На пада киша данас у Москви, али Русија постаје технолошка велесила и то где - у нанотехнологијама.

Читај, читај...

„Технологије будућности стижу у кућу.
11.09.2010, 22:45

Руска корпорација нанотехнологија обележава 3. годишњицу. У Роснану су анализирали резултате и одржали саветовање, којем је присуствовао Владимир Путин. Експозиција, коју је посетио премијер, очито демонстрира достигнућа из тог периода.

Данас корпорација разрађује скоро 100 пројеката. Међу њима су: супертанке сунчане батерије, угљеничка тканина, специјални додатак за телевизор који омогућује да човек из своје куће плати рачуне, а чак и контактира с чиновницима. На посебном штанду су представљени лекови за подмлађивање организма. Премијеру су показали и систем који ће се вероватно ускоро појавити у руским самопослугама. Специјални микрочип ће се користити уместо обичног штрих-кода. Таква разрада омогућује да се одустане од услуга благајника. Све то још једном доказује да је основни циљ стварања корпорације постигнут. Треба урадити све да би наноиндустрија Русије постала конкурентна и тражена, - истакао је премијер.

Према плановима до 2015. године укупни обим производње нанотехнолошких производа мора да износи 900 милијарди рубаља. Тај задатак, безусловно, није лак, али постоје све могућности за његову реализацију. Већ данас наноиндустрија има широку примену у саобраћају, грађевинарству, металуршкој индустрији, у медицини, фармацији. При томе је неопходно битно повећати заинтересованост потенцијалних купаца за нанотехнолошку робу.



Међу пројектима има и таквих, који ће сигурно заинтересовати стране стручњаке. Например, детектор експлозива нема премца. Преносни систем је способан у току 5 минута да препозна до 30 материја у ручној торби, пртљагу или у колима. Или, рецимо, апарат који може да чисти плазму крви у пољским условима. Експерти кажу да су такви апарати неопходни при катастрофама и ванредним ситуацијама. Свакако, ради тога да би ти радови били настављени, потребан је новац. На саветовању је премијер потврдио да ће новац стићи.

Ми смо разматрали с руководством Роснанотехнологије проблеме финансирања. Они су настали, као и у многим компанијама, у току кризе. Договорили смо се да ће део ресурса, који је био Роснанотехнологији у некој етапи одузет, бити враћен, између осталог и путем пружања државних гаранција.

Путин је подсетио да ће ускоро државна корпорација бити претворена у отворено деоничарско друштво. То ће му омогућити да купује активе компанија са страним учешћем. односно, појавиће се допунски инструменти развоја нанотехнологија.”

А ово је већ доминација:

„Математичку ”Нобелову награду„ опет добио Рус
20.08.2010, 17:29

Рус Станислав Смирнов, васпитаник Санкт-Петербуршке математичке школе, добио је награду Филдса. Ову престижну награду називају математичком Нобеловом наградом. И други пут заредом добијају је научници из Русије.

Међународни математички савез на Светском конгресу математичара у индијском граду Хајдарабаду објавио је имена четири добитника награде. Међу њима је Станислав Смирнов, који тренутно ради на Женевском универзитету у Швајцарској. Награда му је уручена за доказ претпоставке, чију суштину се чак не усуђујемо да поновимо, колико сложено звучи. Овај рад, како је речено у реферату Конгреса, подвео је јасну теоријску базу под низ важних метода савремене статистичке физике, и њен аутор је представио доказ врло јасно и образложено јасним комбинаторним аргументима.

Смирнов је завршио исту математичку школу као и добитник награде Филдса 2006. године Григориј Перељман. Иза њега је такође маханичо-математички факултет Санк-Петербуршког универзитета и постдипломске студије на Калифорнијском технолошком институту, где је одбранио дисертацију. Смирнов не добија први пут престижне награде. 1986. и 1987. постао је апсолутни победник Међународне математичке олимпијаде, а 2001. је добио награду Математичког института Клеја, 2004. награду Европског математичког друштва. Тако да је то познати математичар светског гласа, који се показао још у студенским данима, каже његов ментор, доктор физичко-математичких наука Виктор Хавин.

Његов дипломски рад, наравно, пре је личио на магистарски, ако не и да докторски. Драго ми је што могу да истакнем да се Стасов успех делимично објашњава тиме што он врло вешто и успешно примењује комплексну анализу - дисциплину којој сам га некада учио.

