Lekari odlaze, stranci rade na crno

12. avgust 2010. | 00:05 | Izvor: Blic, Novosti

Beograd -- Oko 600 mladih lekara iz Srbije moglo bi da se zaposli u klinikama u Nemačkoj koja oskudeva u visokostručnim kadrovima medicinske struke i traži 2.500 lekara


Prednost imaju mladi lekari sa znanjem nemačkog jezika, a neće se tražiti ni nostrifikacija diplome.

Obećava se plata od 3.500 evra i obezbeđen smeštaj u apartmanima tamošnjih bolnica. Takvu platu u Srbiji mogu samo da sanjaju čak i najbolji specijalisti, a kamoli lekari početnici, koji su ovde uglavnom „osuđeni” na višegodišnje čekanje radnog mesta.

Na biroima u Srbiji je trenutno oko 2.000 diplomiranih lekara. Čitav „projekat” realizuje se bez konkursa, preko Nacionalne službe za zapošljavanje.

Ministarstvo ne posreduje
Zapošljavanje zdravstvenih radnika nije bilo predmet razgovora Ministarstva zdravlja Srbije i Ministarstva zdravlja Nemačke, kaž u Ministarstvu zdravlja i dodaju da je mogućnost zapošljavanja naših doktora verovatno rezultat dugogodišnje saradnje i dobrih iskustava nemačkih bolnica sa kadrom iz Srbije. Ovaj primer pokazuje da je tržište radne snage Srbije istovremeno i tržište radne snage Evrope. Ministarstvo zdravlja se, inače, zalaže za restriktivnu politiku upisa na medicinske fakultete koja bi odgovarala potrebama zdravstvenog sistema.



Dr Nevena Dimitrijević, predsednik Saveza sindikata lekara i farmaceuta Srbije objašnjava da „ovde ta deca ne mogu da se zaposle bez obzira kakvi su studenti, ali, izgleda, nisu mnogo zainteresovani za ponudu Nemačke. Jednostavno, ne znaju šta će sa sobom. Završili su fakultet, hteli bi da se zaposle, da zasnuju porodicu, jer nisu više ni tako mladi, a posla nema”.

„Tužno je to, studije medicine, čak i kada su 'besplatne' mnogo koštaju, ni jedna knjiga nije jeftinija od 5.000-6.000 dinara, a kada diplomiraju ostaje im jedino da čekaju, ko zna koliko. U Valjevu i Kraljevu se, recimo, na radno mesto lekara čeka - sedam godina”, dodaje ona.

Mladi koji se odluče da prihvate ponudu Nemačke, i ako bolnica u kojoj dobiju posao posle šest meseci rada proceni da to zaslužuju, dobiće priliku i da specijaliziraju. Troškove specijalizacije snosi tamošnje ministarstvo zdravlja, ali lekar će posle toga morati da se obaveže da će najmanje 10 godina da radi u toj klinici.

Za rad u Nemačkoj prijavili su se lekari iz Beograda, Kragujevca, Niša...

Iz Kragujevca se prijavilo 29 lekara: 23 su nezaposleni, a šestoro radno mesto u ovdašnjem domu zdravlja ili kliničkom centru, žele da zamene za bolju platu i uslove rada. „Većinom su se prijavile žene. Njih 14 zna nemački ili engleski jezik”, kaže Ljiljana Petrović, direktorka filijale Nacionalne službe za zapošljavanje u Kragujevcu.

Inače, na evidenciji kragujevačke službe za zapošljavanje trenutno je stotinu lekara. Na posao se, u proseku, čeka tri-četiri godine.

Lekari iz inostranstva rade u Srbiji na crno

Istovremeno, u Srbiji ima lekara iz inostranstva koji rade na crno, piše Blic i dodaje da je zabrinjavajuće to što koriste metode koje nisu poznate našem zdravstvenom sistemu.



Osim što gotovo niko nema uvid u njihove metode, niko ih i ne kontroliše, pa nema uvida kolike su prihode ostvarili lečeći naše pacijente.

O ovom slučaju Ministarstvo zdravlja tek juče je dobilo prijavu, tako da će biti ispitivan narednih dana. „U privatnim zdravstvenim ustanovama često se primenjuju metode lečenja koje nisu zvanične za Ministarstvo zdravlja, što je nedopustivo. Strani lekari, koji ovde dolaze, moraju da imaju licencu za rad. Ali, nedovoljno kontrolisano tržište neke privatne ustanove su iskoristile i radile takve stvari”, kaže Svetlana Vukajlović, direkrora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.



U privatnoj ordinaciji Medikus u Ćupriji, primera radi, pacijente obolele od cerebralne paralize operišu lekari iz Rusije i to metodama koje nisu poznate ni ortopedima iz Instituta Banjica.

Kakav efekat one imaju na pacijente, ne zna se jer to nigde nije zavedeno. O ovom slučaju upoznato je Ministarstvo zdravlja, koje je zabranilo ruskim lekarima da operišu u našoj zemlji. Podnete su i prekršajne prijave za zdravstvenu ustanovu i to je sve.

A koliko je taj posao razrađen, pokazuje činjenica da je u poslu postojala i agencija Atenta iz Beograda koja je bila posrednik. Agencija je zastupala Institut za kliničku rehabilitaciju iz Tule, Ruske Federacije i pacijenti su sa njima zaključivali ugovore.

Međutim, ni tu nije kraj, jer u tim ugovorima stoji da su pacijenti bili operisani metodama koje se primenjuju u ruskom institutu.

Neophodno je bilo i da pacijent pošalje svu dokumentaciju prevedenu na ruski, uključujući i video materijal, kako bi se dobila saglasnost Instituta u Rusiji da je operativni zahvat moguć. Kada se sve to obavi i operacija zakaže, pacijent je dužan da blagovremeno plati operaciju i to direktno na račun Instituta u Rusiji. Povrh svega, nakon operacije pacijent dobija lekarski izveštaj, koji je na ruskom jeziku! Tako ispada kao da je operacija urađena u inostranstvu.

Postavlja se pitanje šta se radi sa zaradom lekara i kako je moguće da neko plati direktno ruskoj bolnici, a iznosi operacija iznosili su i nekoliko hiljada evra.

Slična situacija nedavno se dogodila i u privatnoj bolnici „Bel Medika”. Operisan je dečko, metodom koja nije poznata, a ruski lekar je sa sobom, u koferu, poneo i materijal koji je ugradio u telo malog pacijenta. Operacije je koštala 13.000 evra i sva sreća prošla je bez komplikacija.