Дискусије : Емиграција

 Коментар
3, 2 милиона младих Канаде са ризиком од депресије!
SvetlostVostoka
(Venceremos)
04. септембар 2010. у 00.00
Застрашујући резултати живота у Канади:

1) Укупан број младих становника Канаде од 12-19 година код којих постоји ризик за развој депресије је око 3,2 милиона.

2) Процењује се да је 10-20% канадске омладине погођено менталним болестима или поремећајима. То је сваки пети или десети млади човек у Канади.

3) Данас, приближно 5% мушке и 12% женске популације младих у Канади, од 12-19 година је искусило веће епизоде депресије.

4) Самоубиство чини 24% од свих смртних случајева у популацији од 15 до 24 године и 16% у популацији од 25 до 44 године.

4) У Канади само једно од петоро деце коме треба помоћ у вези са менталним проблемима и добија ту помоћ.

Узроци:

1) Сложено узајамно дејство генетских, биолошких, личних и фактора окружења изазивају ментале болести.

2) Скоро половина (49%) оних који да пате од депресије или анксиозности никада нису посетили доктора у вези са својим проблемом.

3) Жигосање (у друштвеном смислу) или дискриминација који су повезани са менталним болестима представљају озбиљну препреку, не само за дијагностификовање и лечење, већ, такође, и за прихватање у друштву

Извор података: Канадско удружење за ментално здравље (кликните на прве две везе: „Fast Facts: Mental Health and Mental Illness” и „Facts about Mental Illness in Youth” да бисте видели детаљније податке). Дакле, извор података није ни србски, ни руски, што значи да га нису правили ни Титови УДБА-ши, ни Стаљинови КГБ-овци, већ сами најнапреднији, најцивилизованији, најдемократичнији и најљудскоправашкији Канађани.

А зашто је све то тако како сам горе цитирао? Зашто ако у Канади није скоро био никакав рат, нити било каква већа политичка криза?
SvetlostVostoka
(Venceremos)
04. септембар 2010. у 00.02
SvetlostVostoka
(Venceremos)
04. септембар 2010. у 00.04
SvetlostVostoka
(Venceremos)
04. септембар 2010. у 00.07
Iranac
04. септембар 2010. у 00.12
Ко не би био у депресији тамо. Види тебе, још се опорављаш тамо по Русије.

Знаш ти зашто псотоје јавне куће у Канади? Па да се народ мало угреје.
За секс калај работа, битно да се мало угреју. Јер пиће се не налази тако лако, пре ћеш нађеш јавну кућу, него алкохол.
SvetlostVostoka
(Venceremos)
04. септембар 2010. у 00.25
Извињавам се за вишеструко објављивање једне исте поруке, али СербианКафе је био нешто „закочио”.

Него ово ме занима:

1) Сложено узајамно дејство генетских, биолошких, личних и фактора окружења изазивају ментале болести.

Зашто је ово написано тако како је написано, а то значи без детаљних података о томе шта су то генетски, биолошки, лични и фактори окружења? Ко је и зашто створио друштво у коме генетски, биолошки, лични и фактори окружења могу да доведу до таквих поражавајућих резултата у менталном здрављу људи као што је то у Канади? Шта се то крије? Какве се то страшне тајне о канадском друштву крију иза оваквих општих формулација? Шта је, заправо, Канада, радни логор и експериментални полигон за социјални инжењеринг или нормална држава?

3) Жигосање (у друштвеном смислу) или дискриминација који су повезани са менталним болестима представљају озбиљну препреку, не само за дијагностификовање и лечење, већ, такође, и за прихватање у друштву.

Молим оне који живе у Канади у стварности, а не на релацији: 1) душевно и физички гетоизирано место живљења у стану или кући -> 2) улазак у аутомобил ујутро -> 3) кретање путевима-сабирницама до главних путева који воде до места где се ради -> 4) почетак рада, рад и крај рада -> 5) кретање главним путевима који воде од места где се ради до путева-сабирница ка местима где се живи када се не ради у душевно и физички гетоизираним местима живљења у стану или кући -> 6) повратак у душевно и физички гетоизирано место живљења у стану или кући -> поново на тачку 1), да објасне откуд жигосање (у друштвеном смислу) или дискриминација у најпросперитетнијем канадском друштву.

