Ako hoćeš da imaš decu i porodicu- ženi se!
Nema tu fantazije. Ako hoće da živis kao monah ides u manastir. Jednostavno! Nadji duhovnika pre no sto odlucis..i Bog te veselio!

kako ovo dobro zvuči celibater kako bi se to na engleskom čitalo selibejtr? Ili tako nekako? :o)))
Kakav bre celibater pored toliko lepih žena biti selibejtr ajte molim vas. Apsi neku snaju što reče batica gore i ženi i decu joj pravi. Mani se selibejteringa.

Шта се љутиш?
Чему узвичници?

Која те секта научила вађењима цитата ван контекста?

Ништа то студенти није тачно што си написао, и ако желиш истину мораш одбацити лаж. Христос је Истина а Црква Православна је лађа спасња.

Све најбоље ти желим.

Добро студенту,
сви ми можемо како год хоћемо „све нам је дозвољено али није на корист”.
Ако си на страници која гласи ПРАВОСЛАВЉЕ поставио питање „целибата” које у Православљу нема јер постоји базбрачност и монаштво. Безбрачни су они који нису ступили у брак а монаси они који су дали завјет одрицања од земаљског Богу.
А наметање „целибата” и усвајање дјетеа подсјећа на изопачену слободу који данас све више траже они који се боре против Божје заповјести „множите се напуните земљу”.

Дакле, ради шта хоћеш, али ако желиш Истину која је Христос јер је Он „Пут, Истина и Живот”, понављам ти распитај се у Цркви или манастиру.
Све најбоље ти од Господа желим.

Postoji celibat kod Pravoslavnih koji nisu u manastiru a žive kao monasi. Dobar primjer su braca Rumuni koji su imali pod komunistima a imaju i danas takozvano bijelo monastvo. Mnogi su radili civilne poslove, bili su doktori,inzinjeri itd ali su zivjeli u celibatu kao monasi i molitveno koliko je god to bilo moguće.Za ovo su naravno imali blagoslov Rumunske Pravoslavne Crkve i svoga duhovnika jer su oni djelovali kao dobro organizovane grupe.Inače i pod komunstima u Rumuniji su manastiri bili puni monaha i monahinja.
U vrijeme pritisaka na Crkvu u SSSR bilo je mnogo Pravoslavnih koji su se pridržavali celibata i zivjeli kao monasi van manastira. Postojali su a i danas postoje je veliki broj Pravoslavne brace u Rusiji koji žive u celibatu kao monasi i putuju od jednog do drugog svetog mjesta (hodocasce) provodeci zivot u krajnjem siromastvu, celibatu i molitoslovlju kao monasi van manastira. Mnogi od njih imaju duhovnike i dozvolu za takav zivot. Zivjeti kao monah a nebiti u manastiru mene podsjeca i na zivot Nikole Tesle. Nikola Tesla je živio u celibatu (i postoje dokazi za to od mnogih koji su posali o njemu)ali mislim da je strasno teško zivjeti kao monah van manastira jer manastiri su duhovno tvrdjave a znamo svi da se mnogo lakse braniti iz tvrdjave.
gresni makarios

Brate Tempa evo počet ću od Svetog Jovana Apostola a zavrsio bih sa Svetim Vladikom Nikolajem Zickim. I još hiljade između njih.Pa čak i prije Sveti Jovan Preteca. Gdje piše o djevstvenicima, pa piše u Novom Zavjetu gdje sam Gospod Isus Hristos Govori o djevstvenicima odnosno o tri vrste djevstvenika.
Svako dobro u Hristu
gresni makarios

Макарије, брудер,
има једна овоземаљска пословица- никад не испитуј дубину плићака обема ногама...

Немаш се шта извињавати, сви се учимо док смо живи а сви гријешимо. Људски се извинути и ја метанишем пред твојим извињењем.
Има овдје много људи који нису упућени у Православље, не знају шта и како је исправно, ми учећи прво себе кроз послушање и љубав Христову у нашој Православној Лађи спасења, требамо и другима пружати руку помоћи, али не уздижући се.
Како каже Свети Апостол Павле- Јеврејима сам био Јевреј, Грцима сам био Грк, свима сам био све - само да их задобијем за Христа; и исто тако; док је дијете једе млијеко а када ојача тврђу храну- значи они који једу млијеко треба им и давати „мекшу храну” а не тврду која је за оне који тврдо стоје на камену исповједања Православне вјере- једине Истине- Цркве Христове.

Макариос-блажен био и 100 година живио!

