Kad smo već kod:„”Make Love Not War„???!Peace! ”i ovog poznatog nam (iznad)ucesnika na SC,ne mogu da odolim:

Tokom nedavnog gradjanskog sukoba,najzad odluce da posalju Lalu na pregovore,a Lala će na to: narode,vi gledajte šta ćete i kako,a ja
idem da se pomirim.

Pitali Lalu šta mu je najviše ostalo u secanju toko, IIsv rata
Lala,taman mi pojeli sunku,ja krenem po vodu,kad ono Svabe sveca im njinog - zauzeli bunar;)

U Sumadiji najmanje ima Sumadinaca, a što se tiče Hercegovaca mogu se prestrojiti dve vrste: Hercegovci i Nercegovanci;)

**..nešto ste mi mnogo razigrani oko BALKANA I BALKANACA,...ali OPASNOJ JE PUTOVATI U EVROPSKU UNIJU,...a BALKAN NIJE U EU,...barem bivše ex-Yu.

***..DAKLE NA BALKANU SU SIGURNI!.

US will issue travel warning for Americans in Europe

http://www.bbc.co.uk/news/world-us-canada-11460335

da pozovem sve vas na „Make Love Not War”???!Peace!
///////////////////////////////////////////////////
Ti si svingerka? Ne mogu da shvatim zašto žene postaju svingerke? Nimfomanija?

***..DAKLE NA BALKANU SU SIGURNI!.
//////////////////////////////////
Balkan je definitivno najbezbednije mesto u Evropi.

Lesoto,smatram je da ova tvoja primedba povrsna.

Nebi se reklo da napustanjem zemlje porekla zaboravljamo svoj jezik.

U novim sredinama se sticajem okolnosti menjamo,što se naravno odrazava i na jezik.To bi se moglo pripisati prilagodjavanju ili
ako je nekom 'lepse za uvo' - adaptaciji.

To je za nekog ko nije u iseljenju neprihvatljivo,no cinjenicno je
da je tako kako jeste.
Ali kako opravdati cinjenicu nametanja stranih reci i izraza u zemlji porekla.I to uglavnom kroz javna glasila i obrazovni sistem.

Pa i taj obrazovni sistem koji je osnova za prosvecivanje,sada se zove edukativni.

Sumnjam da nam to nemece EU ili nekakav svetski poredak,već vise
lici na pomodarstvo da se stane u red mocnih i prosvecenih.

U prilog tome nasi dusebriznici organizuju paradu 'ponosa' za
koju izdvajaju piličnu sumu novca,dok priličan broj gradjana živi
na rubu opstanka.

U prilog tome nasi dusebriznici organizuju paradu 'ponosa' za
koju izdvajaju piličnu sumu novca,dok priličan broj gradjana živi
na rubu opstanka.

///////////////

Шта фали, бар да се свађамо око нечег. Боље и то него да мислимо на озбиљне ствари, типа лоповлук у држави, крађе, бесмислице, скупоћа, несташица дуготррајног млека, а и ако га има, псокупело, исто и за зејтин, грејање иде горе, гас иде горе, ... Српска посла.

Кад Срби не воле интриге, да ниеј њих умрли би од глади.
////////////////////////////////////////////////////////
Imam jedan predlog za tebe Iranac. Stanes lepo ispred ogledala i pogledas u ono sto vidis i onda postavis sebi jedno naizgled veoma jednostavno pitanje: Ko sam ja? Možeš i na engleskom ako ti je tako lakse, šta znam, mnogi koji odu negde tamo preko zacas zaborave maternji a ti najbolje znaš koji je tvoj maternji jezik.

///////////

Немам никакав предлог за тебе. Али дефинитивно у интригама не уживам.

Lesoto,smatram je da ova tvoja primedba povrsna.
////////////////////////////////////////////////
Uopste nije povrsna, naprotiv. Baresh, slazem se sa tobom da nam se ovde u Srbiji namecu strani izrazi putem televizije i novina i meni to smeta. Svesna sam i cinjenice da nasi ljudi u iseljenju a pod uticajem sredine koriste strane reci dok pricaju srpski i to je uglavnom strucna terminologija, to je opravdano, to su opravdane pozajmice, ne spadaju u kategoriju jezickog snobizma a ja konkretno o tome pišem kao i o ljudima koji ovde ispisuju pola recenice na srpskom, pola na engleskom. Takvi možda u svojim ocima pokusavaju da izgledaju pametnije, doapdljivije, obrazovanije, ali, u ocima javnosti, a ovo je javno mesto, uglavnom ispadaju smesni...

