Дискусије : Православље

Коментар
МОЛИТВИ ЗА СВЕ
BeliGolub
(radovanje svakom danu)
20. децембар 2010. у 19.31

''Једно је сигурно: екуменски покрет ваља разликовати од икуменског вапаја - овај други јесте сама и сушта жеља свих људи да пронађу и открију истинитога Бога и да га познају на прави (= православни) начин што, следбено сведочанству о запису Св. Јована Заведејевог, јесте живот вечни (Јн. 17, 3). Због свега тога, по савету Св. Јована Лествичника, треба поступати на следећи начин: „Када нас неверни или кривоверни људи злонамерно нападну, опоменимо их једанпут, двапут, па прекинимо. А када се ради о људима који ХОЋЕ ДА НАУЧЕ ШТА ЈЕ ИСТИНА не смемо се ни до века уморити излазећи у сусрет тој њиховој жељи.” (О превасходном расуђивању, „Лествица”, Београд 1963, 107)

Ништа није толико страно и толико туђе духу Православља као мрачна самозатвореност и болесна самодовољност секташког типа, која црпи извор свог бића и постојања у злурадом уживању у чињеници да сав свет пропада, осим њих „изабраних”. Уколико неко од нас, по слабости, и дозволи себи да у такво стање западне - нека му на поуку буде пример Светог Силуана Атноског: „Сећамо се разговора са једним монахом пустињаком, који је говорио: Бог ће казнити све безбожнике. Они ће горети у вечном огњу”. Чинило му је очигледно задовољство што ће они бити осуђени на вечне муке. На то је Старац Силуан са извесним унутрашњим узбуђењем рекао: „Реци ми, молим те, када би ти био у рају и одатле гледао како се неки муче у адском огњу, зар би могао да останеш миран?” „Али, они су сами криви”, одговори сабеседник. „Љубав то не трпи. Треба се молити за све” („Старац Силуан”, Диселдорф, 1975, 47).

Тиме нам је Свети Старац показао да наш однос према сваком човеку мора да буде активан, у љубави која свој израз налази у МОЛИТВИ ЗА СВЕ а ни у ком случају у МОЛИТВИ СА СВИМА (како је једном рекао и о. архимандрит Атанасије Јевтић у дијалогу са Римокатолицима: „Ми се можемо молити за вас, али ни у ком случају са вама!”).

Поред молитве, ми Православни смо дужни и да проповедамо Јеванђеље свима и свакоме. На проповед смо и позвани, на њу смо и послани: „Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу” (Мк. 16,15). Вероватно је данас дворана за екуменске састанке (ако се не злоупотреби заједничким мољењем) један од таквих просторија за проповед. Сигурно је да по бесмислености која на први поглед искрсава пред православног сведока тамо, цела та ситуација подсећа на Павлову беседу на Ареопагу (Дел. 17), али ни та није остала без плода, тако да ни овде не треба губити наду. О. Јован Мајендорф успешно изражава сву улогу и послање православних делегата на екуменским конференцијама пишући: „Православни имају једну специфичну одговорност у данашњем екуменском покрету: она се пре свега састоји у СВЕДОЧЕЊУ ВЕРСКЕ ОЗБИЉНОСГИ” („Сведочанство свету”, СВСП, Њујорк, 1987. г, 20)''.

Више о овоме:

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/TajnaBezakonjaVukasinovic.htm
BACATE
20. децембар 2010. у 20.15
Цар је го,или оголили су Цара,више се ни не труде да прикрију своју
издају Православља,наравно позивајући се на љубав,а ја бих само да
додам ЕКУМЕНИСТИ поново пропагирају њубав Српског врата и Хрватске каме.
BeliGolub
(radovanje svakom danu)
20. децембар 2010. у 21.18
„Тема љубави као пут ка истинском знању повезана је са најдражом мисли светог Силуана о љубави према непријатељима. Било би погрешно размети ову мисао, до које толико држи свети Силуан, као некакав природни закон. За свете оце она има дубоко и јединствено богословско значење. Наиме, треба да љубимо своје непријатеље, само зато што и Бог љуби Своје непријатеље у личности Свог распетог Сина. Не постоји други начин да познамо Бога, јер ово је јединствен и богооткривен начин – да љубимо своје непријатеље. Ово је богословски, а не морални принцип. То је пут познања Бога.

На исти начин треба да разумемо и расуђујемо о љубави коју је свети Силуан имао према биљкама и животињама, а којој је отац Софроније посветио доста велик део у својој књизи. «Срце које је научило да воли, осећа милост према читавој творевини». Ово треба да се разуме богословски: волимо творевину, јер ју је Бог саздао и страдао ради нашег пада”.