Без обзира на стални рад у иностранству, Станислав Смирнов је често код куће, у Санкт-Петербургу. И врло га брине питање припреме научних кадрова у Русији. Како би се васпитала нова генерација математичара, убеђен је научник, нису потребни велики трошкови на апаратуру, лабораторије, већ је врло важна непосредна комуникација са квалификованим педагозима. Док у Русији они постоје, треба мислити о будућности: Мени се чини, подвлачи добитник, да најкритичнији није проблем квалитета научних истраживања и предавања уопште, већ ужа припрема будућих научних кадрова. У Русији је увек био и остаје висок ниво математике, и треба га очувати, убеђен је Смирнов. Сам он врло је захвалан својим учитељима - Николају Макарову и Виктору Хавину из Санкт-Петербуршког одељења математичког института Стеклова.

Медаља Филдса додељује се једном у 4 године већ више од 70 година. Могу да је добију од два до четири математичара млађа од 40 година. Осим медаље, они добијају новчану награду од око 15000 долара. 2006. године ову награду су добили Руси Андреј Окуњков и Григориј Перељман. Добитници Филдсове награде више пута су били совјетски и руски математичари: Сергеј Новиков 1970, Григориј Маргулис 1978, Владимир Дринфелд 1990, Јефим Зељманов 1994, Максим Концевич 1998, Владимир Воеводски 2002. За све награђене овом медаљом с пуним правом важе речи урезане на њеној предњој страни: Превазићи своју људску ограниченост и покорити Васиону. Сада ју је покорио и Станислав Смирнов.”

'Ајмо, посо, кућа...

А ево мало да људи осете срце ВЕЛИКОГ ГРАДА на обалама река Москве и Јаузе:

http://russia.ru/video/artserdce/

Срећни живот у мегалополису (обавезно погледати):

http://russia.ru/video/6dev4/

Извињавам се за ово понављање, али чини ми се да нешто није било у реду са интернетом.

1)Кина и Русија руше долар:

„Рубља ће помоћи Кини да смањи зависност од долара
10.09.2010, 21:48

Кина је ставила улог на руски рубаљ како би смањила зависност од долара. У најближој будућности кинеске банке ће приступити котирању националне валуте - јуана у односу на рубаљ.

Руска рубља ће се de jure уселити на кинеско финансијско тржиште. Она ће се званично вредновати у пару с јуаном, равноправно с аустралијским и сингапурским долараом, јапанским јеном и јужнокорејским воном. За последњих неколико година многе руске и кинеске компаније су de facto вршилe плаћања у националним валутама чувајући се од непредвидивих колебања америчког долара и евра. Управо глобална економска криза подстакла је Русију и Кину да не оклевају с почетком званичног котирања пара рубља-јуан. Зато, по мишљењу руководиоца Центра за источна истраживања Дипломатске Академије МИП РФ, Андреја Володина, овај корак далеко превазилази оквире билатералних односа.

Кина жели да стабилизује светски систем укидањем два пола у светском финансијском систему - пола долара и пола евра. Очигледан је њен покушај да заштити себе и цео светски економски простор од ове биполарности, која данас постоји вештачки. Зато је прикључивање рубље кинеском јуану управо корак на децентрализацији светског финансијског система. Он неће одговарати само интересима Кине и Русије, већ и других земаља, које се веома плаше ових реактивних колебања долара и евра.

Почетак котирања пара јуан-рубља ће значајно ојачати позиције ових обрачунских јединица на светском финансијском тржишту. То значи да ће проширити њихове могућности да постану регионалне резервне валуте. Кина активно наговара партнере из АСЕАН и Источноазијског економског друштва уз учествовање Јапана и Јужне Кореје да одустану од долара и да обрачуне врше у националним валутама. Имајући у виду економску улогу Кине, очигледно је да се јуан истиче као алтернатива долара, сматра заменик директора Института за Далеки Исток Сергеј Лузјанин.

Проблем конкуренције јуана и долара de facto постоји. Проблем је ко ће победити. Кинеско руководство би желело да стратешки у етапама директно или индиректно изврши дедоларизацију светске финансијске структуре, да учини јуан или светском или барем регионалном валутом. Данас предстоји задатак реализације пројекта: јуан као регионална валута.

Изгледа да многе земље одустајање од долара и прелазак на регионалне или националне валута разматрају као пут за оздрављење светског финансијског система. Рецимо, без икаквог политичког притиска рубља је на простору ЗНД већ de facto стекла статус регионалне обрачунске јединице. Заједничко тржиште југа Латинске Америке (МЕРКОСУР) рашчишћава простор од долара у корист националних валута. Бразил, Русија, Индија и Кина, чланови неформалног клуба БРИК, такође су решили да трговину и инвестициону сарадњу обављају у националним валутама. Зато се то што кинеске банке котирају пар јуан-рубља може посматрати као нов корак на јачању веза у оквирима ове групе на новој финансијској основи.”

