Помаже Бог,
лепа вест за пост.
На славу Бога.

Већина римокатоличких парохија у Израелу, Палестини, Јордану и на Кипру, ове године ће празновати Васкрс по источној (александријској) пасхалији, а не по западној (григоријанској)
Док је сва остала Римокатоличка Црква већ ушла у дане Страсне седмице, у Светој земљи ови велики дани ће и за римокатолике почети од 29. априла, у исто време када и за православне, односно за поједине гркокатоличке парохије
Решење о обједињавању датума Васкрса, донето је на скупштини бискупâ римокатоличког ординаријата у Светој земљи, 15. октобра 2012. године. Према овој одлуци сви римокатолички верници из региона ће „ad experimentum” прославити највећи хришћански Празник по александријској пасхалији. Овом одлуком нису обухваћени само римокатолички верници који живе у Јерусалиму и Витлејему – они ће и даље чувати григоријанску пасхалију. Овај изузетак објашњен је с једне стране чињеницом постојања различитих конфесија на истим светим местима, а са друге стране – жељом римокатоличких ходачасника у Јерусалиму, да Васкрс прослављају у исто време када се то чини и у њиховој домовини.

Право да користи григоријанску пасхалију, добила је и парохија радника из иностранства запослених у Тел Авиву. Како је објаснио викар латинског патријарха Јерусалима, бискуп Вилијам Шомали, овим радницима то ће дати могућност да користе свој годишњи одмор у време јудејског Песаха.

Прошлогодишњим решењем скупштине бискупâ претпоставља се да ће током наредне две године на александријску пасхалију прећи све римокатоличке парохије у Светој земљи. Коначно решење у вези са овим питањем биће донето у Ватикану 2015. године.

У овом тренутку своју уздржаност према оваквој реформи изразио је низ маронитских бискупâ (епископâ). Међутим, по речима бискупа Шомалија, прелаз на јединствену пасхалију је најважнији корак у погледу екуменских односа и заједничког сведочанства свих хришћана.

„Раније су представници различитих конфесија из једног истог села живели свако свој сопствени црквени живот (одвојено и засебно)” – изјавио је патријарашки викар. „Сада ће се сви они у исто време молитвено сећати страдања Христових и прослављати Његово Славно Васкрсење. То ће постати главно сведочанство нашег јединства, пред очима наших суседа који нису хришћани”

До шеснаестог века источни и западни хришћани израчунавали су датум Васкрса сагласно заједничкој александријској пасхалији. Током реформе календара папе Григорија XIII (1682-83. године), промењени су датуми како непокретних празника, тако исто и пасхалија. Латинска Црква одмах је прихватила реформу. Протестантске заједнице су најпре изразиле одлучно неслагање, али су доцније ипак прешли на григоријански календар.

Помесне Православне Цркве су до двадесетог века користиле „стари календар”. Онда су поједине прешле на тзв. „новојулијански календар”, а друге су задржале „старојулијански”(данас старојулијански календар користе јерусалимска, руска, грузијска и српска патријаршија, као и монашка заједница Свете Горе - прим. прев.). Притом, све помесне Православне Цркве (изузев аутономне Цркве у Финској), празнују Васкрс према александријској пасхалији.

Што се тиче римокатолика источног обреда (гркокатолика или унијата – прим. Прев.) део њих је прихватио григоријанску пасхалију, а остали су сачували александријску.