Vartolomej
(Student)
20. децембар 2010. у 21.30

http://www.bljesak.info/content/view/65616/159/
BeliGolub
(radovanje svakom danu)
20. децембар 2010. у 22.18
„За светог Силуана «ако покушаваш да сачуваш умну молитву, треба да волиш оне који су те увредили и да се молиш за њих док у души не стекнеш мир. И тада ће ти Бог даровати непрестану молитву, јер благодатна молитва се дарује само онима који се моле за своје непријатеље». Опраштање непријатељима је толико битно за наше учешће у Евхаристији да га Господ поставља као услов за приступање Светој Трпези. Исто чине и свети оци као свети Максим Исповедник у свом тумачењу молитве Господње, затим свети Анастасије Синаит и остали. Сви грехови могу бити опроштени исповешћу пред свето Причешће, али ако се не помириш са својим непријатељима и носиш у срцу то зло које су ти нанели, није дозвољено да учествујеш у Евхаристији. Зато свети Силуан толико настоји на очувању љубави према непријатељима”.
conte
21. децембар 2010. у 04.23
Ovdje se Bijeli Golube Mira ne radi o ljubavi ili mržnji prema neprijatelju već o pristajanju ili nepristajanju na dela neprijateljska.Sem toga nije jasno kako vam te sveprožimajuće ljubavi zafali baš kad se radi o vašoj sopstvenoj jednovjernoj braći. Kako se toliko saosjećanja i ljubavi ima za sve narode i svijeta, a nema za svog brata i komšiju Srbina i Pravoslavca. Za njih vas nije briga sve da i u paklu propadnu, ali ste krenuli da spašavate katolike od njih samih. I sama činjenica da smatrate da se izdvajate u količini ljubavi kojom zračite prema neprijatelju od ostalih je gordost sama po sebi i prva stepenica ka paklu. O tome vas je mogao naučiti i svaki srpski pravoslavni sveštenik, nema potrebe za citiranjem svetogorskih monaha. To je azbuka pravoslavlja. Smirenje, smirenje i na prvom mjestu smirenje. Čak su i Rumuni tu riječ uzeli iz srpskog i slavenskog.
Baka
(penzioner)
21. децембар 2010. у 05.54
Golube, veoma sam ti zahvalna za ovakav topik. Milim da je on dobra osnova za zdravu diskusiju.
Moderatore molim da izdvoje ovu temu, odavno nije bilo ovako jasno i potkrepljeno postavljeno jedno, po meni, jedino ispravno posmatranje stvari.
Braco i sestre, ne zboravite da smo duzni ( kao pravoslavni) da okrenemo desni obraz onom ko nam je prilepio po levom i da moramo hlebom onoga ko je nas kamenom.
Da ne bude nedoumice, ni ja, kao ni bilo ko , ne zagovaram jedinstvo sa Katolicima, da ne da moj dragi Bog, ali mi vera ne dozovljava da ih mrzim. Moja mrznja razara mene, njih bas briga za to.
Čak i kada bih sacekala Papu i razbila mu nos posle odlaska na grob Stepincev, ne bih ni za jotu popravila ono sto su oni uradili nama. Neka nam Bog pomogne da ne budemo kao losi i zli nego da se ugledamo na one koji su svetoscu svojom svetleli ovom narodu.
Hristos posredi nas
BACATE
21. децембар 2010. у 07.12
Свака вам част драга госпођо baka,у то име ја бих вам прилепио
такву шамарчину да вам такве глупости не би никад више пале на
памет,наравно пре тога мора да потпишете да је то по вашем религијском
убеђењу и да сте са задовољством окренули и други образ,све црно на
бело.
Baka
(penzioner)
21. децембар 2010. у 07.15
Pa šta sad da radim, ja tako mislim pa tako i kažem. Ako ti je zadovoljstvo takva samarcina, ja moram da otrpim. Tako me uci moje Pravoslavlje.
Svako dobro od sveg srca
Makarije-
(Pravoslavni)
21. децембар 2010. у 07.41
Ако ниси екумениста и не слажеш се са екуменисањем наших архијереја, онда ти по аутоматизму лупе етикету да си мрзитељ. Ко лупи? Брат брату. Е сад би било интересантно проучити откуд толика „љубав” према јеретицима и толики недостатак љубави према брату, а и ко је ту заправо мрзитељ...
Baka
(penzioner)
21. децембар 2010. у 07.54
Procitah topik i postove i ne videh da je bilo gde pomenut bilo kakav ekumenizm ili da neko nekog mrzi.
Opet pretpostvke a ja bih volela da diskutujemo kao odrasli, zreli ljudi a ne u stilu : Pih, oni su rekli da smo mi rekli
Ne smemo da dozvolimo podelu na MI I ONi jer ja onda ništa ne razumem. Ko smo mi, ko su oni?
Valjda svi imamo samo jedan cilj, da umolimo Gospoda da nam prema SVojoj Milosti dodeli CARSTVo Nebesko
BACATE
21. децембар 2010. у 07.57
Драги господине Makarije,
До 2006 године овде у Аустралији скоро је било дошло до потпуног,
помирења,и како су на брзину инсталирали Драгог Господина Иринеја
који је почео да проповеда о љубави и изопштава старије парохијане
из православља,настао је хаос какав овде никад био није,општа
пометња,брат са братом,кум са кумом родитељи са децом,не говоре општа завада,
ако се тако проповеда о љубави,никаква љубав нам није потребна.
Слободно могу да кажем да је СПЦ завадила СРБЕ Аустралије,где кајмак
скидају адвокати.
Многи се освешћу али се циници служе свим средствима да одрже такво
стање.
BACATE
21. децембар 2010. у 08.30
Нисте ви тако сладуњави како се представљате,драга госпођо Baka,
нисте баш са одушевљењем у духу вашег пропагирања љубави окренули
други образ,већ сте драгом господину Васи аутоматски лупили минус,
зато уживајте у вашем ЛИЦЕМЕРЈУ.
Baka
(penzioner)
21. децембар 2010. у 08.52
Nisam uopste sladunjava, uvek podvlacim da pišem kako bi trebalo da se ponasamo a ne kako se ja ponasam. Nazalost. Daleko sam od idealne Babe.
Minus ti nisam ja lupila, proveri slobodno ako te neko zna da ti kaže.
Ispred potpisa moramo da dodamo jedno klauzulu, da znaš
motritelj
(мотрење)
21. децембар 2010. у 09.01
Љубав истинита или „љубав” лицемерна?

