Град Квебек је настарији град на Сјеверно америчком континенту. 2008 године прославио је 400 година постојања. Старији је значи од Руског Питера, тј. Петербурга или Лењинграда, како ко воли. Питер је 2003 прославио 300 година постојања.
Прве седмице мога боравка у граду Квебек, био сам заиста опчињен љепотом истог. Стари дио Квебека је као мали град из бајке. Уске камене улице, шеталишта, замак-хотел Frontenac, Grande Allee, Petit Champlain, старе куће изграђене прије 200 до 400 година, паркови итд. Овај опис града важи само за најужи центар, значи само стари град. Већ када се изађе из старог језгра града, пејзаж и околика постају сасвим другачији. Куће више нису од резаног камена, као у старом дјелу града, него као и у сваком другом канадском граду од дрвета. Није то чак ни дрво, него куће су прављене од шплерплоче, а само фасада је од цигле, а код великог броја кућа, није чак ни фасада од цигле, него од пластике. Требало ми је неко врјеме да схватим зашто се тако гради. Први досељеници у ову земљу имали су знање и умјеће за предивну градњу, за градњу која и дан данас стоји. Све те куће грађене од камена прије 300 и кусур година, још увјек су насељене. У њима или живе људи, или су претворене у ресторане, бутике, барове и мале удобне хотеле. Зашто је напуштен један вид градње, који је створио један диван град и здања за дивљење?
Једноставно – конструкција је постала уносан бизнис. Кућа која је прије 350 година сазидана, стоји још увјек, као и прије 350 година. Може да стоји још 500 и више година, јер се тако КВАЛИТЕТНО градило. Некада се радило са идејом да оно што је направљено ТРАЈЕ. Абсолутно иста ствар, као са данашњим телевизорима и телевизорима од прије 30 година!

Данас се гради искључиво се намјером да се прода. Гради се веома брзо. Поређења ради, једна велика кућа, данас се овдје направи за мање од 3 мјесеца, од темеља до крова! Некада је требало радити годинама.
Оно што се данас гради, прави се са унапрјед одређеним роком трајања. Данашња кућа у Канади може да траје неких 50-70 година. Куће од 25-30 година, овдје се већ сматрају за стару кућу. Наравно да је рок трајања од 50 година сасвим довољан за један људкси живот, ако узмемо у обзир да већина Канађана купује прву некретнину када су у тридесетим годинама живота, и да потом још барем једном промјене кућу. Држимо у виду финансијски аспект, барем за тренутак. Предпоставимо да је средња цјена неке куће у Канади око 350,000$. Говорим наравно о цјенама у већим урбаним срединама, цјене некретнина су ниже у малим мјестима. Има кућа и за 180,000$, па цјене могу ићи и до 10 милиона (видио сам кућу у Викторији која се продавала за те новце). У сваком случају, 350,000$ су огромне паре у Канади, и људи обично узимају кредит на 25-35 година да ту кућу отплате. Рецимо да је врједност парцеле на којој је кућа грађена неких 150,000$, а да су трошкови материјала и грађевинског предузећа око 200,000$. Кроз 50 или 60 година, та кућа наравно да не може да врједи онолико колико је плаћена. То је већ сасвим стара кућа, која би тражила веома велике трошкове реновирања. Такве старе куће, грађевинска предузећа откупљују од власника, затим их руше, те на тим парцелама или граде нове модерније куће или стамбене зграде. У већини случајева, цјена откупа је нешто већа од врједности саме парцеле на којој је кућа подигнута.
Ти који продају овакве старе куће су већ обично људи у годинама. Након продаје, ако су још покретни и мање-више стабилног здравља, онда купе неки мањи станчић, или ако им здравље то не дозвољава, селе се у старачке домове, у којима смјештај плаћају између 2,000$ и 4,000$ мјесечно, у зависности од његе која им је потребна.
Људи током 25-35 година плаћају банкама рате за кућу. Камате су негдје око 5%. Послије 50 или 60 година, та кућа губи врједност. Људи су увјек у губитку и скоро увјек у дугу! Комплетне генерације, једна за другом су у кредитима! Поредимо сада ситуацију у Европи или Русији. Да, слажем се, и тамо има људи који узимају кредит да купе неку некретнину, па чак и они људи, чији родитељи имају кућу или стан. Али за разлику од Канаде, када ти родитељи умру, њихова дјеца ће насљедити кућу која је још функционална, која још може да траје и њима, те многим надолазећим генерацијама. Тим видом, једна генерација не мора да се бори са кредитом током 35 година. Ако су већ и купили неку некретнину, могу је издати, па да рента отплаћује кредит, или једноставно продати, вратити износ неотплаћеног кредита, и са остатком новца чинити, како им је воља!
Додао бих још и то да је мјесечна такса на кућу од 350,000$, негдје око 300$.

Стан се већ може купити за 200,000$. Рецимо један двособан стан, да је мало новија градња и неки уредан дио града, цјене су између 250,000$ и 350,000$. Проблем при одабиру стана, са друге стране су „condo fees” – а што значи трошкови становања у стану. Ти трошкови иду у заједнички стамбени фонд из којег се финансира реновација зграде или поправке, те одржавање заједничких површина (зеленила, уклањање снјега, чишћење и друго). Ови трошкови варирају од зграде до зграде и крећу се између 120$ па могу да иду и до 850$ мјесечно. Обично, али не увјек, ови трошкови могу укључивати и гријање и струју.