2) Почело плакање:

„Заоштрава се спор САД и Кине око вредности јуана
петак, 17. септембар 2010.

Дугогодишњи спор Вашингтона и Пекинга у погледу вредности кинеске валуте данас се додатно заоштрио. Секретар за финансије Тимоти Гајтнер је на претресу у сенатском Одбору за банкарство, позвао Кину да дозволи знатно повећање вредности јуана, заузимајући до сада најоштрији став у погледу тог питања.

Секретар за финансије оштро је критиковао курсну политику Кине, истичући да вредност јуана расте преспоро.

”Сада и ММФ процењује да је вредност ренминбија значајно потцењена, имајући у виду веома ограничено кретање кинеске валуте, брз темпо продуктивности и раста профита у Кини у односу на њене трговинске партнере, обим тренутног буџетског суфицита и значајан ниво интервенција на валутним тржиштима како би се ограничио раст вредности кинеске валуте. Ми подржавамо ту процену и забринути смо да је темпо раста вредности преспор, а крајњи циљ ограничен„.

Гајтнер је позвао кинеске власти да током времена дозволе одрживи раст вредности јуана.

”Узећемо у обзир кинеске потезе док будемо припремали следећи извештај о девизном тржишту. Такође разматрамо која комбинација мера доступних Сједињеним Државама, и мултилатералних приступа може подстаћи бржу реакцију кинеских власти.„

Док Кина пријављује огромне трговинске суфиците, Конгрес разматра предлог закона који предвиђа увођење казнених тарифа на кинеску робу. Амерички законодавци оценили су на данашњем претресу да је давно требало предузети мере против Пекинга...”

Цела вест: http://www.nspm.rs/hronika/zaostrava-se-spor-sad-i-kine-oko-vrednosti-juana.html

Ха, ха, ха! Америка мисли да може да диктира Кини какву ће политику да води. А сад, кад ушла вода у уши и кад долар убрзано губи улогу водеће светслке валуте, почело плакање...

Напред Русија и Кина! Напред Велики Исток!

Као што сам већ писао раније једна од великих предности Русије је та што у њој најбогатији капиталисти нису изнад државе, већ је држава изнад најбогатијих капиталиста. Ово је јако важно, јер се тиме смањује могућност да најбогатији капиталисти упропасте националну економију, као што се то десило и још увек се дешава у Америци. То је, такође, добро и за народ, јер народ има конкретне користи. У руској, такозваној сувереној демократији, на чијем челу стоји Владимир Путин, најбогатији капиталисти ИМАЈУ ОБАВЕЗУ да помажу друштву. Значи, није им остављено слободно на вољу да помажу ако хоће, већ морају. Ако неће, онда имају две варијанте: 1) затвор - као у случају Михаила Ходорковског или 2) бежање у иностранство - као у случају Бориса Березовског, кога је примио запад, то јест Велика Британија (а ко би други?). Откуд то „поштени” запад даје уточиште криминалцима? Међутим, моћна руске држава је успела да врати део новца који је криминалац Борис Березовски опљачкао у Русији и изнео из ње. Ево вести о томе:

„Хроника

Глас Русије: Милиони ”политичара„ Березовског враћени у Русију
среда, 15. септембар 2010.

Компанија Аерофлот - руске авиолиније добила је новац из Швајцарске. Преко 52 милиона долара уплаћено је по одлуци Федералог судског ресора Швајцарске Конфедерације са рачуна Бориса Березовског. То је само део огромних сума које је одбегли предузимач отео од руских компанија. Генерално тужилаштво сматра да ће одлука суда у Берну постати преседан који ће омогућити да се доведу до краја сва кривична дела против Березовског.

Борис Березовски у Русији се оптужује за организацију криминалног удружења, превару, легализацију средстава стечених криминалним путем. Према подацима истраге, бизнисмен је својевремено успео да легализује велики новац. На пример, у банци СБС-Агро он је неповратно позајмио 13 милиона долара. Још озбиљније су пострадали од предузимљивог олигарха компаније Аерофлот и руски произвођач аутомобила АвтоВАЗ.

Што се тиче Аерофлота, овај случај завршен је пресудом још 2007. године. Тада је Савеловски суд у Москви прогласио Березовског кривим за проневеру великих сума, и осудио га на 6 година затвора у његовом одсуству. У одсуству, зато што се тада олигарх дао у бекство. Последње две године Генерално тужилаштво Русије радило је у тесном контакту са швајцарским колегама, како би вратило украдени новац пострадалима, подсетио је за Глас Русије опуномоћени представник Адвокатске коморе Европе у Русији Александар Трешчев.