Хвала.
Iranac
04. септембар 2010. у 00.28
Извињавам се за вишеструко објављивање једне исте поруке, али СербианКафе је био нешто „закочио”.

//////////////

Шта се извињаваш. Ја сма објавио скоро исто кад и то, 5, 6 комада. Нека зараза на овом форуму.
Iranac
04. септембар 2010. у 00.31
Добро, ајде да ми ИСКРЕНо кажеш. Шеташ ти тамо по Србији у месту у ком си рођен, налети неки твој добар познаник:

Ооооо, де си Светлости,, шта радиш, нисмо се видели 205 година... Загрли те, стисне ти руку, ти њему исто.

Па где си, шта радиш?
Па био у канади, сад сам у Русији.

Па како је у Канади?

И шта ће му кажеш?
struktura
(Bene Gesserit)
04. септембар 2010. у 00.37
Smuti pa prospi. I za Srbiju je receno da vise od pola stanovnistva boluje od depresije ili nekog oblika mentalne bolesti. A tu već pricamo o koliko, 4 miliona ljudi?
SvetlostVostoka
(Venceremos)
04. септембар 2010. у 00.40
Казаћу му исто што и овде пишем. А то сам и радио када сам био у Србији. Када сам једном био у Крагујевцу, мој кум који ради на локалној телевизији средио да ме интервјуишу. И ја тако испричао у камеру о Канади ово што и овде пишем. А они су будућу емисију замислили тако да буде један који говори против запада, као што сам ја и један који говори у корист запада. И нашли једног који би говорио у корист запада, али се тај предомислио, па није хтео на телевизију, тако да емисија никада није ни емитована.
SvetlostVostoka
(Venceremos)
04. септембар 2010. у 00.43
„Smuti pa prospi. I za Srbiju je receno da vise od pola stanovnistva boluje od depresije ili nekog oblika mentalne bolesti. A tu već pricamo o koliko, 4 miliona ljudi?”

Ко је рекао? „Б92” и њихови извори? :)

Али, овде је поента у томе како то да се тако нешто дешава у Канади, која је „земља првог света”, а то значи „најдемократскија”, „најкултурнија”, „најљудскоправашкија” и све друго нај и екстра добро?

Пустимо сада „јадну” и „бедну” Србију и Русију које су земље „трећег света” и у којима су били комунизам, ратови и честе економске кризе.
struktura
(Bene Gesserit)
04. септембар 2010. у 00.48
Idealno drustvo ne postoji pa tako nema ni idealne zemlje. Nerealno je ocekivati od dobro uredjene zemlje da u njoj nema mentalnih bolesti.
SvetlostVostoka
(Venceremos)
04. септембар 2010. у 01.20
„Nerealno je ocekivati od dobro uredjene zemlje da u njoj nema mentalnih bolesti.”

А зашто у толиком проценту и зашто из ових разлога које су сами Канађани навели?
Zema
04. септембар 2010. у 01.49
SvetlostVostoka
(Venceremos)
04. септембар 2010. у 00.00

Застрашујући резултати живота у Канади:

1) Укупан број младих становника Канаде од 12-19 година код којих постоји ризик за развој депресије је око 3,2 милиона.
-------------------------------------------------------

Судећи по укупном броју младих од 12 до 19 година у Кењади
та бројка од 3,2 милиона износи скоро 100%.

Значи свако дете у Кењади је изложено ризику од развоја депресије.
GZox
04. септембар 2010. у 05.48
struktura
(Bene Gesserit)
Smuti pa prospi. I za Srbiju je receno da vise od pola stanovnistva boluje od depresije ili nekog oblika mentalne bolesti. A tu već pricamo o koliko, 4 miliona ljudi?„

pa da su kanadjani ili neki drugi ”zapadnjaci„ prošlo kroz ono sto je srbija prošla bio bi totalan haos unjihovim glavama,95% bi palo u depresijuu ili bi dobilo neke druge mentalne poremecaje
SvetlostVostoka
(Venceremos)
04. септембар 2010. у 06.20
Управо ово што је написао ГЗокс је поента мог текста, али неки људи или не разумеју или намерно не желе да говоре о суштини, већ релативизију ствари са циљем да одбране одлуке које су донели у животу. И ја то разумем и то је сасвим у реду са психолошког становишта. Али, у том случају и други имају право да бране своје одлуке које су донели. Зар не?