Христова љубав није раздвојена од Христове истине. Господ Христос не воли супротно истини и не твори истину насупрот љубави. Христос Цркве нам показује љубав према истини и истину љубави, а не некакву слепу и глобалну љубав, некакву љубав која прима у загрљај целокупну гужву и хаос у коме су уједињени лаж, хула, грех и отпадништво.

Немојте мислити да православни који са спокојством и равнодушношћу гледају на проблеме кроз које данас пролази Црква, да они православни хришћани који се данас прикривају иза скромности и опрезности, иза „љубави”, „послушања”, „незнања” или „немоћи”, као и они православни који се „смућују” или окрећу главу онда када су њихова браћа у вери изложена прогонима - да ће они побећи пред ваљком екуменизма, да ће избећи редове у којима ће стајати када буде требао да се да одговор на „витално” питање: да ли одбацујеш или не Господа Исуса Христа... Нико неће побећи и избећи а да не буде упитан или испитан, пре или касније.

Сетимо се само и примимо на знање житије светог Максима Исповедника (+ 662. године), обичан и једноставан монах, који је једини остао да исповеди праву веру пред читавим синодом палим у јерес који је бранио и подржавао да у Христу постоји само једна (телима) воља (монотелизам), стамено истрајавајући у правој вери. Оставши тако постојан у истини, он је на крају извојевао победу (чак и са исеченом руком и језиком) над мноштвом свештеника, архимандрита и архијереја јеретика. То је љубав која просвећује и коју Господ од нас тражи!

http://svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/Ekumenizam/Ekumenizam03.htm
motritelj
(мотрење)
21. децембар 2010. у 09.10
Уопште, православни екуменисти имају омиљен одговор, реч је о „непојмљивој љубави” у којој Бог воли све људе, онаквим какви су. Велика обмана и прелест, да не може бити већа, зато што је Сам Господ Христос показао да воли човека, али мрзи грех људски, воли јеретика, али мрзи јерес, воли паганина, али не воли паганизам

Ако их дубље погледаш у очи, видећеш стид, неодлучност и колебљивост, притајеност, видећеш унутрашњу грижу савести која долази због издаје вере у Христа. ОНО ШТО ЕКУМЕНИСТИ СМАТРАЈУ ДА ЈЕ ЉУБАВ ПРЕМА ЧОВЕКУ, НИЈЕ НИШТА ДРУГО, ДО У СУШТИНИ, ЉУБАВ ПРЕМА СВЕТУ.

http://svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/Ekumenizam/Ekumenizam03.htm#05
domacinski
(putnik)
21. децембар 2010. у 10.39
Motritelju, bratski ti kažem da pripazis na svoju gordost. Procitaj ponovo sve sto si napisao, kako si se postavio kao onaj ko je Bogom dan da presudi šta je kome u korist i na korist.
Ja mislim da je tema skoro sasvim promasena.
Kad pominjes sv. Marka Efeskog obrati paznju na ovaj deo
****Тада одмах би назначен овај свети Марко за митрополита Ефеског, но он се тога избора прихвати тек после многих умољавања и нагоњења, и то, како сам он каже, једино из послушања Цркви у овим тешким временима. Ово би 1437. године. Тако онај, који је стајао изнад свих почасти, постаде велики архијереј Великог и Првог Архијереја, и ревносни пастир Пастиреначелника Христа. Од тада он се показа свима као нови Велики Василије, и сви га тако називаху.****
Na šta je sve Svetitelj pristajao IZ POSLUSNOSTI CRKVI.

Ko od mene ocekuje, ubogog, da tumacim sam i ponasam se kako ja mislim da treba? Ja imam svoju Crkvu. koja je . hvala Bogu i sv. Marka Efeskog Crkva
windows03
(s)
21. децембар 2010. у 10.52
Znaci svi ovi nasi izdajnici tadic,sutanovac,jeremic,djelic su u stvari ok?Oni su jel oprostili našim neprijateljima ,nato,eu,siptarima,ustašama,balijama za sve naše žrtve i na pravom su putu?Neko je nešto ovdje pobrkao izgleda ...
BeliGolub
(radovanje svakom danu)
21. децембар 2010. у 11.29
И још једанпут да поновимо:

''Ништа није толико страно и толико туђе духу Православља као мрачна самозатвореност и болесна самодовољност секташког типа, која црпи извор свог бића и постојања у злурадом уживању у чињеници да сав свет пропада, осим њих „изабраних”. Уколико неко од нас, по слабости, и дозволи себи да у такво стање западне - нека му на поуку буде пример Светог Силуана Атноског: „Сећамо се разговора са једним монахом пустињаком, који је говорио: Бог ће казнити све безбожнике. Они ће горети у вечном огњу”. Чинило му је очигледно задовољство што ће они бити осуђени на вечне муке. На то је Старац Силуан са извесним унутрашњим узбуђењем рекао: „Реци ми, молим те, када би ти био у рају и одатле гледао како се неки муче у адском огњу, зар би могао да останеш миран?” „Али, они су сами криви”, одговори сабеседник. „Љубав то не трпи. Треба се молити за све” („Старац Силуан”, Диселдорф, 1975, 47).