Za Presamićenog:
Jest da nije vic ne temu selebejtr ali ima tih erotskih momenata:
Putuju vozom u istom kupeu majka, ćerka, lala(Srbin iz Vojvodine) i madjar.
Udje voz u tunel odjednom u mraku puče šamar.
-Razmišlja majka: eto kako sam lepo vaspitala ćerku neko od ova dva perveznjaka je pokušao da je uhvati za nešto na njenom lepom telu a ona lepo vaspitana neda na sebe pa se brani.
-Razmišlja ćerka: mama jeste matorka al dobro se drži, neko od ova dva perverznjaka je pokušao da je vaćari ali mama ne da na sebe.
-Razmišlja Lala: E da oće još jedan tunel, još jednom odvalim šamarčinu madžaru!
:o))))

Пресамићени, провјерите исправност овога што сте казали: „Brate čim neko beži od žena to nešto nije u redu.”

Преподобни Амон: „Избјегавај друштво које те може довести до гријеховног пада.”

То важи и за човјека који жели да ступи у брак, али није спреман, рецимо, или се тек за брак припрема, пошто је и за то потребна духовна припрема.

Ја знам неколико цјелибатних свештеника, тј. свештеника који нису ни монаси, а нису ни ожењени. Наравно да не усвајају дјецу. То ми некако звучи као да је у „Рики Мартин” фазону.

Поједини наши епископи нису монаси малосхимници, већ само расофори. У суштини, шта су они? Монаси? Не бих рекао. Прије ће бити да су просто „цјелибатни” свештеници, који су рукоположени у епископе. Тим прије што ниједан канон не говори о томе да епископ мора да буде монах. Само говори о томе да не смије да има жену.

Ја знам неколико цјелибатних свештеника, тј. свештеника који нису ни монаси, а нису ни ожењени. Наравно да не усвајају дјецу. То ми некако звучи као да је у „Рики Мартин” фазону.
+++
http://www.youtube.com/watch?v=Pgo26sBwU4Y
Pevač Riki pevač Riki pevač Riki Martin, :o))
aj Riki MArtine brate shvati me dobićeš batine aj Riki Martine brate shvati me dobićeš batineee.
Filosofus de si ti video sveštenika da je selibetr a pripada SPC, pa zar nije uslov prvo sveta tajna braka pa rukopoloženje, pa nakon rukopoloženja nema braka. Ili u monaškom slučaju prvo se dobija monaški čin pa tek onda jeromonah se postaje.
Misim ima raznih kojih sebe nazivaju crkvom ali samo je jedna prava Pravoslavna crkva.

Брате Темпа,

Трудим се да не брзам, па ћу поставити пар питања. Ви сматрате да нежењен човјек не може постати свештеник, а да прије тога није замонашен? И да то има основу у канонима ПЦ? У вези монаштва и свештенства, само знам да има кроз историју монаштва много детаља који објашњавају да се монаси испочетка уопште нису рукополагали, итд, а да не говорим да су постајали епископи. Него су узимали немонахе да им буду „служашчи” у манастиру. То има и у житијима, а не само у канонима.

Ја, као што рекох, познајем православне свештенике који су нежењени и нису монаси (по форми). Један од њих се, додуше, потом и замонашио (када је већ био свештеник). Веома их је мали број, али су ови које знам рукоположени од архијереја који су светог живота, колико сам ја, ограничени, могао да закључим. Чуо сам да има и један такав у СПЦ, али не познајем га лично. То сам чуо од једног познаника.

ОК, праштајте ако није истина оно што пишем. Уопште се не вријеђам, али бих волио да добијем и неки доказ, осим размишљања.

Зар треба да буде „чин цјелибата”? Једноставно га рукополажу, без обзира што није ожењен. Шта ће за то чин? Цјелибат је мало ружан рк израз, али једноставно: безбрачни свештеник.

Е сад, дођосмо и до аргумената. Ви кажете: „по канонима Православне Цркве мора да ступи у Свету Тајну Брака- тј. да се ожени- не може се рукоположити а да није ожењен- /исто ако неко није крштен не може се причестити/и то је што се тиче жењеног свештенства...” Да ли бисте могли да ми наведете бар један канон који говори оно што Ви тврдите? Можда је прошло много времена од како сам их ја читао задњи пут, али ми се чини да ниједан једини не помиње тако нешто. (Изузетак може да буде нешто са ових полемичких сабора, против латинствујушчих, у шта нисам до сада имао увид, мада чисто сумњам.) А ја бих могао да наведем рецимо, 10. правило Анкирског сабора, које је врло занимљиво. Оно дозвољава да се нежењен човјек рукоположи у ђакона, и да се тај касније ожени, ако је ту намјеру приликом рукоположења јавно изрекао. А не може се женити онај који ту намјеру није објавио Цркви приликом рукоположења. Гдје је ту присила да се замонаши? Нема је. (Овај канон је замијењен једном одредницом Трулског сабора, али не говорим о његовој важности данас, већ о ономе што је представљао у своје вријеме).