Међутим, има ту једна ствар која руши подједнако третирање избора, а то је чињеница да у свету постоје пријатељи и непријатељи србског народа. За време Слободана Милошевића ишла је прича да запад не мрзи Србе саме по себи, већ да је за то крив Слободан Милошевић и да када Слободан Милошевић оде са власти, да ће се став запада према Србији потпуно изменити. Међутим, то се није десило. Запад је и после одласка Слободана Милошевића са власти, суштински исто наставио да третира Србе. Ево шта је о томе рекао у почетку прозападни србски политичар, који више није жив, Зоран Ђинђић (ово треба да виде и послушају до краја сви они који се куну у Зорана Ђинђића као прозападног политичара):

http://www.youtube.com/watch?v=PBAzxqrZb8o&feature=player_embedded

Занимљиво је да је овај интервју Зоран Ђинђић дао врло кратко време пре убиства.
ticesmikazes
04. септембар 2010. у 06.26
UZAS, UZAS, UZAS!!!!...kako vi lupetate, odakle vam ideje druže SV?

Zašto se vi iz pravoslavne Rusije brinite za mlade Kanade?
Neka propadnu bre pitcka im mater'na atlantska!

Vi sovjeti se brinite za desetine hiljada vasih djevuski koje su napunile internet molbama da se udaju za depresivne muskarce zapada.

To su zastrasujuce cinjenice jedne lopovske bezbrizne politike koja svom narodu prodaje jajca za bubrege 90 godina.
UZAS, UZAS, UZAS, šta docekase nasa pravoslavna braca ruska!
Da se cednim ruskinjama žene depresivne dede sa zapada.
Zašto o zašto veliki Vladimire Putine, raširi nam butine pa kaži?!?!

SvetlostVostoka
(Venceremos)
04. септембар 2010. у 06.34
Па, руске девојке, и то неке, значи само неке, су бар ментално и физички здраве, а и лепо изгледају, па могу да траже да се удају за кога хоће. Руска лепота и физичко и ментално здравље су свакако веома позитивне ствари. Где су ту Канађанке или неке друге западњакиње? Што се те западне деде не жене са Канађанкама?

Иначе, та прича о Рускињама које хоће да се удају по сваку цену за странце је прича која је поодавно скоро цела отишла у прошлост, јер је била везана за смутна времена за време док је власти био Борис Јељцин. Има тога још, али сасвим, сасвим мало. Пре свега, просечној Рускињи је важнија породица од новца. А и тима којима је важан новац, сада више не треба да траже странце, јер је просечан Рус богатији, на пример, од просечног Канађанина.
SvetlostVostoka
(Venceremos)
04. септембар 2010. у 06.37
„Па, руске девојке, и то неке, значи само неке, су бар ментално и физички здраве, а и лепо изгледају, па могу да траже да се удају за кога хоће.”

Овде сам мислио на то да само неке траже да се удају за странце, а број ментално и физички здравих и лепих Рускиња је огроман, што је апсолутно позитивна ствар за Русију.
GZox
04. септембар 2010. у 06.41
struktura
(Bene Gesserit)04. septembar 2010. u 00.48Idealno drustvo ne postoji pa tako nema ni idealne zemlje. Nerealno je ocekivati od dobro uredjene zemlje da u njoj nema mentalnih bolesti.

pa slazem se samo za prvi deo,tj da idealno drustvo ne postoji,međutim ako imaš neki poremecaj onda je sistem slab ili nešto nije uredu.uredjena zemlja a mentalne bolesti, to ne ide
znaci zemlja je uredjena sa nekom greškom

uredjenje ,uredu, znaci sve radi ili bi trebalo da radi kako treba,

uveden red,red u zatvoru, red u skoli i itd,red je kao vrsta ili neki niz,
samo možda potreban uslov za uredjenje ,zato i postoji red kao koren ove reci ,ali i ne dovoljan

zatim, kao sto rekoh „ili bi trebalo da radi kako treba”, ni samo uredjenje nije dovoljan uslova sam po sebi daje nešto uredu

naravno, nema nikakve jezicke greške kako je iskorsceno znacenje reci
uredjenje od struktura, ona se takoi koristi u običnom i svakodnevnom jeziku
ali kada se stvari malo pretresu detaljnje, kanada nije dobro uredjena zemlja,u dobro uredjenoj zemlji ne može se pojavljivati takva krupna slabost kao sto je veliki procenat depresije kod stanovnistva