BeliGolub
(radovanje svakom danu)
21. децембар 2010. у 11.31
и додамо:

''''Зашто треба слушати Цркву а не једнога човека који мисли против цркве, ма он био назват и највећим мислиоцем? Зато што је цркву основао Господ Исус Христос, и зато што цркву надахњујући руководи Дух Божји Свети. Зато још што црква означава државу светих, градину питомих воћака. Ако један устаје против државе светих, значи да је он несвети, те зашто њега слушати? „Црква је ограда,” говори премудри Златоуст; „ако си унутра, вук не улази; ако ли изађеш, зверови ће те ухватити... Не удаљуј се од цркве: ништа силније од цркве нема. Црква ти је нада, црква спасење. Од небеса је она виша, од камена тврђа, од земље шира; никад не стари, увек се подмлађује.”
Зато никад није устао на Цркву, чак ни свети Марко Eфески,
а има још један мудрац православни, звани свети Кипријан Картагенски:
''Коме Црква није мајка, том ни Бог није Отац''!
motritelj
(мотрење)
21. децембар 2010. у 11.48
Драги у Хрисзу брате,

Нисам ја ништа од овога лично написао - ни једну једину реч, већ сам само копирао оно што су много разумнији и Богу угоднији написала, па сам још и линк поставио...И нигде се у овоме што сам поставио не спомиње Св. Марко Ефески. Или си мжда грешком поставио одговор на погрешну тему ??
BeliGolub
(radovanje svakom danu)
21. децембар 2010. у 12.03
Не би се баш рекло да су ово: ''Ако их дубље погледаш у очи, видећеш стид, неодлучност и колебљивост, притајеност, видећеш унутрашњу грижу савести која долази због издаје вере у Христа. ОНО ШТО ЕКУМЕНИСТИ СМАТРАЈУ ДА ЈЕ ЉУБАВ ПРЕМА ЧОВЕКУ, НИЈЕ НИШТА ДРУГО, ДО У СУШТИНИ, ЉУБАВ ПРЕМА СВЕТУ'', писали ''много разумнији и Богу угоднији''.

Уосталом, преподобни Силуан Атонски о опхођену према инославнима (добра поука за неке који не знају како да се опходе према неправославнима):

„ Jednom je Starac Siluan razgovarao sa nekim arhimandritom koji koji je vrsio misionarsku sluzbu među nepravoslavnim hrišćanima. Starac ga je upitao kako on propoveda.
Arhimandrit mu je odgovorio:
- Ja im kažem: vasa vera je zabluda, kod vas je sve izopaceno, lažno i ako se ne pokajete nema za vas spasenja!
- Recite oce arhimandrite da li oni veruju da je Gospod Isus Hristos istiniti Bog?
- Da, veruju.
- A da li postuju Majku Bozju?
- Postuju ali imaju nepravilno ucenje o Njoj.
- Da li postuju svetitelje?
- Postuju ih no kakvi svetitelji mogu postojati za njih kad su otpali od Crkve?
- Vrse li bogosluženja u hramovima, čitaju li reč Bozju?
- Da, postoje kod njih i crkve i sluzbe, ali trebalo bi da vidite kakve su to sluzbe u poredjenju sa našima. Kakva hladnoca i bezdusnost!
- Znaci, oce arhimandrite, oni su ubeđeni da pravilno postupaju sto veruju u Isusa Hrista, sto postuju Majku Bozju i svetitelje, sto ih prizivaju u svojim molitvama. Međutim ako im vi kazete da je njihova vera zabluda ono vas neće slusati... Međutim ako ima kazete da je dobro sto veruju u Boga, sto postuju Bogorodicu i svetitelje, sto idu u crkvu na bogosluženja i što se kod kuce mole, sto čitaju reč Bozju i ostalo, ali da u nečemu grese i da te greške treba da isprave pa će sve biti dobro, onda će se Gospod radovati zbog njih, te ćemo se svi spasti miloscu Bozjom... Bog je Ljubav. Zato i propoved treba da izvire iz ljubavi. Onda će ona biti na korist onome koji propoveda i onome koji slusa. A kad osudjujemo nećemo imati koristi i ljudi neće slusati. ”
motritelj
(мотрење)
21. децембар 2010. у 12.42
Опет не видим какве везе има ова поука Св. Силуана са оним што сам поставио. Нигде се не помиње однос према инославнима већ о љубави правој и љубави лажној код Православних.

Нити човек може правилно да расуђује докле год се води својом самовољом и мудровањем и ограниченим разумевањем већ треба своју вољу и мишљење подредити свемудрој вољи Божијој. Је л шта рећи о Св. Николају који је ошамарио и посрамио Арија. Није ли то било из недостатка љубави и зато што га је мрзео, како ми то видимо и схватамо? Да је тако, не би га Бог прославио и Чудотворцима причислио јер без љубави нема уласка у Царство Божије.

