, нема.

Немој да дираш, ту има струја, ав, ав, пржи дете, изгори, па ће да плачеш. Но, но, опасно.

То рингла, вруће, не сме дира дете то, прижи прстиће, да пољубио татица његове златне прстиће. Види како су лепи, а ти да их изгориш на рингли, но, но.

А ови по Немакој: Само да ја улетим у немачку, нити има рингла, нити ми требају рукавице, лако је после.

И зато у праву нмеци кад веле да иони улазе због социјале. Шта га боли к...најтеже је да добијеш ћагу, псоле лако. Ко наши кад заврше факс,. Да ја добиеј ћагу, псоел је лако. А овде другачије. тек ниеј лако кад завршиш школу и добијеш ћагу. Има и даље бриге, рингле, рукавице и осталеи кућни апарати.

Једино нису немци у праву што се тиче како да реше тај проблем. То ен може ко овај што мислио у 7 тачарка. Па казна ако се не асимилује. Нема теоретске шансе да се то тако реши. Само још црње.

То мора да иде теорема о рингли. не може другачије. САМО РИНГЛА.
Могу ја ову ринглу да патентирам Санта?

Ал добро, како ко воли, тако и нек аради.

Једино ми жао што ми имамо једног комшију чија крава цркава, а преко пута имамо комшију чија крава жива и здрава. Наша крава цркла, ниеј проблем, али имамо још неколико њих.

Е ми гледамо овог комшију поред нас и радујемо му се што и његова цркава, али нам не пада напамет да видимо шта онај преко пута ради да му краве још живе и здраве.

Е па, ђшта ко виоли, то ће и да добиеј, а и добијао јје то што воли.

Alo, deda, ако ти треба неки мајстор да ти позида нешто, знам ја једног пекара. Фини човек, баш фини, Србин.

Грешка, нисам ни ја први шпочео, зезнуо си се.

Први почео овај:

Nemcima je stalo da se ljudi uklope u sistem i rade na tome.

Svaka cast svabama,mi ćemo tako za 1000 godina iuli kao ameri,biju crnce gde stignu i nedaju im posao i ako daju ,placen tako da mora da krade da bi preziveo.

Zavaravali smo se misleći da će strani radnici jednom otići: Angela Merkel„Početkom 60-ih godina prošlog veka naša zemlja je pozvala strane radnike da dođu u Nemačku i sada oni tu žive. Zavaravali smo se neko vreme misleći da neće ostati, da će jednom otići, ali se to nije desilo

----------

Ово је врхунац глупости, само иритирају странце. Где им је памет...НЕВЕРОВАТНО.

Па је.. ли сте јежа у леђа, потаманиће вас странци као мраве за једну генерацију.”

Видео си то већ, ал си заборавио. Ја сам исто видео, али нисам заборавио. Тако да ја немам шта да видим, то ћеш ти да се потсетиш.

Сад причам овима мојиам:

Еј, ја сад у немачкој и да ми причају како очекују да ја одрадим и одем, да морам да прихватим немачkи језик и културу, да морам да знам немачки без акцента...мислим, шта мислиш како би се осећао?

Моје дете: То да уватиш мачугу па да пребијеш.

Реко...па то тако и било и то два пута.

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,6121681,00.html?maca=ser-Blic%20Online-2569-xml-mrss

Tiha islamizacija Nemačke?

Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Prema „Bildu” 68 odsto Nemaca ne misli da je islam deo Nemačke, a 69 procenata protivi se prijemu Turske u EUReči predsednika Kristijana Volfa u govoru povodom dana ujedinjenja zemlje (3.10.) da i islam pripada Nemačkoj, trebalo je da smire raspravu oko knjige Tila Saracina u kojoj on upozorava na opasnost od islamizacije. Ali…

Međutim, Vulfov govor pre je doprineo novoj polarizaciji, bar sudeći prema izjavama anketiranih:



„Otkada to islam ide uz Nemačku?”



„Smatram da je to u redu. Islam je vera kao i svaka druga i na žalost se često izjednačava sa radikalizmom i terorizmom.”



„Mesto mu je na Orijentu. Islam, to uvek ima neke veze sa teroristima.”



„Glupost. Oni imaju svoju kulturu i mi imamo svoju kulturu.”



Istraživanje tabloida „Bild” pokazalo je da se 68 odsto ispitanika ne slaže sa Vulfom. Oko 69 odsto Nemaca protivi se prijemu Turske u Evropsku uniju. Prema istraživanju fondacije „Fridrih Ebert” dramatično je porastao antiislamizam.



