Рецимо, шта ја и моја жена не можемо да научимо дете, да имамо времена? Само америчку историју.

Kakvi crni tutori, vidis da su djeca prepustena roditeljima i djeci starijeg uzrasta da ih priucavaju.

------------

У чему је проблем? Јел видиш ти да такви знаују да добију стипендије? То не примећујеш.

Visoko obrazovano svega 6,5 odsto građana

U Srbiji 1,3 miliona nepismenih

Tanjug | 07. 09. 2010. - 15:26h | Komentara: 184

Međunarodni dan pismenosti obeležava se sutra, a podaci govore da broj nepismenih ljudi na planeti nije zanemarljiv, ima ih više od 862 miliona, dok je u Srbiji oko 1,35 miliona stanovnika „bez dana škole”, ili sa nekoliko razreda osmoletke.

Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) proglasila je 8. septembar za Međunarodni dan pismenosti 1967. godine, sa ciljem da se istakne važnost čitanja i pismenosti u životu pojedinca i društva u celini.

Generalna skupština UN je proglasila 10 godina pismenosti za period 2003-2012, a prema podacima UNESKO-a i drugih međunarodnih organizacija, poput Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), od ukupng broja nepismenih u svetu dve trećine su žene, a 113 miliona dece.

Podaci UNESKO-a iz 2006. godine govore da 75 odsto nepismenih stanovnika živi u podsaharskim zemljama, gde ženska deca uopšte ne idu u školu, a slede jugozapadna i istočna Azija i arapske zemlje.

Prema podacima OECD-a, u razvijenim zemljama najveći broj stanovnika ima srednju školsku spremu (od 47 odsto u SAD, do 61 odsto u Austriji).


•Krajem 20. i početkom 21. veka na svetsku scenu stupa takozvana nova pismenost, odnosno informatičko opismenjavanje, eksplozija novih formi komunikacija u vrlo kratkom vremenskom periodu.
•Tu prednjači razvoj onoga što se naziva Masovne individualne komunikacije (MSC). Tehnički gledano, MSC je internet, ali isto tako i svet komunikacije mobilnim telefonima.


Obrazovanje, odnosno puna pismenost odraslog stanovništva, i danas je u razvijenim zemljama jedna od osnovnih tema, jer globalizacija svetske ekonomije zahteva pismene radnike, odnosno preovlađujući je broj radnih mesta koji traže dobro obučenu i obrazovanu radnu snagu.


U Srbiji je među obrazovanim stanovništvom najviše onih sa srednjom školom, dok je sa visokim obrazovanjem svega 6,5 odsto građana. Poslednje PISA istraživanje pokazalo je da su naši učenici na začelju liste, jer pokazuju samo enciklopedijsko i nefunkcionalno znanje.

Do polovine prošlog veka koncept pismenosti podrazumevao je elementarnu analfabetsko-jezičku i matematičku orijentaciju, a to znači osnovno savladavanje veština čitanja i pisanja.

Od 1964. razvija se novi pristup, odnosno funkcionalno opismenjavanje i pismenost, a osnovu ovakvog koncepta čini odnos između pismenosti i privrednog razvoja.

Prema definiciji Projekta međunarodne pismenosti odraslih (IALS) pismenost se danas definise kao: prozna pismenost (razumevanje i korišćenje informacija dobijenih iz tekstova), dokumentaciona pismenost (informacije koje se nalaze u razlicitim formularima) i kvantitativna pismenost (razumevanje, na primer, izveštaja o stanju na računu u banci, određivanje poreza, kamata i dr.).


U najnovijem istraživanju Projekta IALS-a obuhvaćeno je šest zemalja OECD-a: SAD, Kanada, Nemačka, Holandija, Švedska i Švajcarska.


Ustanovljeno je, na primer, da najviši nivo pismenosti imaju Švajcarci - 35 odsto, a da za njima slede Amerikanci sa 20 odsto. Po obuhvaćenosti stanovništva obrazovanjem posle obaveznog školovanja, na prvom mestu su SAD i Japan sa 96 odsto, a slede Švajcarska sa 82 odsto i Austrija sa 79 odsto.

Нема потребе Марко да толико нападаш приватне факултете, кад ти исто раде и државни. Даш паре, прођеш испит.

И немој да ти причам шта је од факултетског кадра, који вреди, остало у Србији. Ништа или скоро ништа.

Купујемо нештоп од једног нашег муслимана у Атланти. неки добар човек. И кажем му да смо били у Србији. Како је, пита он. па лепо за одмор, онако ниеј баш. То сви причају, каже он.
Кажем му да једино ови у државним службама имају солидне плате и сигурне, ови код приватника слабо. Он вели да временом неће ни ови у држагвбним да стоје добро, ако се настави овако. Онда му кажем да ни приватно ниеј заживело, све нешто између социјализма и капитализма, мођжда и ближе социјализму. Он па каже да мора тако да буде, па ће вероватно касније све да крене у капитализам.

Не знам, стварно не знам шта да мислим. Али све нешто килаво, то је сигурно.