Додуше са овим Русима у САД и могао би посао да с еради. не са сваким, али са овиам по факултетима би могао. Одговорни су, поштени, радни.

Ja lično želim SV sve najbolje u zivotu.
To što se ja ponekad nasalim, ne znaci ama bas ništa,
a ako se neko slučajno uvredi, neka mi oprosti.

Koliko su Ruske vlasti prijatelji Srba?Vise su silovali Srpkinja za par meseci 45te nego Svabe za 4 god a za vreme zadnjeg rata to se nikada nisu setili da stave Veto u UN.Sada se te informacije mogu naći bez problema.Sa Srbima su trgovali kao sa običnim ovcama a to rade i danas, Ruski narod može biti druga prica ida nas vole,ali tko narod pita.
SV ima pravo da isnosi svoja mišljenja,možda on vidi Rusiju drugim ocima,samo u zadnjih 100god Rusi su kostali Srbe dosta pametnih glava,
to su cinjenice koje su poznate celom Balkanu.

А ако си надимак изабрао по Гаврилу Принципу, ево једне песме у његову част и у част нишче мученичке Србије од друга Милоша Црњанског:

Спомен Принципу

О Балши, и Душану Силном, да умукне крик.
Властела, војводе, деспоти, беху срам.
Хајдучкој крви нек се ори цик.
Убици диште Видовдански храм!

Слави, и оклопницима, нек умукне пој.
Деспотица светих нек нестане драж.
Гладан и крвав је народ мој.
А сјајна прошлост је лаж.

А ко нас воли, нек воли камен голи.
Нек пољуби мржњу и мртве.
Ископане очи, вино што се точи,
у славу убиства и жртве.

О правди и победи светој нек умукне крик.
Оцеви и браћа и сестре беху срам.
Освети, мајци нашој, нек се ори цик.
Раји, рити, диште косовки храм.

А сунцу и манастирима угушите пој.
Кадифе и свиле нек нестане драж.
Јаук и гробље је народ мој.
А сјајна прошлост је лаж.

Мој народ није стег царски што се вије,
него мајка обешчашћена.
Зној и сиротиња и мржња што тиња
у стиду згаришта и стена.

1918.

PrincipSD aka SvetlostVostoka, niko ne spori da je Rusija lepa zemlja.

pretpostavljam da je tebi, kao novodoslom u Rusiju isto onako zastao dah kao svima nama kada smo tamo prvi put nogom krocili. Zaista, putovati satima vozom od St.Petersburga na jug i posmatrati samo breze koje su sa obe strane pruge, dokle ti pogled seze, do pola u vodi - zna da omami, narcito ako uz put pijes caj iz samovara i jedes slatko od oblepihe.
Neva ne zna se kada je velicanstveniji prizor sa prozora tvog stana, da li leti ili zimi a zlatne kupole crkava severne Venecije, dok lisce zuti u jesen imaju tendenciju da stvore u glavama novodoslih utisak fatamorgane.

Carskoje selo, tja, budes li imao sreće da imaš opet prijatelja koji je direktor tamo, pa te provede kroz odaje koje se ne pokazuju javnosti...tek onda ćeš postati sumasedsij na ovim diskusijama, sigurna sam.;)

Sve to, ipak, ode u drugi plan kada tamo zaista pocnes da živis i kada treba da se izboris za mesto pod suncem. Ali da živis redovno, PrincipSD aka SvetlostVostoka, a ne onako isposnicki kako si ti živeo i u Torontu. sa svim troskovima i svim problemima porodicnim i ličnim, koji iziskuju ucesce bilo kojeg dela ruskog aparata.

E, u tom slučaju, ako nisi kucni prijatelj sa barem jednim od onih mafijaskih milijardera, sa barem nekoliko jakih intelektualaca koji su makar u ruskim okvirima dobro poznati, pa imaju veza i vezica - hebao si cvorka.

Tvoj san, u tvojoj bolesnoj glavi, PrincipSD aka SvetlostVostoka, možda jeste da svi za 5 godina pohrle u rusiju. Na zalost, taj film se nikada neće gledati. Cinjenica je da iz Rusije masovno odlazi sve vise i vise ruskih podanika. I svi znaju zašto je to tako, samo ti ovde pokusavas da zabasuris tu cinjenicu svojim praznim pricama.

Tja, toliko se pogubio da je poceo da velica Staljina, hm?!

A tako je lepo predvideo ceo kosmar koji će se sa dolaskom Staljina dogoditi sjajan ruski pesnik Anatoly Marienhof 9jedan od najboljih prijatelja Sergeja Jesenjina):

(ne secam se precizno stihova, ali ovako nekako kažu:

Mi smo poslednji iz kaste strasti
i nije daleko nasa katastrofa,
mi, torbari sreće i casti
i tvorci iskrenih strofa.

Uskoro će bukaci da se pojave,
koji ne znaju za krv kad trne;
monstrumi gvozdene slave
i vladari posasti crne.

Dodjite cure i žene fine,
volite pesnike najcudesnije
jer smi smo poslednji iz kaste strasti
i nije daleko nasa katastrofa...