ja ovim ne tvrdim da je srbija uredjena zemlja, daleko od toga,niti da je bolja od kanade ili da je kanada bolja od srbije, to je isuvise slozeno pitanje, ja samo mogu da kažem da je srbija/kanada
bolja ili losija za mene kao jedinku jer nekome je dobro i u bangladesu i osecan se srećnim i ispunjenim

p.s. reci imaju razlicita znacenja imamo i ono „red,rad,disciplina”
niko ne rece „uredjenje, sreća, zadovoljstvo”
ticesmikazes
04. септембар 2010. у 06.53
UZAS, UZAS, UZAS!!!...druže SV, šta ste napisali za ruske cedne djeve.

Znaci to proslost, da traže da prostite qrca preko interneta?
Pa jes što se kaže, ima qrca i u Rusiji a još vise para, one se bre zaiebavaju, mislim te sto traže, zaiebunile se malo.
Obično nadju neku budalu, isfustriranog Kanadjanina ili Amerikanca, zapadne i njima neka koska jel tako?
UZAS, UZAS, UZAS, bednici jedni kapitalisticki što se žene djevama ruskim pored toliko Rusa, Ukrajinaca, Belorusa, baba-rusa i ostale naše pravoslavne brace...
SvetlostVostoka
(Venceremos)
04. септембар 2010. у 07.48
Ево, опет је друг ГЗокс све лепо објаснио.

Дакле, систем који се издаје и ПРОДАЈЕ за уређен, има толико велики проценат људи са менталним поремећајима. Наравно, уз све то с.е.р.е.н.д.а.њ.е (извињавам се што користим ружне речи, ал' то је управо то) о уређености, иде и прича о правној држави. И она је тачна. Ту се, заиста, ради о правној држави. Али, правна држава апсолутно није исто што и праведна држава, јер правно, то јест, по закону, може да буде, на пример, проглашавање педерских и лезбејских бракова једнаковредним браковима нормалних људи и жена. То може да буде правно, али није праведно. Исто, на пример, може да буде правно да се легализује дрога, али то, опет, није праведно. Или, на пример, правно може да буде да се грађанима једне државе, на пример Америке, законом забрањује да путује на Кубу, али је то неправедно.

Е, у таквом једном систему који с.е.р.е.н.д.а о праву, а баш га брига за правду, постоји још читава гомилчина изопачених закона који полако, током времена, доводе до тога да неки људи почињу имају менталне поремећаје. Значи, сам систем је производ закона. Ја тврдим да је јако велики броој закона у државама запада, а пре свега у Америци и Канади, у својој суштини, Богоборан, што значи да је супротстављен Божијим законима и да је то главни разлог зашто људи психички пуцају и што је број људи са менталним поремећајима све већи и већи.
Iranac
04. септембар 2010. у 08.12
Казаћу му исто што и овде пишем.

-------------

Али човек се враћа са посла, уморан, чекају га жена и деца, а вероватно и гладан. Аи сутра ради, да не закасни?
baresh
(zanatlija)
04. септембар 2010. у 09.03
'Застрашујући резултати живота у Канади:

1) Укупан број младих становника Канаде од 12-19 година код којих постоји ризик за развој депресије је око 3,2 милиона.„

Druže Vostok,

Svako u pomenutim godinama puberteta prolazi kroz depresiju,bez razlike o kojoj je zemlji reč.Nekog to pogadja vise nekom manje,
zavisno od jedinke.
Naravno da u pomenutom ima izuzetaka,kao uopste u bilo cemu ostalom.
Ima osoba koje pod izvesnim uslovima i okolnostima nikad ne odrastu.
Vecito mastaju i pokazuju svoje nezadovoljstvo celoga zivota,a da i
ne primete koliko nepotrebno opterecuju druge sa svojim nedostacima.
Neko to tolerise do izvesne mere,a neko im da na znanje da su zakerala i puni sebe nalazeci krivca u svakom drugom osim sebi.