Mobing u školskim dvorištima



Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Veliki odmor u jednoj školi u Duizburgu
Odraz tog raspoloženja je i prošlonedeljna izjava bavarskog premijera i predsednika CSU Horsta Zehofera da se protivi useljavanju iz, kako je rekao, „drugih kulturnih krugova”, pri čemu je pomenuo Tursku i arapske zemlje. A bavarski ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman upozorava na radikalizaciju muslimana koji žive u Nemačkoj:



„Tiha islamizacija podstaknuta je iz Turske. Otkako je Erdogan došao na vlast tamo se situacija promenila i došlo je do opšte reislamizacije. Sada turske vlasti pokušavaju da taj proces prenesu i na Nemačku”.



Berlinska opština Nojkeln ima 300.000 stanovnika, natprosečno je veliki broj stranaca, 80 odsto mladih poreklom su stranci, pre svega Turci i Arapi i to se odražava i u školama. Tako predsednik opštine Hajnc Buškovski kaže:



„Ima devojčica koje već u obdanište idu sa maramom, neke ne idu na plivanje ili fizičko, jer se ne sme pokazati telo. U nastavi biologije nema ilustracija, jer to ne priliči. Postoji mobing u školskim dvorištima: šta imaš na sendviču? Svinjetinu? Ako jedeš svinjetinu, svinja si. To se dešava i u vrtićima, i u školama”.



Sada je generalni sekretar liberala Kristijan Lindner predložio da se uvede obaveza da se u školskim dvorištima govori samo nemački.



Autori: Betina Marks / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Меркел, укини социјалу, као у САД, и решени сви проблеми. Долазиће само они који хоће да раде. А њима ниеј битно толико религија, неће бити тензија толиких, нема изолација већих по верској основи по школама.

Само укини социјалу.

..Тај исти Немац, Швеђанин,...неће да рађа децу,...

Pa nije to bas tako Iranac. Bolje da si napisao da „krkaju” djecu,pa to zaista neće ni jedan. Jer šta da „krka” djecu a nema šta da im pruzi u zivotu, a nekome ako je socijala vrhunac zivljenja pa onda nema šta tko da se cudi i protivi stavu zapada.

//////////

А овај што крка децу има шта да им ашружи, адок овај што не крка, нема шта да пружи. ја немам ништа против. Али онда морађш да увезеш. Ако увезеш, онда мора и он да има право на социјалу. То је поштено.

Bas bi voljela da i kod nas stigne u Evropu sistem kao u Americi pa da vidis onda bato kako bi se svoja zemlja ho ruk gradila i pravila a Angelica bi na kraju se uhvatila za glavu kuda ode taj narod??? .

--------------

Ће да видиш где ће да оде њен народ ако не прихватио америчко. То ћеш тек да видиш. Само замисли да кињиш мањину која ће постати већина, а теби наталитет никакав, лекари ти беже по суседним земљама, ђувбретари имају МАЊУ плату од лекара (бневероватна чињеница, било на дојче веле), па ћеш да видиш шта те чека. Поврх свега социјала, где нико не мора да ради у суштини. Опа бато, ако их не побију муслимани, онда ће их протерају.

А ниеј то немачкој први пут. Ово јој је трећи пут. И последњи, вероватно.

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,6121597,00.html?maca=ser-Blic%20Online-2569-xml-mrss

Problem integracije ne rešava izolacija

Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Za Nemačku trenutno kao da nema važnijeg problema od integracijeIntegracija je i dalje top tema. Posle Saracina koji se pita da li „Nemačka ukida samu sebe”, Vulfa koji kaže da je i islam deo Nemačke i Zehofera koji bi da zabrani useljavanje, oglasila se i kancelarka Merkel…

U raspravu o integraciji uključili su se, razumljivo, i komentatori nemačkih listova i to je preovlađujuća tema u današnjoj štampi. Tako list Zarbriker cajtung piše:

„Način na koji kancelarka učestvuje u debati o integraciji gotovo da je neprihvatljiv: danas je za nju multikulturalnost mrtva, a istovremeno proglašava integraciju ključnom temom. Juče je bila protiv Saracina, onda je na strani predsednika Vulfa – islam pripada Nemačkoj, da bi na kraju pokazala razumevanje za Zehofera koji bi da zabrani useljavanje (iz Turske i arapskih zemalja). I na kraju Merkelova proglašava fudbalera Ecila za primer uspešne integracije. Sa dopuštenjem: to je koješta”, piše „Zarbriker cajtung”.



