Дискусије : Православље

Коментар
САБОР СПЦ: Артемије више није Артемије ни монах
Odesa
(надежда, вера и л)
29. мај 2015. у 12.09
САБОР СПЦ: Артемије више није Артемије ни монах, већ - Марко Радосављевић
14:42 29.05.2015.16 коментараШтампај
ЛИШЕН И СТАТУСА МОНАХА, АЛИ СЕ ВРХОВНО ТЕЛО СПЦ
НИЈЕ ОДЛУЧИЛО ЗА - ИЗОПШТЕЊЕ
Артемије Радосављевић

РАШЧИЊЕНИ епископ Артемије није анатемисан и изопштен из Српске православне цркве, али је враћен у ред цивила, рекао је данас за агенцију Бета извор са Сабора СПЦ који је данас расправљао о некадашњем владики рашко-призренском.

„За цркву је он (Артемије) сада само цивил, одузет му је и чин монаха, и он је сада поново Марко Радосављевић (световно име пре замонашења)”, рекао је извор агенције Бета.

Према његовим речима, таква одлука је донета јер рашчињени епископ није прихватио позив Сабора од 27. маја да се врати у јединство са црквом, него је одлучио да настави да делује као владика и оптужио СПЦ да је одлукама у његовом случају произвела „неуставно стање”.

Сабор СПЦ рашчинио је Артемија у новембру 2010. године јер је одбио да поштује одлуку Сабора којом му је, због неправилности у пословању епархије рашко-призренске, одузето управљање том епархијом. Артемије је враћен у чин монаха, али он ту одлуку не признаје, сматра да је рашчињен из политичких разлога и даље наступа и служи као епископ. Због тога је у медијима било спекулација да ће Сабор екскомуницирати Артемија из СПЦ.

Извор је још додао да је Сабор одлучио да нови члан Синода (петочлана црвена влада) буде епископ бачки Иринеј који је изабран уместо епископа Хризостома.

Тако су сада чланови Синода, којим председава патријарх Иринеј, митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ бачки Иринеј, епископ шабачки Лаврентије и епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије.

У медијима се спекулисало да је на овогодишњем заседању Сабора у први план избило неслагање епископа бачког Иринеја са појединим одлукама Синода, као и да је у једном тренутку добио већину да се преиспитају синодске одлуке о привременом разрешењу владика Филарета и Георгија.

Сабор је на заседању ипак потврдио одлуке Синода и трајно разрешио двојицу епископа управљања милешевском, односно канадском епархијом.

Бета
Odesa
(надежда, вера и л)
29. мај 2015. у 12.18
...ово ми је посебно запало за око јер ми је налик на - трговину:
Ти нама одустајање од преиспитивања синодских одлука а ми теби место члана у Синоду.
Сачувај Господе и саклони српски народ јер ми се све чини да нас гурнуше у - раскол.
-------------------------------------------------------------------

Извор је још додао да је Сабор одлучио да нови члан Синода (петочлана црвена влада) буде епископ бачки Иринеј који је изабран уместо епископа Хризостома.

Тако су сада чланови Синода, којим председава патријарх Иринеј, митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ бачки Иринеј, епископ шабачки Лаврентије и епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије.

У медијима се спекулисало да је на овогодишњем заседању Сабора у први план избило неслагање епископа бачког Иринеја са појединим одлукама Синода, као и да је у једном тренутку добио већину да се преиспитају синодске одлуке о привременом разрешењу владика Филарета и Георгија.

Сабор је на заседању ипак потврдио одлуке Синода и трајно разрешио двојицу епископа управљања милешевском, односно канадском епархијом.
zupa
(DR.MR)
29. мај 2015. у 19.11
Гужва у БУРЕТУ и пред БУРЕТОМ,
CTEBA
(penzioner)
29. мај 2015. у 20.51
Свиђало се Синоду, или Сабору, или али владици Артемију народ верује више него свима њима заједно.
Praskozorje
(pesnik)
29. мај 2015. у 23.32
Svidjalo se Sinodu SPC ili SABORU SPC ali narod u Kanadi vise veruje vladiki Georgiju nego sacici jada nijagarskih i delevarskih!

A što se tiče Marka Radosavljevica bivšeg monaha Artemija treba procitati obrazlozenje:

Образложење: Свети Архијерејски Сабор је на свом овогодишњем мајском заседању (2015. године), поводом неканонског поступка рашчињеног бившег епископа рашко-призренског Артемија, који је рукоположио у чин „хор-епископа старорашкога и лозничког”, такође лишеног свештеничког чина Негослава (бившег Николаја, црноречког игумана), као и због других претходних безакоња, актом АСбр. 82 од 25. маја 2015. године, позвао истог „да крене путем мира и јединства са Црквом”, и да свој одговор на позив пошаље Светом Архијерејском Сабору „усмено или га достави писмено у року од три дана.” Монах Артемије је одбио да прими акт, али кад је исти дат у јавност, упутио је, посредством пароха грочанског оца Александра Митровића, Његовој Светости Патријарху српском свој одговор, 14/27. маја 2015. године. Разматрајући ово писмо монаха Артемија, Свети Архијерејски Сабор је констатовао следеће:

1. Свети Архијерејски Сабор је, својим актом АСбр. 66/зап. 161 од 4. маја/21. априла 2010. године, по канонској кривици Епископа Артемија трајно разрешио дужности и обавеза управљања Епархијом рашко-призренском, после чега је он прихватио одлуку Синода да борави у манастиру Шишатовац са своја четири монаха. Нажалост, својим дописом од 13. септембра 2010. године, исти је отказао признавање одлука Светог Архијерејског Сабора и Светог Архијерејског Синода, због чега је стављен, актом Светог Архијерејског Синода бр. 1126/зап. 805 од 15. септембра 2010. године, под забрану свештенодејства.

2. Свети Архијерејски Сабор је, размотривши потом канонске кривице Његовог Преосвештенства умировљеног рашко-призренског Господина Артемија, у седници својој од 18. новембра 2010. године, под АСбр. 20/зап. 54, донео ову Пресуду:
„Због доказаних и од њега самога потврђених најтежих канонских кривица: свештенослужења под важећом забраном свештенодејства, одбијања послушности Светом архијерејском сабору, стварања раскола и насилног заузимања појединих манастира Српске православне цркве у Епархији рашко-призренској – уз учешће наоружаних појединаца и физичко угрожавање монахâ у тим манастирима, Епископа умировљеног рашко-призренског Артемија лишити епископског чина, и вратити у ред монахâ.”

3. Монах Артемије (Радосављевић), наместо да прихвати одлуке највишег законодавног и канонског тела наше Светосавске Цркве, са једним бројем својих избеглих из Епархије рашко-призренске јеромонаха, монаха и монахиња, почео је да ствара у туђим епархијама своју такозвану рашко-призренску епархију у егзилу. Тиме не само што је погазио вековни канонски поредак Цркве, него и своју заклетву при рукоположењу у епископски чин „У туђој епархији нећу богослужити нити вршити икакву свештену радњу без сагласности епископа дотичне епархије.”. При томе је сопствену Цркву и државу прогласио за „егзил”, стварајући ту своју псеудо-епархију и њене „катакомбе” са ниоткога прогнаним него са одбеглим из својих манастира, – са тог разлога под црквени суд стављеним јеромонасима и монасима Рашко-призренске епархије, градећи тако на лажи и обмани своју псеудоцрквену парасинагогу. Тако не само што је погазио своју заклетву и вековни канонски поредак Православне Цркве, него је, одвођењем за собом десетине јеромонаха и монаха из косово-метохијских манастира, покушао да ове остави празне на милост и немилост албанским терористима и рушитељима, при томе се заклињући на тобожњу своју верност Косову и Метохији, а друге оптужујући за подршку „независности” Косова.
Какве су катастрофалне последице за преостале православне Србе на Косову и Метохији, уз подстицај на њихово исељавање и продају имовине – о томе не треба ни говорити (први је био Артемије, који је тајно продао Албанцима црквену имовину у Ђаковици, бранећи народу да то исто чини). Док његови следбеници проглашавају Артемија за „великомученика” и гуруа, поставља Сабор питање: Чијим новцем је тај „великомученик” куповао куће по Сремчици и другим местима? Чијим новцем је скоро сваке друге године мењао најскупоценија кола, док му је народ на Косову и Метохији грцао у јаду и беди? Артемије ни до данас није одговорио на акт Светог Синода (бр. 427 од 13. априла 2010. године): шта се десило са милионским средствима са банковног конта у Солуну, уплаћиваног од бројних добротвора за помоћ косово-метохијком народу, по дозволи патријарха Павла, на његово име?
На званично питање Светог Синода о средствима са тог конта, одговорио је (актом Ебр. 16 од 19. априла 2010. године): Ко има право да се меша у моје личне ствари, као слободног грађанина Србије? Поставља се, међутим, питање: Не сливају ли се та косовској сиротињи намењена средства у подизање нимало сиротињских „катакомби” и зграда широм Србије, међу којима посебно место заузима троспратно здање у Лелићу, родном селу Артемија Радосављевића, које се управо завршава?