Nedavno sam u jednom od muzeja(Pionir village)procitao jednu od izreka Mark Twain-a o svome detinjstvu:”Kada sam imao 12 godina,
cudio sam se kako su ovi odrasli ljudi toliko glupi.Ali kada sam
napunio 21-u,cudio sam se mnogo vise;Kako su ti isti ljudi za ovako
kratko vreme postali tako pametni„.

Druže Vostok,Vi nam služite kao uzorak,ili uobicajenim izrazom naših
dana MODEL. Odrastali ste u prvoj zemlji samoupravne zajednice koja
nije imala okvira za formiranje nezavisne licnosti,sto je uslovilo nestabilnost drustva koje se vecito iseljava sest i po decenija.

Neki su u iseljenju nasli svoj mir i spokoj,neki još nisu a neki neće
izgleda nikada.Kada bi malo vise vremena posvetio sebi i dolazecem potomstvu,nebi imao vremena primetiti ovoliko negativnih statistika
koje uglavnom primas zdravo za gotovo.

Opusti se malo i ne gledaj bas uvek u istu tacku.Trepni po neki put.
neće skoditi.”
SvetlostVostoka
(Venceremos)
04. септембар 2010. у 13.46
Бареш,

Родио сам се и одрастао у социјализму и могу да кажем мирне савести - хвала земљи у којој сам се родио и одрастао, јер ми је обезбедила мирно, безбрижно и срећно детињство, дечаштво и младост.

Када сам ја био у тим годинама о којима ти говориш, ја се не сећам никога да је био депресиван или да је имао било какве менталне проблеме. Цепали смо фудбал и баскет, учили нормално, то јест, много. Нисмо сами бирали предмете у школи, већ су људи који су били квалификовани за то, компетентно направили план и програм рада. Излазили смо увече у град и нико се није дрогирао. Нисмо патили од бунтовничког синдрома да се треба супротстављати родитељима у неразумној мери, већ смо слушали своје родитеље. Ако их не бисмо слушали, понекад би добијали батине и за то их нисмо пријављивали некаквим у.с.р.а.н.и.м службама које би после кажњавале родитеље, јер смо знали да су родитељи у праву и да су они светиња.

Социјализам ми је дао дивни живот.

Демократе су све то с.ј.е.б.а.л.е. По угледу на демократске в.у.к.о.ј.е.б.и.н.е од којих је једна и Канада.

Хвала социјалистичкој Југославији која ми је омогућила да се бесплатно школујем, укључујући и факултет који сам завршио. Захваљујући образовању које сам стекао у социјализму и васпитању које сам стекао у породици и у школи у Србији, никада у Канади нисам морао да цалам паре на њихове колеџе и вечерње школе. Захваљујући образовању које сам стекао у социјализму и васпитању које сам стекао у породици и у школи у Србији, никада нисам зависио у Канади од било каквог вида социјалне помоћи. Никада нисам добио отказ у Канади. Када сам напуштао предузеће за које сам радио у Канади на развоју софтвера, јер сам се селио у Русију и када сам написао завршно циркуларно писмо свима у предузећу, била ми је част да примим одговор главног газде који ми је написао, да у сваком тренутку могу да се вратим ако то хоћу. Хвала социјалистичкој Југославији која ме је припремила за такав рад.

Слава раду! Слава труду! Слава радницима! Слава социјализму!

Слава сунцу и соларном пролетаријату!

У ту част и у част младих дана, топлих, дугих...

http://www.youtube.com/watch?v=pruPCh72B1Q
Iranac
04. септембар 2010. у 14.44
Родио сам се и одрастао у социјализму и могу да кажем мирне савести - хвала земљи у којој сам се родио и одрастао, јер ми је обезбедила мирно, безбрижно и срећно детињство, дечаштво и младост.

----------------

Сећам се кад Минимакс водио туп-туп, па вели: Социјализам је супер ствар, ал где баш нас да снађе.
Iranac
04. септембар 2010. у 14.46
А сећам се кад реко како ишао у биоскоп(позориште) у Хрватској:

Ја седох, сви седоше. Ја устах, сви усташе.
ticesmikazes
04. септембар 2010. у 14.50
Malo su te lemali mama i tata.
SvetlostVostoka
(Venceremos)
04. септембар 2010. у 14.52
„Malo su te lemali mama i tata.”