Зато не бих коментарисиа ко има а ко нема љубави јер то само Бог види и зна!
BeliGolub
(radovanje svakom danu)
21. децембар 2010. у 13.02
Светом Силуану, усоталом, као и свим ''Пријатељима Божијим откривају се тајне Божије, јер их они неће ни злоупотребити ни издати. Искреној љубави према Богу Бог одговара искреном љубављу. Усрдно творећи заповести Божије, човек све више стиче божанске љубави, а са њом и у њој - истинско знање о Богу и Божијим тајнама. Такав човек, већ није слуга него пријатељ Божији. А пријатељима се поверавају тајне. Богочовек је и постао човек и остао међу људима, да би људе начинио пријатељима Божијим: тј. свесним и пуним љубави творцима заповести Божијих. И све што им је за то било потребно, Он им је и казао и дао. Тако је робовски однос према Богу претворен у пријатељски, сав заснован на узајамној љубави'', како вели наш Авва Јустин Поповић, и додаје:
„Богочовечански дух православља не може се сатерати у уску чауру национализма, јер својом свечовечанском садржином он гравитира свеопштем уједињењу људи Христом и у Христу”.
BeliGolub
(radovanje svakom danu)
21. децембар 2010. у 13.32
''Зато не бих коментарисиа ко има а ко нема љубави јер то само Бог види и зна!.

Па онда, брате, немој ни да коментаришеш, јер, ЗАИСТА, само Бог види и зна, ко и колико љубави има, а не ови твоји по теби ''много разумнији'' који нам као предлажу да се мало дубље загледамо у нечије очи, како би тобож' видели: ''стид, неодлучност и колебљивост, притајеност, ...''

А сви знамо да нам је Господ рекао да не гледамо у туђе очи тражећи брвна у њима, јер је то накарадна реалност!
Св. Јустин кеже: ''у овом свету Бог је једина истинска реалност, а човек само утолико уколико оваплоти у себи Бога Логоса, уколико се ологоси. Својим радом и учењем, Богочовек непобитно показује и доказује да у овом свету стварно постоје две истинске реалности: Бог и човек. А између Бога и човека налазе се све остале реалности. Али се диференцирање реалности врши само у светлости највише реалности: Бога. Откидање од те реалности сурвава мисао у псевдореалност, у противбиће, у небиће. Најпотпунија и најстрашнија псевдореалност јесте Сатана. Јер он представља најоштрију откинутост и највећу удаљеност од Бога.
И закључује:
''Немогућно је, изјављује Достојевски, веровати да „Логос постаде тело”, т.ј. да идеал беше присутан телесно, а не веровати да је достижан за цело човечанство''.
505
(zanimanje)
21. децембар 2010. у 15.41
Šta reci o ovim zestokim Srbima pravoslavcima koje jedan covek može okomiti na SPC .
Sacuvaj ne Boze od Srba i Srbije bez SPC.
conte
21. децембар 2010. у 17.37
Ti vjerovatno sudiš po onoj Kajafinoj: Bolje da jedan čovjek propadne, nego sav narod.
Sreća da to nije i Hristov sud.
BeliGolub
(radovanje svakom danu)
21. децембар 2010. у 17.54
Лепо нам појашњава и саветује, Свети Јустин Ћелијски кад нам каже:
''У својој пророчкој визији Достојевски види све људе свих времена судбински повезане међу собом. На тајанствен али врло реалан начин, сви су људи у свакоме човеку и сваки човек у свима људима. Отуда одговорност свакога човека за све и сва на земљи. Достојевски учи: „Сваки је од нас несумњиво одговоран за све и сва на земљи”. Човек је прави човек када туђе грехе осећа као своје и каје се за њих. „Један је пут спасења, благовести Достојевски: узми себе и учини себе одговорним за сав људски грех. Оно је уствари тако, јер чим себе искрено учиниш одговорним за све и са, оног ћеш часа увидети да тако у самој ствари и јесте, и да ти и јеси одговоран за све и сва”.

Makarije-
(Pravoslavni)
22. децембар 2010. у 03.30
Љубав екумениста према јеретицима је управо оно за шта ће одговарати пред Господом, јер их остављају у лажном уверењу да се могу спасти и поред свих јереси којима су подлегли. Уместо да их позивају на покајање, и тиме приведу спасењу, наши екуменисти их остављају да труну у јересима. Управо о овоме говори професор Зисис: http://alturl.com/zftu3

domacinski
(putnik)
22. децембар 2010. у 04.02
A tebe je neko ubedio da ćeš se spasiti ako dobro analiziras i sortiras ostale ljude. Tako si napravio Ekumeniste ( samo tvom umu znano po kom kriterijumu), Jeretike ( svi znamo ko su) i Pravpverne od kojih si prvi ti.
BAs bih voleo da znam da li si stvarno ubeđen u to ( verujem da jesi)i da li mislis da ćeš time sto mislis da si najpametniji i najnauceniji te stalno delis nekakve packe, uz obavezno omalovazavanje onih koji misle drugacije zaraditi Blagodat Boziju.
Makarije-
(Pravoslavni)
22. децембар 2010. у 04.08
По речима Св. Јустина Ћелијског, екуменизам је свејерес. Никакав даљи коментар није потребан.
windows03
(s)
22. децембар 2010. у 04.23
Pomaze bog!Nisam toliko potkovan ali kao običan vjernik i covjek da pitam cemu toliko price o papi i katolicima?Šta nas Pravoslavne to briga ?Ja ne razmišljam toliko o njima za mene oni imaju svoje i daleko im ljepa kuca .Ne mrzim ih ali memam šta ni da tražim u njihovom drustvu puno zla su nam nanjeli i neću da sam sa njima jel to grjeh?Papa i njegovi misionari na srpskoj zemlji za mene su UVREDA i nisam siguran da moja SPC je spremna da se bratimi sa takvima nek se pokaju javno papa nek klekne pred našim jamama pa ćemo razgovarat .Oprostite ako je pogresno to što tako razmišljam .
505
(zanimanje)
22. децембар 2010. у 10.00
Sv Otac Justin je bio svestenik kojeg su njegovi savremenici proglasili
svecem. Jedan od tih koji su ga proglasili svecem je rascinjen sto nam
govori da su svi gresni ukljucujuci i Sv Justina, napr. kada se radi o Ekumenizmu itd.
Makarije-
(Pravoslavni)
22. децембар 2010. у 12.33
Свакако да имаш право да верујеш у шта год хоћеш. Моја вера је уз Св. Јустина. Екуменизам је свејерес, и самим тим су сви они који га прихватају - јеретици.
Blafonja
(Zanimanje)
22. децембар 2010. у 13.15
505, jeli to tvoja procjena ili si procitao negdje da je Otac Justin pogrijesio za ekumenizam?

