Радост покајања
likota
24. децембар 2010. у 14.57
РАДОСТ ПОКАЈАЊА
У маленој келији радује се свјетлост
пред пресветим ликом Светог Спиридона,
радује се душа ненаданој срећи
са оближње Цркве радују се звона.
Опрости ми Свети због дрскости моје
што на такву милост ја положих права,
Игуман и грешник пред Тобом да стоје
Он достојан Тебе, а ја заборава.
Опрости ми Оче невјешто се молим
кидао сам душу гријехом као мачем,
зато свако слово морам да одболим
зато ноћас кришом под кандилом плачем.
Опрости што душа радује се грешна
овом Светом мјесту, силној Благодати,
и што вапи ноћас, досад неутјешна
да је овај призор довијека прати.
_Strazbenica_RS
24. децембар 2010. у 16.58
ПОКАЈНИЦИМА
Ко се кити покајањем,
Усне склопи, ум заузда,
Наоружа се сазнањем
Да у ствари ништа не зна.
Тако скрушен, молећи се,
У самоћи постећ бдије,
Па тек онда научи се,
Да у ствари нико није.
Највећи су међу најмањима,
Вјера њина сјајем блиста,
Дјеца-људи, благо њима,
Јер ће збиља видјет Христа.
_Strazbenica_RS
24. децембар 2010. у 21.13
ПОМОЗИ БОЖЕ
Помози Боже,
Без Тебе смо прах,
Без Тебе нисмо своји,
Човјек у тами стоји,
Мјесто љубави
Доживљава страх.
Помози Боже
Мир да настане
Онима против тебе,
Спознавши Те кроз себе,
Од Савла Павле
Нека постане.
