Настављамо да рушимо светле митове о западу.

Ево примера америчког пословног простаклука у Русији из књиге „Рат и мир језика и култура” доктора филолошких наука и заслужног професора Московског државног универзитета „Ломоносов” у Москви Светлане Григорјевне Тер-Минасове. Иначе, Светлана Григорјевна Тер-Минасова је и декан факултета страних језика на истом универзитету, а који спада међу најбоље светске универзитете.

У осмом поглављу које носи назив „Култура и посао, бизнис и рад” Светлана Григорјевна описује случај који се десио њој лично 1997.-ме године када је код ње, као декана факултета страних језика, на пријем дошао представник америчке банке у Москви. То време је било тешко у Русији, јер се тада тешко живело. Разговор се водио о сарадњи и заједничком програму који се односио на студентске вежбе и на учење руског језика као страног. Све је било прилично другарски и на Светлану Григорјевну је све оставило добар утисак. После неколико дана, Светлана Григорјевна је добила писмо у коме јој се америчка банка захваљивала за сусрет и у коме је још било написано да ће они размислити о облицима свога учешћа у том одличном програму. При томе су написали и да ће се вратити том питању када прикупе довољно информација. То је на први поглед било обично, класично пословно писмо, осим једног детаља, а ради се о следећој реченици која је била написана у писму: „I have enclosed a small donation which may be used either for yourself or for your department”. У преводу на србски језик: „Приложио сам малу донацију која би могла да буде искоришћена или за вас или за ваш одсек”. У коверти је, такође, лежала новчаница од 100 долара! Светлана Григорјевна је осетила стид. Када је то рекла својим колегама на „МГУ”, то је за њих, Русе, био културни шок. После тога, та америчка банка се више никада није појавила на хоризонту Универзитета „Ломоносов” и људи са универзитета су били срећни.

Имам ту књигу коју је написала Светлана Григорјевна Тер-Минасова. Књига је сјајна. Објавићу још занимљивих ствари из ње.

А значи то је то. Значи, то је та америчка, односна западна пословна етика. Значи, ипак има нечега у податку са једне друге теме коју сам овде покренуо, а које се тиче подмићивања у Норвешкој:

„Значи, у овом кратком тексту се говори о корупцији у Норвешкој, при чему је урађена анкета која је обухватила 95 великих норвешких предузећа. Анкета је показала следеће:

...

- 60% сматра да је корупција неопходна да би се ушло на тржишта или да би се добили уговори у земљама у развоју.”

Чекајте мало. Под утицајем бесомучне западне пропаганде, преточене у лажне статистике о корупцији у свету по којима су најмање корумпиране западне земље, а највише такозване средње развијене, земље у развоју и неразвијене, прво што човек помисли је: „Јадни поштени и морални Норвежани, који не могу да добију послове у непоштеним и поквареним земљама у развоју.” Или: „Јадни поштени и морални Американци, који не могу да добију послове у непоштеним и поквареним земљама у развоју.” Када ми тамо, а оно међутим. Тутнуо поштени и морални амерички Баја 100 долара у коверту да би подмитио декана факулета за стране језике при Универзитету „Ломоносов” у Москви, са циљем да добије посао у такозваним земљама у развоју. Значи - Макијавели. „Циљ оправдава средство.” А циљ је добијање посла, то јест новац. Средство, такође новац. Лепо и поштено са америчке стране.

Па, ко је овде, уствари, главни Баја који користи корупцију за добијање послова, запада или исток?

Ја сам док сам био у Канади често говорио да се кроз избор књига у канадским књижарама може видети колико је то друштво затворено и, у суштини, тоталитарно. Већина књига по канадским књижарама је политички коректна, а да нађете нешто бар шкакљивије и тврђе, то нема шансе. Тако на пример, никада у канадским књижарама нисам могао да нађем књигу „Political Corruption in Canada, Cases, Causes and Cures”, Kenneth Gibbons and D.C. Rowat. О тој књизи постоје подаци на интернету и ту се о књизи укратко каже следеће: „Canadians assume that their politicians and institutions are relatively free of the corruption they associate with other nations. The editors of this volume argue that this questionable supposition is based on scant evidence and very little serious analysis.” У преводу на србски језик: „Канађани претпостављају да су њихови политичари и институције релативно мало корупмирани у поређењу са другим нацијама. Уредник овог издања дискутује о овој непоузданој претпоставци која је основана на оскудној евиденцији и врло неозбиљној анализи.”

Америка, Канада, Норвешка и друге земље запада... Светли митови о њиховој поштеној пословности и пословној етици.

Их, шта све има да се нађе у московским књижарама...