Praskozorje
(pesnik)
29. мај 2015. у 23.32
4. Анализирајући управо добијено писмо монаха Артемија, као и две „посланице” његових „црквено-народних сабора” (одржаних у Лозници код Чачка (2013. и 2014. године), које је у прилогу писму доставио Сабору, дошао је до непобитног закључка: Бивши епископ рашко-призренски Артемије своју „секту Артемита” идеолошки је почео формирати међу једним делом својих монаха – од самог почетка њиховог сабирања око њега као „свог духовног оца”. Добро је то што их је васпитавао у духу Православља, али је поразно што их је секташки везивао за себе као јединог истинског тумача вере, проглашавајући временом све друге епископе Српске Цркве, на челу са патријарсима Павлом и Иринејем, за јеретике, или како сâм каже: за „глобалисте, екуменисте, паписте” и „мондијалисте”. При томе он очевидно намерно заборавља да је од тих истих патријараха и епископа изабран за епископа, као и то да сви они до једнога исповедају исти Символ вере и држе се трократног епископског Исповедања вере, датог пре свога епископског рукоположења, као што га је и он сâм дао пред њима. У каквој прелести и гордељивости се налази овај нови монтаниста, још боље се види по томе што је Црква кроз векове лажне учитеље и јеретике проглашавала тек онда када би они на Васељенским Саборима били свестрано испитани и проверени од Светих Отаца. Црква се никада није ослањала, од Јерусалимског Сабора (51. године) на суд појединца ма ко он био, него се увек држала оног апостолског и саборног начела „изволи се Духу Светом и нама” (Дап 15,28). Свргнути, одлуком Светог Архијерејског Сабора, епископ Артемије сматра се како од својих следбеника на „црквено-духовним саборима”, тако и по њему самом за јединог који држи „исповедање неискварене вере”, а у „црквеном расколу може бити само неко ко је изневерио правоверје”. По њему „Црква је само тамо где се чува истинска и неискварена вера”, што значи само код њега. Он одвајајући се „по Промислу Божјем” од Патријарха српског и Сабора архијереја, сматра да једини остаје чувар и носилац истинске вере. За њега садржина Патријарховог саборског писма њему, којим се позива на пасхално „све опростимо Христовим Васкрсењем”, и да „крене путем мира и јединства са Црквом” – „не говори да је оно плод Духа Светога, него плод духа људскога”, а своје пак писмо представља као „сведочење о правоверју” и „остајање у светоотачкој вери.” Отуда, по њему, Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је у расколу, док он „ништа заједничко немамо са расколом.” Овде се сусрећемо са радикалним порицањем саборности као основног својства Цркве, из кога су настајали сви расколи и све јереси кроз вековну историју Цркве. Једно је тужна али непобитна истина: Оваква монтанистичка заблуда и артемијевска парасинагога се јавља први пут у вековној историји Светосавске Цркве. У суштини она представља истински раскол и хулу на Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву Христову њено име те саме Цркве и њене истините вере. Какво ли је тек нечувено гажење и презир свеукупног канонског предања Цркве рукополагање од једног и то рашчињеног епископа, у чин хор епископа рашчињеног јеромонаха, и то у туђој Епархији, уз додељивање непостојеће титуле!

Са ових и других разлога, сагласно заповести Христовој: ако брат твој, покаран насамо, па покаран пред двојицом и тројицом сведока, не послуша; па онда казан Цркви „не послуша ни Цркву, нека ти буде као незнабожац и цариник” (Мт 18,15-17); сагласно и вековном канонском предању Цркве, донео је Сабор одлуку којом монаха Артемија (Радосављевића) лишава монашког чина и искључује га, заједно са њиме антиканонски и безаконо „рукоположеним” „хор епископом старорашким и лозничким” Николајем – Негославом Николићем, из црквене заједнице. Да се знаде од данас па убудуће, све до њиховог искреног покајања, да свака тајна њима обављана, на челу са Светом Литургијом, представља безблагодатну радњу: њихово крштење није крштење, њихово рукоположење није рукоположење, њихово причешће није Причешће, њихов благослов није благослов него клетва на оне које га примају. Ово нарочито треба да имају у виду сви они који су у својој простоти и наивности заведени њиховом обманом и духовном преваром, нарочито заведени њиме лаковерни монаси и монахиње, али и верници.
baresh
(zanatlija)
30. мај 2015. у 10.05
Svidjalo se Sinodu SPC ili SABORU SPC ali narod u Kanadi
vise veruje vladiki Georgiju nego sacici jada nijagarskih
i delevarskih!.

He he he, koga briga šta misli sacica jada? A još manje
tvoje praznoverje i sebi sličnih.
Kako je krenulo djokicin kombi se pretvorio u kompoziciju
nezadovoljnih u hilton-miltonu.

p.s. Nijagarci & delevarci su ga otkacili. Istina predugo
su mu dopustali da se okane corava posla,ali je zato sam
sebi iskopo`o jamu iz koje nema izlaska.
Praskozorje
(pesnik)
30. мај 2015. у 12.00
Vladika Georgije je u Miltonu i sluzi Liturgije, a oko njega je verni srpski narod, ako laže koza ne laže rog:

http://www.istocnik.com/Saopštenja.html#Vgeorgije

Praskozorje
(pesnik)
30. мај 2015. у 12.56
http://www.istocnik.com/

Коментар Запамти ову тему!
Looking for Oil Diffuser Necklaces Sterling Silver?
.