Htela sam sa vama da podelim moju istinitu pricu, kako je Gospod milostiv i kako me je vratio u svoje okrilje.
Verovala sam u Boga, postila i pricescivala se, ali kako su godine prolazile i zivot poceo da me vodi nekim drugim putem, moja vera je postajala sve slabija i slabija. Odjednom vise nisam imala vremena da idem u Crkvu, pricest se proredila (kad stignem i kad imam vremena) kandilo se sve redje palilo u mojoj kuci, a ja se sve redje secala i da treba da se prekrstim.
Onda je dosao za mene strasan dan kada mi je dete skoro umrlo pred mojim ocima. Dok su se doktori borili za njen zivot, ja sam se naravno setila Boga i zavapila za pomoć. To je bila, posle dugo vremena, ona prava molitva koja dolazi iz srca i koja je iskrena. Osetila sam u tom trenutku da me Gospod neće ostaviti i da mi je poslao to iskusenje da bi me vratio sebi, da ispravim svoj zivot. Kad je moja cerka otvorila oci, zahvalila sam Gospodu i u sebi se zarekla da ću postiti sredu i petak.
Moje srce je danas puno ljubavi, zivot je ponovo dobio smisao i ja idem kroz njega bez straha i bez briga šta će biti sa mnom i sa mojoj decom. Bez Boga nema zivota. AMIN