Недавно је у граду гдје живим једна дјевојка од двадесет година трагично скончала свој живот. Била је потпуно здрава, да би једног дана добила високу температуру - 40 степени и родитељи су је одвели у хитну помоћ, тамо су је прегледали и вратили кући. Код куће јој је било све лошије и температура није опадала. Опет је завршила у хитној, пала је у кому. Открили су да је добила неку врсту менингитиса, за два дана рекли су да јој је мозак мртав и тражили од родитеља да је искључе са апарата, и стављајући папир да потпишу-да ће даровати њене органе...
Питали су свештеника шта да раде, јер су побожна породица, он им је рекао да је не искључују још. За неколико дана су је искључили, умрла је.

Православна вјера се хвата у коштац са данашњим питањима која прије нису постојала и то на пољу Биотехнологије - Биоетике.
Како да Православни Хришћани реагују-понашају се по питању даровања органа, еутаназије, вантјелесне оплодње, клонирања...
Даровати органе није погрешно са Православне тачке гледишта јер из примјера живота Цркве имамо разне примјере који потврђују да у суштини није ништа против Јеванђелске науке. Старац Агатон се моли да добије тијело губавца, значи он би дао своје тијело здраво за нечије болесно- „а од те љубави нема веће-положити живот за ближњега свога”.
Овдје је као и код вантјелелесне оплодње нпр, проблем манипулисања и продаје органа, зато се законски мора регулисати и стриктно знати коме се дарује орган.
Што се тиче вантјелесне оплодње; ту постоје три метода ; IN VIVO унутартјелсена ооплодња-када се спематозоид техничким путем убацује у материцу. IN VITRO - вантјелесна оплодња, када се мушка и женска јајна ћелија спајају ван материце и техничким путем убацују у материцу, и тзв. ГИФТ метод када се путем лапароскопије сперматозоид смјешта у сусрет јајашцу. Римокатолици су против свих ових метода, ми Православни нисмо, јер и то је начин који је од Бога дар да се помогне људима који имају проблем а желе га ријешити медицинским путем. Још је апостол Лука се бавио медицином и лијечио људе сем молитвом и медицином. Овде се јавља проблем код „Вишка ембриона” или „замрзнутих емриона” који никада не буду употребљени у репродуктивне сврхе него се злоупотребљавају. Зато Православци који се одлуче на вантјелеселну оплодњу-један од метода, треба да знају да не треба више од три ембриона, јер довољно је а већи број није потребан и лако се може десити да се злупотребе и то нпр. на пољу клонирања. 1996. Године је клонирана овца Доли, и код људи је код ембриона у старости између шесте и једанаесте недеље обављено пресађивање на обољеле од Паркинсонове болести и велики је помак-успјех постигнут.
Клонирање, које се вјероватно већ одвија, је велика опасност за човјечанство јер се поставља питање ЛИЧНОСТИ човјечије и грађења нове Ваилонске куле.
Еутаназија се данас, што се слабо и зна врши и над нерођеном дјецом(не абортус) и то над оном обољелом са Дауновим синдромом-монголодином дјецом.
Што се тиче краја живота, још једино Данска од свих европских земаља сматра смрћу престанак рада срца, док друге земље сматрају престанком рада мозга наступање смрт. Овдје се ради и даровању органа јер још док ради срце већа је вјероватноћа да че успјети трасплатација...

Основни проблем у свим овим областима Биотехнологије јесте управо посматарње човјека на чисто биолошкој равни-као бића које је тјелесно а не и духовно. И друго стављања у центар човјекових тежњи и претензија - бесмртност на земљи, савлађивања болести, побједу над смрћу. Све је склоп и производ данашњег друштва које се удаљило од Бога и Његове Цркве - Православне.
Човјек је самог себе и интерес себи подредио над свим осталим и тако од себе прави идола и самопоклоника. И ту влада право јачега над слабијим, богатог над сиромашним.
То је противно Јеванђељу јер Христос је смисао нашех живљења-битовања и у Њему Који је Васкрсао из мртвих. Он је наш Љекар и Он јесте почетак, средиште и крај нашег битисања. „Почетак као Створитељ, средиште као Промислитељ, и крај као Циљ, јер је од Њега и кроз Њега и ради Њега све” . Св. Максим Исповједник.