Већина канадских градова конструисана је тако да је без аутомобила веома тешко живјети. Није немогуће, али тешко, поготово за оне који имају малу дјецу и раде од 8 до 4, или 9 до 5. Раздаљине су колосалне, а јавни превоз није ни сличан московском јавном превозу по функционалности, удобности, брзини, па чак и цјени.

Колико је ово потрошачко друштво да се најбоље видјети Суботом и Недељом. Довољно је отићи на један од твз. „mall”-ова, тј. трговинских центара. Наћи паркинг мјесто је скоро па немогућа мисија, иако већина ових центара имају неколико хиљада подземних и вањских паркинг мјеста. Све се врти око куповине. Купује се да би се разбила животна монотонија. Сам чин куповине има овдје неку врсту афрозидијака. Канађанима куповина видно поправља расположење, и то се одмах може запазити у тим великим трговинским центрима. Људи су опуштени, расположени, смију се, скакућу као зећићи носећи у рукама кесе са новим панталонама, хаљиницама, мајцама, ајподима, парфемима, мобилним телефонима итд. Човјек цјели дан може провести у једном од тих центара, а да и не угледа сунце. Стигнете тамо, напримјер у 10 ујутру. Ако нисте дорчковали – нема проблема. Има неколико десетина ресторана брзе хране, гдје можете јести. Затим на ред долази куповина, па ручак, па још мало куповине. Културно ослобађање од стреса нагомиланог током радне недеље! Послије завршене куповине, купљене ствари можете оставити било у аутомобил или у гардеробу и затим отићи погледати филм у кино, које је такође у склопу трговинског центра. Како пригодно! Рекао бих да можда и више од 80% Канађана овако проведу бар један дан у викенду.

Овдје је потрошња добила статус науке, и ја се уопште не шалим, напротив сасвим сам озбиљан. Постоји чак и трогодишњи смјер на факултету, гдје се изучава наука потрошње! Примјер! Уђете у једну, рецимо мало отмјенију продавницу мушке одјеће. По правилу на вратима вас дочека дјевојка какве на улици рјетко можете срести. Љепотица до љепотице. Мало ће да кокетира са вама, али не, немојте умислити да јој се свиђате – та за Бога, она је ту да вам прода одјећу, а ако се чини да са вама кокетира, то је само зато што је љубазна. Пробате 2-3 врсте панталона или чега већ, она ће да се врти око вас, да вам случајно дотакне руку, да вам предлаже те ово, те оно, те ће затим да вам да комплимент како сте други мушкарац у том новом комплету који је на вама. Чак и њена радна колегица ће да вам баци један ебозовни осмјех. Тако да ако не купите баш ништа, има да се осјећате као последњи папак.
У продавницама женске гардеробе све је исто, само има и запослених мушкараца, чија је улога иста, као и у ових горе описаних дјевојака.
Дјелови ових трговинских центара, гдје се налазе ресторани, обично имају посебан амбијент, створен са циљем да се купац осјећа опуштенији и гладнији. Расвјета је обично нижег интензитета, ваљда да неби видјели колико су већ дебели, зидови су офарбани у тамо наранджасту или неке нијансе црвене боје. Вентилација је, по свима приликама овдје намјерно смањена, са циљем да се шири мирис „свјеже” хране.

Куповина животних намирница може да буде баш добар маратон. Супермаркети су огромни. Основне намирнице, као хљеб, јаја, месо, млјеко НИКАДА нису једни поред других, већ по правилу налазе се на 4 разне стране продавнице, и не то није случајно. Овдје ништа није остављено случају. Чак и производи на полицама су са посебном пажњом пласирани. Тако да производи који су на висини погледа, или висини рамена, су најскупљи производи. Примјер – треба вам сир Пармезан. Постоји рецимо 6 или 7 разних производжача овога сира. Најскупљи ће бити пласиран на полици која је најлакша за видјети и за дохватити, а најјефтинији ће се налазити или при самом врху или при самом дну полице.

Овдје житељи комплетних улица мјењају аутомобил у мање-више истом временском раздобљу. Неко купи нови ауто, а затим комшија да се не би осјећао (простите ме на изразу) попишан, такође купује нови ауто, по могућности нешто скупљи од комшијиног. Тако процедура показивања перја иде од почетка до краја улице. Прилично занимљив феномен. Овдје ауто није само превозно средство, него првенствено мјерило и показатељ социјалног, а нарочито материјалног статуса и људи чак дижу кредит на основу врједности куће да би могли да купе нови, скупљи, луксузнији аутомобил!