Реч Стефана Немање (оца Симеона) изговорене на самртничкој постељи, које је записао његов најмлађи син Растко, Свети Сава (из књиге „Завештање Стефана Немање”, писца Милета Медића)

Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ - изгуби ли језик, земљу, душу? Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град, него најмању и најнезнатнију реч свога језика. Земље и државе не освајају се само мачевима, него и језицима. Знај да те је туђинац онолико освојио и покорио, колико ти је речи поткрао и својих натурио.

Народ који изгуби своје речи престаје бити народ. Постоји, чедо моје, болест која напада језик као зараза тело. Памтим ја такве заразе и морије језика. Бива то најчешће на рубовима народа, на додирима једног народа с другим, тамо где се језик једног народа таре о језик другог народа. Два народа, мило моје, могу се бити и могу се мирити. Два језика никад се помирити не могу. Два народа могу живети у највећем миру и љубави, али њихови језици могу само ратовати. Кад год се два језика сусретну и измешају, они су као две војске у битки на живот и смрт. Док се год у тој борби чује и један и други језик, борба је равноправна, кад почиње да се боље и више чује један од њих, тај ће превладати. Најпосле се чује само један. Битка је завршена. После изгубљеног језика нема народа. Знај, чедо моје, да та битка између језика не траје дан-два, као битка међу војскама, нити годину-две, као рат међу народима, него век или два, а то је за језик исто тако мала мера времена као за човека трен или два.

Зато је, чедо моје, боље изгубити све битке и ратове, него изгубити језик. После изгубљене битке и изгубљених ратова остаје народ. После изгубљеног језика нема народа. Језик је, чедо моје, тврђи од сваког бедема. Кад ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се. Пошаљи уходе и трговце нека дубоко зађу по селима и градовима и нека само слушају.

Тамо где одзвања наша реч, где се још глагоља и где се још, као стари златник, обрће наша реч, знај, чедо моје, да је то још наша држава, без обзира ко у њој влада. Цареви се смењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће тако освојен део земље и народ кад-тад вратити својој језичкој матици и своме матичном народу.

Ko smo to mi a ko ste to vi? Hajde pronadji se već jednom...

Jel'? Po cemu se mi to razlikujemo?

Samo tako nije odgovor na postavljeno pitanje. Da li je moguće da si toliko ogranicena i nesposobna da navedes barem dve, tri razlike? :)
Vidi Barumba, za bacanje buvica ti treba nešto sto ti nemas a neću da ti kažem šta jer ćeš opet početi da cmizdris ovde. Btw (jel' se tako piše?)hvala na komplimentima, od nekog kao sto si ti to zaista jeste kompliment a za tebe jedno jezicko bogatstvo vise, vidim da tzv. „kokodakanje” uspesno čitaš. Jbte, pa ti si poliglota.:)

Dobro, srpski je ne slagati se (nazalost, vekovna cinjenica!), al od kada je postalo srpski među odraslim(?) nazivati/prozivati jedne druge imenima i nadimcima iz doba predskolskog uzrasta (čak i pod velom zavese virtualnog sveta)?

Barumba ba - nema frke,

Možeš ti divaniti na bilo kojem narjecju,ista im je osnova.

Čitam i razumijem posve dobro;vesti,vijesti pa čak i avaz.'Postiglo' se vise u zadnje pola vijeka nego pet pod Osmanlijama.Zato nam tako kako nam je.„Ko ne prima brata za brata,imace tudjina za gospodara'.

Sto pitas za burek sa spinatom ili spanacem,ma može i sa zeljem,a ja
donosim slatko od dunja iz moje djul basche;).
”

Ma nije bona(ne bila)svakom do zezancije,niti je svak isto prima.

Po pitanju teferica - može u svako doba.Samo treba prava raja koja zna šta je merak;)

p.s. „ah meraka u jeseni rane...”