Генерално тужилаштво играло је важну улогу у случају повраћаја ових новчаних средстава Аерофлоту. То је очигледна победа. Даље све зависи од тога колико ће генерало тужилаштво, истражни комитет правилно искористити ситуацију, и полазећи од норми међународног права гонити Березовског за кривична дела. Став Березовског сада није тако сигуран као што је био раније. Он покушава да кривично гоњење представи као политичко, тобоже он је борац за правду и политички избеглица. Ми знамо да то није тако, али то треба доказати.

Уточиште је Борис Березовски нашао у Магловитом Албиону. Већ неколико година руске власти траже од Лондона изручење одбеглог богаташа. Ипак Енглеска за сада то одбија, под изговором да је бизнисмену дат политички азил. Тешко је рећи за какву политику. А у кривичним делима све је формулисано више него јасно. На основу једног од њих - случаја АвтоВАЗ-а, руски правосудни органи намеравају да траже надокнаду две милијарде долара које је проневерио бизнисмен. У јуну 2009. године он је на основу тог случаја био у одсуству осуђен у руском суду на 13 година затвора.

Ипак европско правосуђе новац Березовског са рачуна у швајцарским банкама враћа Русији. Значи, признаје да је он био украден. Пратећи логични ланац, Лондон треба да изведе очигледан закључак: Березовски је криминалац. И подлеже изручењу. Јер прикривати одбегле криминалце некако није утемељено, није европски.

(Глас Русије)”

„Cekaj, otkud Putin, zar nije Medvedev premijer, tj. prvi covjek zemlje?”

Путин је председник владе, то јест премијер, а Медведев је председник. Председник Русије је на формално главни, али у Русији је главни Путин. И тако и треба да остане до даљег.

Такође, у Русији је формално демократија, то јест постоји више партија, али оне не могу да дођу на власт, јер би то било ризично за земљу. Русији не треба демократија западног типа, јер она уништава друштво и слаби народе. Зато је у Русији демократија само позоришна представа која се, иначе, феноменално игра, да не би запад с.р.а.о. У суштини, Русијом влада национална елита која води у исто време и евро-азијску и империјалну политику и народу је све боље и боље.

„Formalno i prividno, a inače 'po babu i po stricevima', ili oligarsima, kako god ih već zvao. Hvala na objašnjenju, sad mi je puno jasnije. I Srbija ide istim putem. Svaka cast onome ko može da se tu snadje.”

Изгледа да се нисмо разумели. Путеви којима иду Русија и Србија су потпуно различити. Ево упоредног прегледа:

1) Србија:

- земљом се управља од стране западних окупатора, што значи да земља није независна
- најбогатији капиталисти су изнад државе, али нису изнад западних окупатора, што значи да западни окупатори остају на врху
- политичке партије се боре за власт, а народ ко ј.е.б.е.
- политичке партије се боре за власт и када на дођу на власт, оне не владају, већ владају западни окупатори, а народ ко ј.е.б.е.
- економија је све лошија и лошија
- народ живи све горе и горе
- народ не верују ни политичким партијама, ни власти

2) Русија:

- земљом се управља изнутра, а не споља, што значи да земља није окупирана, то јест независна је
- најбогатији капиталисти нису изнад државе, већ је држава на врху и ради у корист народа, а најбогатији капиталисти раде и за себе и за народ
- политичке партије се боре за власт, али само једна партија „Једина Русија” побеђује на изборима и она ради за народ
- економија је све боља и боља
- народ живи све боље и боље
- народ не верује у демократију, већ верује у чврсто национално свесно руководство

Исправка рецепта за просперитет државе:

1) Јака национална свест
2) Војна моћ
3) Независност
4) Држава изнад капиталиста
5) Чврста централизована власт
6) Брз развој економије у глобалним условима у националном интересу, а не у интересу капиталиста из белосветских корпорација и банака
7) Психолошко растерећивање народа кроз културу и поткултуру
8) Претежно задовољни људи који живе достојанствено и имају довољно у материјалном смислу
9) Велике шансе за достојанствен и материјално обезбеђен живот будућих генерација

А ево мало и о повратку Руса породичним вредностима:

„Непотпуне породице
17.09.2010, 17:28

Број ванбрачне деце у последњој деценији у свим земљама ЕУ приметно је порастао. Према прорачунима континенталне статистичке службе Евростат он износи 35% свих новорођених. У том погледу воде Естонија, Шведска, Словенија и Француска, где се више од половине деце рађа ван брака. Распад традиционалних породичних веза псотаје карактеристична црта времена. У Русији, која се некада одликовала конзервативним односом према том проблему, непотпуне породице такође данас престају једнозначно да одређују као невољу.