Komentator lista Ostze-cajtung piše:

„To što se Zehofer protivi nekontrolisanom useljavanju i što želi da se useljavanje reguliše kao u SAD ili Kanadi – u skladu sa nacionalnim interesima – sasvim je legitimno. Nemačkoj su potrebni stručnjaci iz inostranstva, ali – kako i sama ima tri miliona nezaposlenih – ne i šarolika vojska onih koji će konkurisati za nisko plaćene poslove. Ali onda Zehofer to mora jasno i da kaže, jer u protivnom samo podstiče neprijateljstvo prema strancima i strah od islama. Na taj način kratkoročno mogu da se sakupe poeni, naročito za kafanskim stolovima, ali ne može dugoročno da se vodi politika. Ako je već Unija protiv paralelnih svetova, onda neka bude protiv jaza koji se stvara između sveta rada i sveta finansija ili između naroda i narodnih stranaka”, piše „Ostze-cajtung”.



Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Zehofer, Merkel i Vulf
Tabloid Bild takođe pominje jezik i ustav i piše:

„U državi u kojoj žive ljudi iz velikog broja zemalja nemoguć je život bez zajedničke osnove. Nju pre svega čine nemački jezik i ustav. Ko ne zna nemački ne može ni da se integriše. Ko ne poštuje zakone nije ’obogaćenje’, nego opasnost. Turski predsednik Gul trezvenije posmatra nemačku realnost od mnogih ovdašnjih dobromislećih ljudi. Gulov zahtev zemljacima koji žive u Nemačkoj da nemački govore ’tečno i bez akcenta’ može se prevesti i kao ’zbogom multi-kulti’.”



Zakoni i jezik - DA, ali i useljavanje...



List Vestfalen blat piše:

„Neke stvari se podrazumevaju same po sebi, a suviše dugo su bile tabu. Na primer, da svi građani moraju da se pridržavaju zakona, a njihovu osnovu predstavlja ustav i sve što sledi iz njega. To važi za sve, bez obzira na stavove, poreklo ili veru. Takođe je nesporno da nemački nije samo službeni jezik. Kada se to spoji dolazi se do pojma dominantna kultura koji je dugo osporavan. Međutim, Horst Zehofer sužava raspravu kada odbacuje svako useljavanje iz ’drugih kultura’. Da, postoje slučajevi neuspešne integracije. Postoje i paralelna društva što mora da nas zabrine. I tačno je da su političari i vlasti predugo zatvarali oči pred tim problemima.



Sasvim sigurno moramo da učimo iz tih grešaka i to brzo kako ne bismo zatrovali atmosferu u zemlji. Međutim, problem nećemo rešiti ako se budemo bojali i izolovali, pa čak i ako se od sutra više ne useli ni jedan stranac. Podrazumeva se samo po sebi da Nemačka mora da aktivira svoje talente. Ali, na osnovu svega što znamo to neće biti dovoljno. Potrebno nam je useljavanje, jer već danas na mnogim poljima nedostaju stručnjaci i problem će se samo zaoštravati”, upozorava „Vestfalen blat”.



Strah od gubitka konzervativnih pristalica



Tim aspektom bavi se i list Fajnenšel tajms Dojčland:

„Za nemačku politiku trenutno kao da nema važnijeg problema od islama. Zbog čega? Da nije došlo do porasta nasilja, terorističkog napada, nekih novih zapanjujućih podataka? Ništa od toga se nije dogodilo. Jedini razlog je što stranke Unije strahuju da će izgubiti konzervativnu bazu, te predsednik CSU Horst Zehofer i predsednica CDU Angela Merkel veruju da će pojmovima iz osamdesetih godina kao što su ’multikulti’ ili ’dominantna kultura’ ponovo pridobiti izgubljene (pristalice). Zehofer je, na primer, protiv nekontrolisanog useljavanja, mada se već iz Nemačke iseljava više Turaka nego što ih dolazi. Međutim, radije ćute o hitnom i kontroverznom pitanju: kako regulisati useljavanje.



Današnji problemi ne mogu se rešavati borbenim pokličima iz osamdesetih – problemi kao što su sukob vera, nizak nivo obrazovanja mnogih useljenika ili potreba za stotinama hiljada stručnjaka u sledećim decenijama. Merkelova i Zehofer trebalo bi ponovo da pogledaju koalicioni sporazum u kome se govori o boljem školovanju i lakšem useljavanju univerzitetski obrazovanih. Priče o dominantnoj kulturi mogle bi se otpisati kao unutarstranačko sporenje da nemaju poguban efekat u inostranstvu. Informatičari iz Indije, inženjeri iz Japana i investitori iz Kuvajta teško će doći u zemlju čiji su političari protiv dolaska stranaca”, upozorava „Fajnenšel tajms Dojčland”.



Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Не, ово је стварно појам толеранције за цео свет. Кад си унутар Америке, то је сјајно. Кад си напољу и слаб си, је..га, слушај или следе батине. Тако је код сваке МАЈЧИЦЕ.

Angela Merkel objavila kraj multikulturalizma

Srpska zajednica u Nemačkoj dobro integrisana

N. Vlačo | 19. 10. 2010. - 00:02h | Foto: Reuters, V. L. | Komentara: 0

Žestoki ulazak Angele Merkel, nemačke kancelarke, u debatu o imigrantskom pitanju, pošto je tokom vikenda objavila da je koncept multikulturalizma u Nemačkoj doživeo potpuni krah, izazvao je suprotstavljene reakcije u medijima. Predstavnici srpske zajednice u Nemačkoj u izjavama za „Blic” slažu se u oceni da je komentar Merkelove bio usmeren pre svega na neuspeh u integraciji turske i arapske zajednice, dok je integracija Srba u nemačko društvo dostigla zadovoljavajući nivo.


Turska i arapska zajednica najteže se integrišu u NemačkojDragan Urošević, predsednik Saveza srpskih klubova i jedan od četiri člana iz Nemačke u Skupstini dijaspore, kaže za naš list da govor Merkelove nije bio usmeren na nemačke Srbe.

„Njene reči se ne odnose na nas, jer 90 odsto srpske dece ovde pohađa nemačke škole, od osnovnog obrazovanja, gimnazije do fakulteta, a već imamo i doktorante koji su ovde rođeni. S druge strane, većinu mladih Turaka ne interesuje da uče nemački, a ne shvataju da bez znanja jezika ne mogu da napreduju u Nemačkoj. Žene su im zatvorene u kućama i nemaju kontakta sa okolinom, pa je normalno da ne znaju jezik”, navodi Urošević i dodaje da njegovo udruženje okuplja oko 120.000 ljudi, od ukupno 625.000 državljana Srbije koji žive u Nemačkoj. On procenjuje da ukupan broj Srba, uključujući i one sa pasošima Hrvatske, BiH i Nemačke iznosi oko milion ljudi.

Ranko Prica iz Srpskog kulturnog centra u Ofenbahu, bivši potpredsednik Saveza srpskih udruženja u Nemačkoj, objašnjava za „Blic” da se cela diskusija oko imigranata rasplamsala nakon govora predsednika Kristijana Vulfa 3. oktobra na proslavi ujedinjenja zemlje, kada je kazao da „Islam pripada Nemačkoj”, što je izazvalo otpor demohrišćana.

„Nas ne mogu da porede sa Turcima ovde, jer se mi prilagođavamo i Nemci nemaju ni najmanje problema sa nama. Turci ostaju pri svojim običajima, po 30 ili 40 godina žive tu, a ne znaju ni tri reči nemačkog. Kod doktora u čekaonici dva tuska pacijenta govore turski, iako su okolo Nemci, dok Srba može da ima i deset u društvu, ali ako je tu i Nemac, trudiće se da pričaju nemački. Slično je i sa ljudima iz drugih republika bivše Jugoslavije”, smatra Prica i navodi da su, bez obzira na izjave političara, Nemačkoj potrebni strani radnici.


Srbi i u Minhenu podeljeni
Krajem novembra biće održani izbori za Savet stranaca u okviru Skupštine grada Minhena, a prema rečima Uroševića lokalni Srbi na ove izbore izlaze na dve odvojene liste, na jednoj je 40 kandidata, a na drugoj oko 30 ljudi. Savet stranaca je bitan zbog toga što utiče na gradsku pomoć klubovima imigranata.






Mas: Srbi deo nemačkog društva


Volfram Mas, nemački ambasador u Srbiji, rekao je za „Blic” da je srpska zajednica u Nemačkoj veoma dobro integrisana.



On je objasnio da nemačko Ministarstvo obrazovanja radi na pojednostavljivanju procedure priznavanja akademskih diploma iz Srbije što bi još više trebalo da olakša Srbima u Nemačkoj nalaženje posla u struci.

Ambasador Nemačke ne slaže se, s druge strane, sa ocenama da većina Turaka ne želi da se integriše u nemačko društvo i to potkrepljuje podatkom da u Nemačkoj postoji 40.000 poslova koje vode turski imigranti, od malih radnji do firmi.

„Strancima je potrebno dati pristup učenju nemačkog jezika, kako bi imali mogućnost da izgrade budućnost za sebe u Nemačkoj”, kaže ambasador Mas i dodaje da u toj zemlji živi oko osam miliona imigranata koji nemaju nemački pasoš.