Praskozorje
(pesnik)
22. децембар 2010. у 17.12
Према канонима Цркве, сваки је епископ дужан да приводи нехришћане и јеретике у православље. Он је дужан да то чини.

Је ли истина да су чак и два кардинала прешли у Православље захваљујући митрополиту Зизјуласу?
Makarije-
(Pravoslavni)
22. децембар 2010. у 17.31
Добро се тај труди да избрише границу између Цркве и јереси... јер по њему, та граница ни не постоји. Па што се онда црвенкапци не би шетали тамо-амо? И он сам је црвенкапац.
Praskozorje
(pesnik)
23. децембар 2010. у 08.49
Макарије, ти си, ипак, један обични љубоморко!
Уместо да се радујеш што се овчица-црвенкапица спасила и побегла од вука у спасоносно Православље, ти тугујеш јер мислиш да на православној ливади ће бити мање траве за тебе.
Освести се човече, живишш у Канади, видиш да има леба и ракије за све!
Makarije-
(Pravoslavni)
23. децембар 2010. у 10.54
Нема места за троваче у Православљу. Нису она двојица прешли амо, него је онај прешао тамо... а ја јесам љубоморан, али не на троваче.
Praskozorje
(pesnik)
23. децембар 2010. у 13.28
Ти под видом борбе за Православље, заправо, сејеш мржњу, прво у твоме срцу, па и, што је тужно, покушаваш и да друге трујеш том мржњом...