Наш каноничар Милаш, својевремено је имао одређену преписку са Николајевићем, потоњим митрополитом сарајевским, по питању да ли канони одређују да се мора свештеномонах изабрати за епископа. Милаш тврди да за то нема канонске нардбе, и да могу сви свештеници који немају жену да буду рукоположени у епископе, ако су тога достојни по другим мјерилима. Чини ми се да тамо помиње и удове, и нежењене свештенике, који нису монаси. Касније се тај Николајевић (заборавих му име) замонашио, и тек је онда постављен за митрополита, мада, како каже Милаш, то канони не наређују. (За страницу ме не питајте, али има једна студијица у посљедњем тому његових сабраних дјела које је издала Далматинска епархија, која о томе подробније говори. Наравно, ако ме сјећање добро служи, пошто сам читао прије неких 5, можда и више година.)
Данас је већ ушло у обичај да се епископ бира из реда монаха, мада то у суштини нема утемељења у древним канонима, него се то ради из практичних разлога.

Не постоји „ступање” у цјелибат=безбраштво, такав се човјек роди. Безбрачан и дјевствен. И као такав, ако испуњава услове, може постати свештеник, и без монашких завјета, мада се они у одређеној мјери (изузев безбрачности) подразумијевају за све хришћане. Какав чин ступања у дјевственике помињете? Значи ли то да они који дјевствени ступају у монаштво, тек тада озваничавају ту врлину која их краси? :-) Или ништа не значи добрачна чистота, јер нема чина ступања у исту? :-)

Брате Темпа, чини ми се да мијешате појмове када говоримо о расофору. У монаштву то ваљда иде овако: искушеник, расофор, малосхимник, великосхимник. Од њих, великосхимник не може бити епископ, о томе постоји канон. И тешко да ће неко рукополагати искушеника, мада мислим да је теоретски могуће. А све то они могу проћи без рукоположења, као што је нпр. старац Пајсије. Он није био свештеник. Ни ђакон. Ни ипођакон. Чтец не знам, можда јесте. А свештенички чинови су сасвим други пар рукава: ђакон, презвитер и епископ.

Као што се у чин ђакона може рукоположити ожењен човјек, тако може и неожењен, па и расофор. Е, такве расофоре су рукополагали у свештенике, па онда у епископе, разумљиво, је ли. Колико сам ја обавијештен, сигурно има епископа који нису у малој схими, али то није никакав проблем, у суштини. Не бих да их набрајам поименце, да не би било искушења, али има их и у „новој” и у „старој” „струји”, што не представља никакво кршење канона. Најбитније је питање да ли су они цјеломудрени и неожењени.

„ако би по философој нетачној тврдњи расофор био неким чином произведен у епископа а остао у чину расофора он не би мога да служи Литургију”

Своје мишљење сам објаснио мало изнад, мислим да сте мало побркали категорије. Мада, то је Ваша струка, па не бих да звучим претенциозно.

Уопште не мора јеромонах да постаје синђел/протосинђел. Ако буде изабран за епископа неки добар јеромонах, на једној Литургији бива унапријеђен у архимандрита, увече буде наречен за епископа, а одмах сутрадан могу да га рукоположе.

„Нема љутње :)” Наравно да нема. :-) Хришћани су ученици до краја живота.

Драгане, конкретно, ради се о свештеницима који канонски припадају РПЦ (Руској православној цркви, која се не само назива Православном, него то и јесте), и који су сјајни и изузетни, колико сам их ја упознао. Један посебно. Невјероватан човјек.

На крају крајева, за овог сте сви чули. Да ли вам је познато име ђакон Андреј Курајев? Можете ли ми рећи име његове супруге? :-) Или се можда он замонашио? :-) Или...? :-)

Пресамићени, опростите ми, али уопште Вас нисам разумио. Или Ви пишете врло конфузно, или је мени стао мозак па ништа не схватам. Праштајте, у сваком случају.

Ode prije vremena :)

Mirski svestenosluzitelji ne mogu biti nezenjeni. Brak je ono sto mu daje mucenicki vijenac :))

Тема је у вези „целибата” и целибат не постоји у животу Православне Цркве- то је појам који користи католичка организација и тиче се њиховог свештенства које живи у „целибату”.
У нашој Цркви постоји „безбрачност” „девственост” а свештенство (да ли мирско или монашко) не може да живи у целибату него у Браку(мирско) или у девствености(безбрачности) монашко.
Нпр. Св. Јован Кронштатски био је мирски (жењен) свештеник али је са својом женом живио у подвигу девствености.
А Свети Оци као нпр. Кападокијски Свети Оци или до данашњих дана били су из монашких редова, или као обични монаси (што спомену брат философос) или као свештенослужитељи (јеромонаси) или епископи или патријарси.

