Ima i video link za Cileance, pa je najbolje pogledati.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=09&dd=20&nav_category=12&nav_id=459995
B92 Info Vesti Društvo
Čileanci u Beogradu
20. septembar 2010. | 19:01 | Izvor: B92
Beograd -- Braća Kampos Ojarson u Beogradu žive ukupno 16 godina, ali im je još 1990. država u kojoj su čak i odslužili vojni rok oduzela i državljanstvo i matični broj.
Rene Emilijano i Klaudijo Alehandro nisu tipična srpska imena, ali upravo braća Kampos Ojarson žele da im se vrati državljanstvo koje im je pre 20 godina oduzeto.
Za Rene Emilijana i Klaudija Alehandra ni 16 godina života u Beogradu nije garancija da budu ono što osećaju da jesu - državljani Srbije.
Rođeni su u Čileu iz koga posle dolaska Pinočea na vlast dolaze u tadašnju Jugoslaviju, gde im je jedna od baba iz porodice Martinović. Preko nje i njihove majke, četvoro dece Kampos Ojarson dobijaju jugoslovensko državljanstvo.
„Jeste da su znali zbog mog imena i prezimena. Zvali su me Čiko. Bila je neka ličnost iz stripa Zagor Tenej koja je imala puno nekih imena i onda su me po njemu nazvali Čiko, ali u suštini ja sam se osećao Jugoslovenom, Srbinom sve vreme”, kaže Rene Emilijano Kampos Ojarson.
„Ja se nikad nisam osećao kao Čileanac dok sam bio ovde. Zbog imena svi znaju da sam stranac ali ja se odlično osećam ovde. Ja nikad nisam pravio razliku”, kaže Klaudijo Alehandro Kampos Ojarson.
Braća Kampos Ojarson u Beogradu završavaju osnovnu i srednju školu, a kada im je stigao plavi koverat sa pozivom za vojsku - bez pogovora su se odazvali.
Jedan u Puli, drugi u Prokuplju odužili su dug otadžbini koja je u toku njihovog služenja vojnog roka uočila admnistrativnu grešku svog činovnika pri upisu u matičnu knjigu rođenih i dala im 15 dana da se žale na oduzimanje državljanstva i čak i matičnog broja.
„Mene su izbacili dok sam bio u vojsci, ja sam tri meseca bio kao stranac. Ja samo hoću državljanstvo, da budem miran da budem kao svaki normalan građanin”, kaže jedan brat.
„U vojsci me niko nije drugačije tretirao, svi su mislili da sam iz Beograda. Šta više, bilo je dosta ljudi sa čudnim imenima, meni su bili čudni tako da pretpostavljam da sam bio jedan čudak više”, iskustvo je drugog.
U Čile su se vratili 1992. godine, a da nisu ni znali da više nemaju jugoslovensko državljanstvo. To su saznali tek 2008. godine kada su ponovo došli u Srbiju i od tada obilaze policijske stanice gde kažu da nisu dobili nikakav odgovor kako da regulišu svoj status osim da ostanu stranci u zemlji u kojoj su živeli 16 godina.
„Šalju me obično ko lopticu za ping pong - ovamo-onamo. Ništa ti ne kažu, samo te šalju iz kancelarije u kancelariju, a rešenje nikakvo”, kaže Rene Emilijano.
On kaže da ne razmišlja o povratku u Čile, jedina alternativa je Srbija i Beograd.
Jedno rešenje za sada vide da iz Srbije izlaze i u nju se vraćaju na svaka tri meseca i tako produžavaju svoj boravak. Kažu da će i na tome istrajati, samo da bi ostali u zemlji koju smatraju svojom.
„Nije ta Južna Amerika ples i banane već je rad po 10 do 12 h, puno radne discipline i bez nekog privatnog života gde ljudi mogu da se druže kao još uvek u Srbiji”, kaže on.
Komentari: 14 Hronološki Preporučeni Pošaljite komentar