''Старац Силуан Светогорац је говорио да је само један сигуран знак нама да смо на правом путу, а да нисмо прелаштени (обманути), а то је: колико човек може да воли своје непријатеље? Уколико човек воли своје непријатеље, то је добар знак да је на Христовом путу, уколико не воли своје непријатеље, још је далеко од истине. Без љубави према непријатељима немогуће је бити непристрасан. У Христу Исусу треба да нађемо снаге да љубимо и Бога и ближњега и непријатеља са расуђивањем.
Какав је то хришћанин који своје хришћанство заснива на пљувању икона Божијих?
Сваки створени човек је икона Божија, био он верник или неверник. И ми смо дужни да покажемо љубав према човеку, према икони Божијој у њему. Свети оци су знали да изобличавају грех, знали су да изобличавају и погрешна учења и јереси, али нису мрзели те људе. Јер православно је: „грех мрзети, али грешника љубити”. А римокатолици су знали да ставе грех=грешник и онда га спале на ломачи. Грешник је као болесник кога са љубављу треба лечити. А ко смо ми да будемо судије другима?
Praskozorje
(pesnik)
23. децембар 2010. у 13.36
Зашто се данас бојати римокатолика? Па они у својој историји никада нису били слабији него што су данас. Они у Европи готово да и немају Европљане за свештенике, свештенство им је добрим делом из Африке, Азије и Латинске Америке, цркве су им готово празне, јер Европљанин данас неће да живи у целибату. А наши људи нису свесни колико су римокатолици данас слаби и да и нису никаква опасност за Православље, они немају народ у својим црквама.
Код нас Срба су најчешћи „борци за Православље” у ствари „неофити” или ти по српски: новообраћени у веру. Многи од њих су живели врло грешно и преласком у Православље, хоће опет да имају прво место. Многи од њих су се у време комунистичке Југославије борили против православне вере, а сад су „борци за Православље”, сад говоре о некаквим канонима. Наравно да каноне вере треба држати, али треба их и правилно тумачити. Постоје случајеви када се не мора применити неки од канона, ако у дотичном случају може неко да се спасе. Јер канони и треба да буду у функцији спасења људи. Треба снисходити када је могуће спасити неког човека за кога је Христос пролио своју крв. Не треба бити крут као јеврејски законици и фарисеји који су разапели Христа, јер Христос није дошао да погуби, него да спасе свет. И епископи имају власт да расуђују о томе како поступити у којој ситуацији, што не значи да им Христос неће судити како су вршили поверену им службу. Али у Православној Цркви никада није било допуштено да по питањима вере лаик суди епископу, чак ни свештеник, епископу суди само сабор епископа и то не мање од 12, тај канон Православне Цркве треба да знају ти који се боре за веру и пљују по свештенству и епископату, јер у Цркви Христовој постоји ред. Епископи су наследници апостола и на њима почива апостолска благодат''.
Praskozorje
(pesnik)
23. децембар 2010. у 13.40
Треба имати у виду да је за лажно оптуживање епископа или клирика да су у јереси или греху који захтева њихово свргавање, по канонима Православне Цркве предвиђено искључивање из Цркве, јер такви људи праве неред у Цркви и руше дело Божије (јер је ђаво отац лажи). Као да данас законит епископат СПЦ није у стању да расуди о стварима Православне вере и да се бори за очување Православне вере, него су потребна нека „православна удружења” која ће преко сајтова утицати на свест православних хришћана.
Али се сада многи старају за оно што је дужност другога, а не оно што је његова дужност. Зашто би се обичан верник старао о ономе што је дужност епископа? Зашто се не би старао за оно што је за његово спасење? Зашто се не би старао како да испуни Јеванђеље Христово, а то је најважније? Сваки ће одговарати за своја дела.
Значи, треба бити испуњен љубављу и страхом Божијим, а не мржњом и осуђивањем, који су погубни. Постоје поуздани подаци да иза неких „православних сајтова”, који нису званични сајтови СПЦ, стоје поједини непријатељи Цркве. Циљ је јасан: треба разбити црквено јединство и унети раздоре и поделе...
Praskozorje
(pesnik)
23. децембар 2010. у 13.54
Не треба се варати, благослов Божији неће починути на онима у којима нема љубави и послушности, јер се Бог гордима противи, а смиренима даје благодат. Јер ко се бори за веру, треба да се такође бори и за наду, треба такође да се бори и за љубав. Вера, нада и љубав, то је тријада врлина без које се не улази у Царство небеско. Није лако победити тог „старог човека” у нама, тог „палог Адама” који чучи у нама, због тога је и речено да се и „праведник једва спасава”. А у сваком од нас палих чучи идеја месије, тј. ми често себе видимо као месије и спасиоце Православља, а Спаситељ је само Христос. Нама ће бити заиста добро ако успемо да се покајемо за наше грехе, а ни то није лако. Свети Сисоје се пред смрт молио да му Господ да још времена јер се „још није покајао као што треба”, а Црква га је назвала Велики. А ко је стекао истинско покајање за своје грехе, он је стекао и „мир Христов” и на све ово речено гледа другим очима, такав је стекао „ум Христов” и не колеба се, него се стара за „једино потребно”.
Подвижнички опит говори да постоје искушења: спреда, отпозади, слева и здесна. Спреда су искушења када се оптерећујемо будућим догађајима, отпозади су искушења када се оптерећујемо сећањем на грехе, слева су искушења која нас наводе на грех, а сдесна су искушења која нас кушају под видом врлине и старања за веру. Наравно да се ми треба да старамо за веру, то нам је дужност, али да не бисмо били обманути, потребан нам је добар духовни вођа, јер као што је и Јеврејима на путу за „обећану земљу” требао Мојсије, тако и нама на путу ка Царству Небеском треба неки Мојсије. Јер ђаво је интелектуалац пар екселанс, и може да нас веје као прашину, јер у односу на његово многовековно искуство и знање тајни Божијих - ми смо се родили „јуче око подне”, ми смо у интелектуалној борби с ђаволом неравноправни. Ми само штитом вере гасимо његове лукаве стреле. Очигледно је да се у претходно написаном ради о искушењу здесна, да бисмо остали без штита. Имајући у виду Свето Предање Православне Цркве све треба да је под надзором епископа, јер ко себе рачуна у „стадо Христово” тај треба и да је под надзором пастира које је поставио Пастир Христос, то је православно учење наше вере. Такво је устројство наше Православне Цркве''.

Овај текст је написао јерођакон Доситеј Хиландарац
Makarije-
(Pravoslavni)
23. децембар 2010. у 14.21
Ти мешаш бабе и жабе. Већ сам раније рекао да поклоници екуменистичке јереси за сваког ко није њен поклоник кажу да је „мрзитељ”. На то се ја уопште не љутим, јер сваки пут када то кажете, ви заправо пљујете на све Свете Оце који су уместо екуменистичке лажне љубави показивали истинску Православну љубав - позивајући јеретике на покајање и враћање у окриље мајке Цркве у чистоти Православне вере.

За разлику од те Православне љубави Светих Отаца, екуменистички јеретици позивају на духовни блуд са јеретицима, што они лукаво називају „јединство у различитости”, или како Иринеј у Бечу рече: „Екуменски дијалог не тежи унификацији Цркве већ 'помиреној различитости'”. Е, бато... у тој реченици је отворени позив на синкретизам. А шта је то синкретизам?

Синкретизам је покушај помирења супротних веровања, најчешће стапањем пракси различитих школа мишљења. Термин је синоним за „комбиновање”. Синкретизам може укључити покушаје да се споји и усклади неколико одвојених традиција, нарочито у теологији и митологији религије, и тиме постави основа за јединство, омогућавајући инклузивни приступ другим веровањима. Види: http://en.wikipedia.org/wiki/Syncretism

А мешање доброг вина са само једном капи отрова - сво вино учини отровним. Бујрум!
Praskozorje
(pesnik)
23. децембар 2010. у 14.40
Чек, бре, Макарије, не бркај лончиће!
Велиш да треба јеретике позвати на ''враћање у окриље мајке Цркве у чистоти Православне вере''.

