Reforme i nuspojave
Dorpat
(istoricar)
19. август 2011. у 09.19
Kad je bio Drugi vatikanski koncil, sva je katolička javnost bila u zanosu. Crkva se otvora prema svijetu, kako se tada govorilo. U hramovima su se pred oltar postavljali stolovi za stoni tenis i igralo, pravili plesni podiji... Sveštenik se okrenuo narodu, misa je skraćena, latinski jezik je zamijenjen narodnim - sve pod izgovorom vraćanju prakse iz prvotnog hrišćanstva. I šta se dogodilo - svakog čuda tri dana dosta, dođe neko drugo. Omladina našla nove zabave i hramovi su danas prazni. Bogoslovije su puste, sveštenici starci. Reformatori u Pravoslavnoj crkvi učite se na tuđim greškama.
Teddybear
(Šarplaninac)
19. август 2011. у 09.31
Lično mislim da je vise problem u nama ljudima (narod, svestenstvo, monastvo) koji smo se malo jače iskvarili.
A slazem se da treba da se ucimo na primeru katolika (mada ne vidim nikakvu vezu između odluka tog koncila i odluka koje donese SPC). Uvek je to tako kad se crkva prilagodjava bezuslovno svetu, umesto da svet gleda da se prilagodi Crkvi. Jer Crkva treba, to je moje mišljenje, da u SVIM vremenima ostane kamen temeljac cistote i beskompromisni borac za Hrista. Tako će uvek biti nade, kakva god vremena dosla i ljudi polude, da kad neko dodje sebi, ima Crkvu kojoj se može obratiti. A umesto toga ljudi kad se otrezne, vide da je sve iskvareno, i onda uzmu pa se ubiju.