Наравно. Али, више отац. И хвала им на томе.
Marko_011
(Slobodni umetnik)
04. септембар 2010. у 15.05
Ima toga možda još vise u Americi, gde kada sednete uvece da gledate televizor, samo se razmenjuju reklame za anxiety, depression i neki general disorder.

Onda puste sliku kako covek koji ima anxiety, vidi ispred sebe kako mu se muti ispred i ne može da se fokusira.

Paxil, Xanak, Prozac i još neke, to Ameri gutaju ko keks.

Šta je problem, verovatno je stres glavni uzrok, jer brzi zivot dovodi do toga da ljudi pucaju, obzirom da bioloski organizam ne može da isprati brzinu zivota kao i sto bioloski organizam pilota, nije vise sposoban da prati tehniku, pa u odredjenom ubrzanju poznatijem kao G-sila, dolazi do toga da pilot gubi svest.

Zato mislim da ovoga ima vise u visoko razvijenim zemljama, nego u onim manje razvijenim, jer ljudi ne zure nigde, nemaju dva posla, nemaju velike guzve u saobracaju i slično a usput i vreme je takođe veliki faktor, obzirom da Severnjaci u Skandinaviji, imaju veci procenat samoubistava i depresije, nego oni recimo blize Ekvatoru kao Kubanci i slično.

Od jednog našeg magistra, koji je kasnije pukao ko kokica u Cikagu, čuo sam za burn out sindrom, kada sagoris na poslu, konflikti sa kolegama, sef te hebe u zdrav mozak i slično, a koji je zavrsio tako što je trcao gol ulicom, odveli ga na psihijatriju, ako naravno neki ne lažu, obzirom da nasi lažu na kvadrat i preuvelicavaju stvari, ali je istina da je odveden na psihijatriju, odveo ga jedan nas detektiv iz Cikaga.
Iranac
04. септембар 2010. у 15.19
Malo su te lemali mama i tata.

-----------

Ма није вредело ни да га бијеш ни да му причаш.
baresh
(zanatlija)
04. септембар 2010. у 15.30
'Демократе су све то с.ј.е.б.а.л.е. По угледу на демократске в.у.к.о.ј.е.б.и.н.е од којих је једна и Канада. '

Vostok,

Da li trebam da te opomenem na onu od D. Maksimovic 'na Brdovitom Balkanu'?

Te demokrate su piJoniri koji su:'u istim klupama sedeli i od iste bolesti pelcovani' kao i ti rode nas. Uceni i vaspitavani na osnovama marksizma-lenjinizma po ugledu na platformi SSSR-a koji je obecavao'srećnu buducnost' vaskolikog proleterijata.

Kada je taj SSSR pao zajedno sa berlinskim zidom,pohrlio si sa svojim
tovarisima u :в.у.к.о.ј.е.б.и.н.е од којих је једна и Канада, umesto
na istok.

Sad rode nas uzivaj tu gde si se skrasio.To je tebi tvoja borba dala.
SvetlostVostoka
(Venceremos)
04. септембар 2010. у 15.36
Ево сад истинитих прича из обичног живота у Канади. Ово што следи је потресно и на енглеском је језику.

„Abandoned by his government, rescued by his family: a story of schizophrenia and poverty

Last Updated: Sep 4th, 2010

By Janet Smith

This story is written by the mother of a young man too mentally ill to represent himself. Our family name is disguised to protect us from harassment.

My son fell ill with schizophrenia when he was sixteen. He tried to cope by using street drugs. He got into trouble with the police right away. Our family tried to get help from counsellors and doctors but they could not find any solutions to his intense addictions.

When he was eighteen, our son tried to leave home to live independently. He failed to cope and came back home. A few years later, he was evicted from my apartment for making noise. He had no place to live. The police called an ambulance for him and he was taken to a psychiatric ward. After a few days, he was stabilized and discharged to the streets. He tried to come home and live with me but because he was not legal in my apartment, his father made arrangements for him to live in a separate suite.

Mental Health Services sent a nurse to give him injections regularly. They did not note that he could not manage a budget, did not know how to cook, could not handle money, did not know where his disability cheques went, and did not bathe or clean his apartment. I found him sitting on a sofa with beer cans and cigarettes around him. There were electric wires strung across the room. The balcony door was open and cold air poured into the suite. There were bed bugs in his bed room and there were dirty clothes all over the bedroom floor. In the kitchen, dirty dishes were stacked up and garbage was strewn all over the floor. The toilet was overflowing and there were feces (poop) on the floor. All this in spite of the fact that a psychiatric nurse visited to give him injections.

