Економија и посао

80% своје трговинске размјене, Канада обави са САД-ом! Другим рјечима, 80% од свега онога, что ова држава произведе, било у виду основних сировина, било у виду производа или сервиса и услуга иде ка Америци. Сама та чињеница нам говори да имајући у виду такву економску зависност од САД-а, овдје неможе бити рјечи о једној сувереној и независној економији, па тим самим ни држави. Свиђало се то некима или не, Канада свира онако како газда нареди. Када би, теоретски говорећи, неком игром случаја, сутра Америка ставила Канаду под потпуни ембарго, као што је већ 53 године случај са Кубом, ова земља би капитулирала за мање од 14 дана. Можда сам и превише великодушан у својој временској процјени. Канада, као стабилна и функционална држава постоји само захваљујући Америци. Толика овисност и испреплетаност са америчком економијом, ни у којем случају не може бити добра за ову земљу. Једна озбиљна држава се не гради на стубу предпоставке да ће њен моћни јужни сусјед увјек бити економски јак, политички стабилан и пријатељски расположен!

Добити добар посао у Канади је равно добром лото добитку. За добар посао потребне су или јаке везе или луда срећа. Светлост Востока није вас нимало обмануо, рекавши да је тражио посао током 3 године и 8 мјесеци. Он је још и добро прошао. За почетак, рекао бих једно моје запажање, а то је да су овој земљи потребни радници из свега двије категорије. Прва категорија су људи веома високог образовања. Ту не мислим на факултетски образоване људе, нити чак на оне који имају завршен магистрат. Овдје мислим на докторе наука, на оне који чак имају пост докторат и првенствено на успјешне истраживаче и научнике. Примјера ради, оца мога најбољег друга су Канађани врбовали још док су живјели у Казакстану. С обзиром на ситуацију 1994 године, он је наравно понуду прихватио и сада је истраживач на једном канадском факултету. У другу категорију радника потребних овој држави спадају људи са веома ниским образовањем и степеном стручне спреме. Овој држави потребни су перачи суђа и разно помоћно особље по ресторанима, чистачи, возачи камиона, помоћно медицинско особље – мислим првенствено на људе задужене за његу и хигијену болесних или старих лица, потребни су затим физички радници и занатлије из свих области! Лица са завршеним факултетом или магистратуром друштвених наука, било да рјеч иде о администрацији, менаджменту, литератури, умјетности, интернационалним релацијама, затим програмери, инжењери итд. овдје немају шта да траже. Канада својих радника ових професија има на претек! Свој закључак поткрјепићу бројним примјерима мени познатих људи. За сада желим да се држим тога, что се тиче запослења у Канади и уопште стања рада у овој земљи.

У овој земљи посла једноставно нема, али умјесто да то признају власти ове државе вјештим манипулацијама пласирају потпуно погрешну слику о стварној економској слици и о ситуацији на тржишту рада ове државе. Званична цифра о стопи незапослености у Канади износи 9%. Стварна стопа незапослености, ближа је пак цифри од 20%, ако не и већа. Потребно је схватити како се ова цифра израчунава, те се онда може видјети да је на дјелу сама манипулација и обмана. За рачунање стопе незапослености узимају се сви радно способни грађани узраста од 15 до 65 година. Затим се из тога базена људи уклоне људи који су у школи (било основној, средњој, коледжу или факултету). Посље њих, уклоне се људи који су на социјалној помоћи. Затим на ред долазе људи које статистичари називају „обесхрабљени радници”. То су људи који су већ дигли руке од тражења посла. Оно што остане, назива се активна радна снага. Томе броју додају се затим сви они који тренутно примају такозвани „employment insurance benefits”. То су људи који су без посла, али пошто су без посла тек 6 мјесеци или мање, они се још увјек воде као активно и запослено становништво. Тренутни проценат стопе незапослености је, као што је већ речено 9%, али ако узмемо у обзир да сви они који су означени као „обесхрабљени радници” и људи на социјали чак и не чине дио активне популације, можемо предпоставити да је стварна слика незапослености овдје далеко већа од званичне. При томе, треба додати нежељени „part time” рад, односно нежељено радно врјеме мање од 35 сати седмично.

Радник, било да је рјеч о ниско квалификованом раднику, или пак престижном истраживачу, је у овој земљи потрошни материјал. Уосталом сама рјеч „human resources”, која се овдје користи на сваком кораку, а значи у преводу на Српски „људски ресурси или залихе” доста о томе говори. Радник је тиме сведен на исти ниво, као и сва друга потрошна роба која улази и која се улаже у систем производње било производа или услуге тј. сервиса. У поређењу, на Руском језику моја професија, која се на Енглеском зове „human resources management”, на Руском се назива „управление персоналом”, значи управљање особљем, а назив мога занимања који на Енглеском гласи „human resources generalist”, на Руском гласи „ассистент менеджера по подбору персонала” или једноставно „ассистент менеджера по персоналу”. У једној језичкој конструкцији, тј. енглеској, видно се даје на знање да је радник потрошни материјал, роба као и свака друга, која има своју цјену и рок трајања, док у језичкој конструкцији Руског језика видимо да се раднику приступа са поштовањем, приступа му се као људском бићу!
Тога ради, није за чуђење да су услови рада овде далеко гори него у Русији, па чак и далеко гори него у Њемачкој, Француској, Скандинавским земљама итд. Минимални законски годишњи одмор износи овдје свега 2 недеље. Добра је воља послодавца, и само добра воља, да вам одобри 3 седмице годишњег одмора или више. Истину за рећи, 2 недеље је минимални законски одмор по ступању у радни однос, на који се остварује право након 12 мјесеци рада. Ако у оквиру исте фирме проведете 8 година, онда законски послодавац је дужан да вам да 3 седмице годишњег. Све ово је ништа у поређењу са Русијом, гдје сви имају 4 седмице годишњег одмора, те плус цјела земља је на колективном годишњем одмору од 23 децембра до 15 јануара. Скандинавске земље имају 6 или 7 седмица годишњег, Француска и Њемачка по 5.
Радни стаж овдје није кумулативан, као што је био у СФРЈ. Значи ако радите у једној фирми током 15 година, а потом из било којег разлога промјените послодавца, у новој фирми гдје ће те да радите, ваш стаж почиње од 0! Тим губите све неке привилегије и повластице које сте годинама стицали.