Целибат у Православљу не постоји а ако постоји конретно ми напишите гдје се „целибат” спомиње, понављам то је католички појам и са православном деваственошћу и безбрачношћу нема везе, као што католици немају од давних дана везе са нама Православнима.

Ma opuštencija ;)
Zanima me šta li regazza sad radi na saboru :)) Bas se nejavlja!

Уопште не знам зашто ми не кажете на који канон мислите.

То што је обавезно да будући свештеници буду дјевствени, по канонима, то је јасно. Али, не морају бити ни у браку, ни формално замонашени, да би били рукоположени. Изгледа да се не разумијемо. Опет „цјелибат, цјелибат”. Пустите израз. Можда је то заиста плод рк јереси (мада је код њих обавезно беженство свештеника настало много прије било које њихове јереси, чак и Filioque), али ако је тако, онда сигурно има и неки канон који о томе говори. Ја не знам за њега, а Ви поменусте да канони забрањују да БЕЗБРАЧАН И ФОРМАЛНО НЕЗАМОНАШЕН ЧОВЈЕК ПОСТАНЕ СВЕШТЕНИК, па ме интересује гдје се то налази.

Опростите ако сам напоран, уопште немам намјеру да провоцирам, хоћу да научим. Ако сте у праву, докажите. Ја сам спреман да одбацим своје досасашње мишљење, чим ми предочите неки доказ. Ако треба, и да га анатемишем. :-)

Зашто бисмо се љутили? :-) Зар не можемо вољети, или бар трпјети једни друге, иако се не слажемо? (Пљуц ја, срам ме било! :-) )

Опростићеш ми, али ставићу пар одломака из биографија неких епископа, чисто да разјаснимо, пошто ми се чини да се не разумијемо, јер се мимоилазимо у терминологији.
Ово сам пронашао на брзину:

http://orthodox.org.ua/eng/node/13 Одломак:

„June, 11, 1962 Victor Sabodan received a diploma of completion of the four year course of the Leningrad Theological Academy. According to his petition, on graduation Victor Sabodan was sent to the Odessa Diocese. He was ordained deacon on June, 14, 1962 and priest on June, 15 by Metropolitan of Kherson and Odessa Boris (Vik). On August, 26 father Victor was tonsured a monk with the name Volodymyr in honour of the Saint Equal-to-the-Apostles Great Prince Vladimir, Baptiser of Rus. The spiritual father of tonsured was the Venerable Kuksha of Odessa, who at that time was spiritual director of the Holy Dormition Monastery. ”

http://orthodox.org.ua/eng/node/19 Одломак:

„On May 20, 2004, on the feast of Holy Ascension of Christ, in the Church of St.Mary Magdalene in Tiberias (the Holy Land) at the Divine Liturgy he was ordained to the holy diaconate by His Beatitude Volodymyr, Metropolitan of Kyiv and All Ukraine...
On July 28, 2006 on the commemoration day of the Holy Equal-to-the-Apostles Great Prince Volodymyr he was ordained priest by His Beatitude Volodymyr, Metropolitan of Kyiv and All Ukraine, and was bestowed on with epigonation (nabedrennik), kamilavka and golden pectoral cross.
On August 20, 2006 he was tonsured a monk with the name Alexander after the Venerable Alexander of Svir by His Beatitude Volodymyr, Metropolitan of Kyiv and All Ukraine in the St.Panteleimon Monastery on the Holy Mount Athos. ”

http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D1%80%D0%B0%D0%B5%D0%B2,_%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B9_%D0... %8F%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87 Одломак:

„В 1988-1990 годах учился в Бухарестском Богословском институте. 8 июля 1990 года, в день святых Петра и Февронии, в Патриаршем соборе Бухареста был рукоположен в сан диакона.
Храм Рождества Иоанна Предтечи на Пресне
По возвращении из Румынии, с 1990 по 1993 годы, работал референтом Патриарха Алексия II.”

Човјек је протођакон, мирски, што би се рекло, а није ожењен. Објаснио је то жељом да потпуно себе посвети богословској науци и мисионарској дјелатности. У суштини је μονάχος, иако није примио схиму, нити носи пану, и томе слично.

Разумијемо ли се сада мало боље? Јер, ако и не положи монашке завјете, он је де факто постао монах, јер му је чин апсолутна брачна сметња, само што се не облачи као монах, нити живи у манастиру. Е, једино ако Руси не раде како треба.

ОК, завршимо. Праштајте и помените.