Исповест код комуниста?
Cp6
(†_Свечо�)
10. новембар 2011. у 13.17
Читао сам код блаженопочившег Патријарха Павла да се код Добрице Ћосића у књигама може наћи опис како су се комунисти исповедали јавно пред својом партијом... тј. морали су говорити све што им је на души.
О чему се ради, да ли неко зна ? Претпостављам, покушај глумљења свете тајне, али је интересантан податак.
MobiWalker
(Mrzim okruglo kamenje! Sizif!)
13. новембар 2011. у 03.38
Komunizam i jeste u svemu imitirao Crkvu. Može se čak reći da i jeste bio neka vrsta „anticrkve”. Imali su svoje „mučenike”(sedam sekretara SKOJ-a npr.), „Simvole vere”(samo otvoriti statut), „krštenje”(prijem u Savez pionira), „Sveto pismo” (Kapital), „Ikone”(Marx, Engels,Lenjin,Tito - na svakom zidu), ...njihove zgrade su ličile na hramove...petokraka nasuprot krsta...
Aragorn32
(Ratnik svetlosti)
13. новембар 2011. у 15.27
Da, to je tačno, to se zvalo drugarska kritika i samokritika.
Inače, kad se setim onih sletova za 25.maj, rođendan Titov, to me neodoljivo podseca na Liturgiju tj. anti liturgiju. Tu je bilo svega. Stadion JNA kao hram. U hramu okupljen „verni” narod. Hram podeljen „pravilno” na pripratu (tunel), ladju ( u kojoj je okupljen narod ) i oltar( lozu) u kojoj obitava „bozanstvo”. Sa strane ikone i freske ( slike „bozanstva”, „najveceg sina...” ). Tu je i pevnica i narod koji peva himne „bogu”. „Bozanstvo” u oltaru i sa njim „svestenici”. I ta stafeta koja je prethodno prošla kroz sve narode i narodnosti, koju su svi hteli da vide, dodirnu, kao da su hteli da ucestvuju u njoj, da se njome priceste...
Strava...