I called Mental Health Services and complained but they said they could only help him if he went in voluntarily to see them. Once again he was hospitalized. He was transferred to court for a hearing and then left to find his way ‘home’ (he had no home) in the frozen cold of dead winter. He had a cell phone supplied by his father and called me from a bus stop, where he stood shivering and terrified. Remember, this young man has schizophrenia. I called three emergency services to help him. Eventually, the police reported to me that my son had boarded a bus. He arrived at my apartment several hours later. I allowed him to stay illegally while I tried to make new arrangements for him.

Mental Health Services sent my son to independent housing, giving my husband the misleading information that a nurse would be living in full time. I soon discovered that there was no nurse. I went to visit my son and found him in the same situation—sitting midst garbage and filth with an overflowing toilet and no food in his refrigerator. My son had called me to ask for help because he was paranoid and lonely. I took food to him—the food bank was supposed to be involved but he did not know how to contact them. A home support worker came and did minimal cleaning.

I began to have a health breakdown and our family began running out of money. We had sold our house and our assets were being used up rescuing our son from crises. I asked Mental Health Services what would happen if my son had no parents to step in and help him and they had no answer. My son’s disability cheque was just over $500 a month. He spent it all on beer and had no money left for food. I alleged that the government did not care if my son died of starvation, of alcohol poisoning or of suicide. Mental Health Services stated that their hands were tied.

I finally realized that I could not trust the government to take care of my son. I had to move and provide shelter for him. He lives with me illegally, safe and free of addictions for now. But his future is uncertain. The government is closing the mental hospital where he lived safely and happily for a year. His sister cannot help him: she does not have enough money and cannot handle his behavior. His father has died and our family’s money has been drained away.

I blink and remember that this is Canada. This is one of the wealthiest nations in the world. We have thousands of paid government workers who are supposed to have the education and knowledge to help individuals like my son. They all say that their hands are tied.

I walk downtown sometimes to see who else is out there, hungry and homeless. I try to give them cash if I have some. In every face I see my son. I know that one day when I have passed away, one of those individuals on the street will be the boy I gave birth to. I live knowing that no matter how hard I try I cannot protect him from this abuse forever.

All across this country, parents’ hearts are broken because they cannot help their disabled children, either because they don’t have enough money, because they work full time or because they will die themselves soon. We cannot count on families rescuing their children forever. At some point this is a social responsibility. These are our nation’s children. We cannot just throw them away because there is no will to provide proper care for them. Apathy is the enemy. The public does not know what is happening until it happens to them.

This is a true story. These events took place in Canada between 1997 and 2010. There are worse stories to tell, about how my son almost died of overdoses….but those tales are for another advocacy mission. This story is about his poverty.”

Колико је само оваквих прича у Канади. Колико сам само пута ишао негде метроом, аутобусом или трамвајем и посматрао одсутна лица. Колико сам само пута ишао улицама Торонта и видео та несрећна, одсутна лица...
SvetlostVostoka
(Venceremos)
04. септембар 2010. у 15.59
Ево и страшних чињеница о тешком дечјем сиромаштву у Канади које јасно показују како „развој” капитализма утиче на сиромаштво у Канади.

1981.-ве године: 964.00 деце која живе у сиромшатву (око 15%)
1997.-ме године: 1,4 милиона (око 20%)

Неке статистике показују да око 15.1% деце у Канади у просеку живи у сиромаштву, што је више од једног од седморо детета.

Канада дуго није била у рату и није имала политичке и економске кризе. Тако кажу званични извештаји. Али, по овим подацима, мени се чини да је Канада у сталном унутрашњем рату и у сталној унутрашњој политичкој и економској кризи која бива све гора и гора.
SvetlostVostoka
(Venceremos)
04. септембар 2010. у 16.00
Исправка - 1981.-ве године: 964.000 деце која живе у сиромшатву (око 15%)
SvetlostVostoka
(Venceremos)
04. септембар 2010. у 16.02
Извор за пређашњу информацију:

http://centennialcollege.ning.com/profiles/blogs/child-poverty-in-canada
 Коментар Запамти ову тему!

Looking for Tassel Necklaces?
.