Образовање

Образовање у основним школама, тј. оно што они овдје називају high school је мање више катастрофа, ако изузмемо приватне школе, које опет нису доступне сваком јер су веома скупе. Ја сам дошао у ову земљу са 17 година, тако да сам, Богу хвала провео само једну годину у њиховој high school. Основна и средња школа су мјеста гдје би дјеца требала добити основно животно знање. Подразумјева се историја (локална и свјетска), географија, математика, физика и хемија, биологија, књижевност, умјетност, страни језици итд. У Канадским школама овим изузетно важним предметима прилази се сасвим површно. Дјеца овдје могу да бирају предмете које желе да уче, тако да рецимо неко може имати 18 година, а да нема појма гдје се налази Луксембург, примјера ради. Лично сам видио када момак од 18 година пита своју другарицу да ли се Халифакс налази у Европи и да ли је то држава! За оне који неживе у Канади, или незнају, Халифакс је град у Канади.
Питао сам се зашто је дјеци од 11-18 година остављен избор да бирају оно што желе да уче. То јесте, зашто образовни систем није конструисан тако да пружа квалитетно основно образовање. Дошао сам до закључка да овој држави није циљ, нити интерес створити образоване појединце способне логички, критички и аналитички размишљати! Овој држави потребна је компетентна радна снага, која притом задаје што мање могуће питања и проблема. Зато примјера ради један инжењер кога лично знам, а који је све образовање стекао у Канади, појма нема о основној историји, политици, књижевности, филозофији, итд. да не набрајам. Сувишно је рећи да су наши разговори увјек били веома кратки и површни. Тужна је констатација да је то човјек високог интелекта, који је имао много потенцијала, али кога је канадски систем претворио само у инжењера, а не у високо образованог појединца који се бави инжењерством!
Стање у вишем образовању је нешто боље а на универзитетима није лоше.
Послије завршене средње школе, ја сам уписао CEGEP. Та је институција присутна само у провинцији Квебек и дође нешто као задња година наше гимназије и прва година нашег факултета. Ту је избор доста велики, може се учити на француском или на енглеском језику. Мој избор је пао на енглески Champlain St-Lawrence College, присутан у Монтреалу и Квебек ситију. То је једна изваредна школа. Једна од рјетких које ученицима пружају заиста квалитетно знање из свих области, и циљ им је и мисија створити појединце склоне логици и критици. Незнам да ли им се програм промјенио, ја сам завршио 2001 године. То је школа гдје смо изучавали и западну и источну филозофију, психологију (западну и источну), књижевност (западну, јеврејску, руску, античку), политику (савремену, француску, грчку), укратко, то је једна школа у којој сам за само 2 године добио много више и много квалитетније знање, него на 4 године факса након тога!

Избор факултета је заиста огроман, и то је нешто што морам да похвалим у вези ове земље. Постоји неколико приватних и збиља много државних факултета. Нећу се овдје дуго задржавати, издвојио бих McGill, Concordia University, Bishops, Queens, University of Waterloo, Wilfrid-Laurier University, U of Toronto итд., као веома добре факултете. Факултетско образовање је овдје ВЕОМА скупо. Зависно од провинције до провинције, нека средња цјена је око 10,000$ година, што подразумјева само трошкове тј. цјену факса. На то треба додати још минимално 1,500$ годишње за књиге, стручну литературу, прибор итд. Ако при том не живите са родитељима или неким чланом родбине, треба још томе додати 1,200$ мјесечно за живот (стан, храна, интернет, одјећа, изласци итд.) Значи бесплатно образовање, као што је било у СФРЈ, или као што је у Њемачкој, Француској или Русији, овдје је појам. Кредит се добити може. Кредит за студирање. Њега даје банка, а гарант је држава. Треба напоменути да се тај кредит не брише у случају личног банкрота. Техничко образовање на факултетима је доста добро, а и у овом случају, као и у основним школама, изучава се само оно што се тиче будуће струке студента. Примјера ради, ја сам студирао Industrial Relations, major Human Resources management, minor Strategic management, и за 4 године факса, имао сам право на само један једини предмет из опште културе. Све остало је било техничко образовање, значи оно што се тиче моје будуће струке.

На крају мој закључак. Да имам дјете, више бих волио да се образује и да студира у Француској, Њемачкој или Русији, него у Канади!