Традиционална трпеза за којом на празнике седе не само родитељи и деца, већ и баке, деде, ујаци и сестрићи све ређе се може видети у Русији. На срећу, речи мајка и отац још увек нису замењене безличним речима родитељ, као што то покушавају да учине у неким земљама Европе. Зато у нечем другом руски грађани не заостају. По статистици, у Москви свако четврто дете се рађа у непотпуној породици.

То што се деца рађају ван брака само по себи није тако лоше. Било би много горе када би престала да се рађају уопште, примећује предавач Православног Свето-Тихоновског хуманитарног универзитета филозоф и социолог Иљја Вевјурко.

Много је горе то што нестаје свест о неопходности породице. Зато што је форула коју знамо напамет да је породица основна ћелија друштва у суштини врло смислена. Заиста, свако друштво које постоји на Земљи, за основни структурни елемент има породицу. И ако породица нестане, испашће неко сасвим другачије друштво. Наравно, то што жени престаје да буде потребан брак, мушкарац, то је у суштини нездрава тенденција. Она сведочи и о глобалној прерасподели богатстава у свету. Тачније настају таква друштва где женама престају да буду потребни мушкарци и деци родитељи. Зато што гигантска друштвена машина која троши ресурсе осталог света, може да осигура било шта - између осталог и рођење деце из епрувете. Друга је ствар у шта ће се то друштво само претворити. Неће ли оно само себе уништити?

Утопијска идеја васпитавања деце ван породице није нова. Она присуствује у радовима познатих филизова као што је Платон, Фурије, Енгелс. У Русији, која је прошла жалосно искуство неуспешне изградње комунизма ова идеја је претрпела чудну метаморфозу. Ако је у освит комунизма код совјетских власти превладавала тенденција потпуне слободе полних односа и ослобађања жене од породичних стега, у периоду процвета социјализма развод се већ сматрао аморлном појавом и могао је да буде не само предмет рапсраве јавности, већ и разлог за слом каријере. У новој Русији таква пракса једноставно не постоји.

То што се жена решава да роди дете без оца и сматра да нема потребе да региструје брак, то је наравно светски проблем, сматра директор Центра за практичну психологију Сергеј Кључников.

Али испољава се он на разне начине. На Западу таква непотпуна породица је последица превладавања либералних односа на рушење традиционалне институције породице. На пример, када дете постаје конкурент мајци у трци за животним уживањима. Зато, ако се дете и рађа, то је једно дете, а не два-три, што је неопходно за репродуковање нације. И жена се решава на то зато што је стандард на Западу прилично висок, она може сама да се издржава, да издржава дете. Мушкарца таква савремена, пословна, еманципована жена понекада види као неки терет, као извор конфликата, и зато је једнсотавније решавати овај проблем на тај начин. Русија копира неке идеје Запада, при томе понекад и у хипертрофираној форми. Осим тога у Русији је присутан озбиљан демографски проблем: овде је 10 милиона мушараца мање него жена.

Жене не могу увек да нађу достојног животног сапутника. Сусрећући на свом животном путу младиће ”друге оријентације„, алкохоличаре или просто неодговорне, неке од њих решавају да роде без мужева. За многе је то смео потез, пошто материјална подршка државе самохраним мајкама у Русији још увек не може да се пореди, на пример, са Шведском која је отишла у томе далеко.

Непотпуна породица, наравно, није идеална варијанта за дете. Ипак она може да псотане избор љубави, радости и среће. Истина, како сматрају стручњаци, дете из такве породице мора да улаже велике напоре да постигне успех у животу. Не полази то свима за руком. Мада у историји постоје изузетни примери чувене ванбрачне деце, као што је велики сликар Ренесансе Леондардо да Винчи, војсковођа Вилхелм Освајач, песник Василиј Жуковски, хемичар и композтор Александар Бородин.

И, коначно, можда оно најважније. У новој Русији, после дугих деценија атеистичке пропаганде, препорађају се традиционалне религије, у којима је јасно формулисан појам породице, засноване на љубави и спознаји одговорности. Данашњи 18-20-годишњи руски грађани имају изражену жељу за позитивним вредностима. О томе сведоче два анкетирања која је ове године извео Институт за социологију РАН. Вредности омладине су конзервативне. Међу њима на првом месту је породица.”

Исправка:

Ево два става из Канаде које сам чуо са руске стране:

1) Срби су најбољи Руси.

2) Рускиње у Русији и у Канади нису једно те исто.

Врло занимљиви ставови. Овај први је изузетно занимљив, а други је мање више јасан.