Два јеретичка кардинала се ''вратили у окриље мајке Цркве и у чистоти Православне вере'', а ти то називаш ''тровањем'' и небулозама попут: ''Нема места за троваче у Православљу. Нису она двојица прешли амо...''

Би ли ти то и пред Христом поновио са правим именом и презименом, или само овако офрље лупаш као Makarije-(Pravoslavni)?

А?


Makarije-
(Pravoslavni)
23. децембар 2010. у 14.55
Нич ти не разумеш... или се само правиш... к'о француска собарица.

Хајдемо од почетка. Прво, обезбеди неки доказ да су два црвенкапца то и урадила. А док на томе радиш, спреми одбрану чистоће вере Мр. Зизија. Ако си читао шта је лупао Игњатије који је његов ученик и следбеник, постаће ти јасно да се то не може бранити. Али... о-том-по-том. Прво да видимо ово о црвенкапцима. :)
Praskozorje
(pesnik)
23. децембар 2010. у 16.57
Више љубави и знања, а мање горчине, мржње и страсти спроћу црвенкапице, вука, баке, ловаца и других ''негативаца'' из басни, бајки и успаванки, би било пожељно код МакаријаСВЕправославног, ако желимо да заиста све буде по речима светог апостола „благообразно и по поретку.

Бог је омекшао срце и једном христоборцу и тровачу Савлу и учинио га једним од највећих апостола васељене, а камоли неком црвенкапцу ...

Преиспитај ти ту твоју мржњу, па ти неће требати никакви овоземаљски докази да је сваки ЧОВЕК Божије биће и потенцијални светитељ!”
Praskozorje
(pesnik)
23. децембар 2010. у 16.59
... Иначе, бојим се даћемо се у супротном зацрвенети пред Христом и Ти и ја.
conte
24. децембар 2010. у 03.36
Konačno sam shvatio šta Praskozorje hoće da kaže...Kad nekog oklevetate da je lopov, u osamdesetoj godini života ga prognate iz kuće i ostavite bez sredstava za život, poslije toga ga još nazovete drogiranim i ludim, eto to se zove ljubav. Tako se vole neprijatelji svoji po novoj Zizjulasovoj religiji otvorenih srdaca. Svaka vam braća čast na tako široko shvaćenoj ljubavi. Nama nedostojnima će još dugo vremena trebati da dostignemo te visine.
Makarije-
(Pravoslavni)
24. децембар 2010. у 05.41
Значи, прича да су два црвенкапца прешли у Православље по заслузи Зизијуласа је најобичнија трла-баба-лан прича, јер ниси у стању да поднесеш никакве доказе да се то и десило. Ништа.. идемо даље... пропао ти је покушај да тог екуменисту прогласиш за спасиоца јеретичких душа.

Заправо, могли би да се запитамо - може ли јеретик спасавати јеретичке душе? Математички гледано, могло би - минус и минус дају плус. Али, Свето Писмо нам каже да је то немогуће:

(Mt 12,26) И ако сотона сотону изгони, сам по себи разелио се; како ће дакле остати царство његово?
PraskozorjeПорука негативно оцењена. Покажи

Praskozorje
(pesnik)
24. децембар 2010. у 12.03
Макарије, да ти речем нешто у поверењу, дедера, појави(мо) се овде са крштеним именом(инемима) и презименима па онда качи(мо) (без дозволе и благослова) нечија имена и презимена.
ДаклеМ, било би (у најмању руку) некултурно, а и да не зборимо, тотално нехришћански да у овом твом и мом млаћењу празне сламе повлачимо јавно нечија имена, док смо ми сакривени иза Макарија и Праскозорја!

Уместо тога дедера соколе православни реци шта има нетачно у овим речима:
''Druga stvar koju pitam te ljude je: šta je pogrešno u razgovoru sa ljudima, čak i sa neprijateljima, čak i sa onima kojima ne verujemo potpuno i u koje sumnjamo? Mislim da nema opasnosti u razgovoru sa njima. Dijalog nije nešto čega moramo da se plašimo, pošto pravoslavni neće dijalogom ništa izgubiti. Jedino ako nemamo samouverenosti i ako se bojimo da ne možemo predstaviti pravoslavnu Veru rimokatolicima na veran način. Onda moramo da kažemo: «Nismo spremni za dijalog jer ne mislimo da možemo da predstavljamo našu Veru. Nemamo bogoslove i bogoslovlje koji našu Veru mogu verno predstaviti.» Ako ima ljudi koji tako misle, ja mislim da nisu u pravu, jer je pravoslavno bogoslovlje veoma jako i poštovano, čak veoma duboko poštovano, na Zapadu uopšte. Stoga moramo biti samouvereni. Imamo pravu Veru i sposobni smo da našu pravu Veru ispovedamo verno. Do ovog trenutka niko nije optužio učesnike u dijalogu da nisu verni pravoslavnoj Veri. Ono za šta ih optužuju je da razgovaraju sa drugima: da učestvuju u dijalogu. Ovo je potpuno neprihvatljivo, jer se Pravoslavlje ne može bojati dijaloga. To ja takvim ljudima kažem. Ako imaju kritike u vezi sa našom vernošću pravoslavnoj Veri: ja ću to pozdraviti. Ali ako nas kritikuju samo zato što vodimo dijalog sa drugim ljudima, onda ne mogu da ih razumem''.

Makarije-
(Pravoslavni)
25. децембар 2010. у 05.01
Прика... да је реч само о разговорима са јеретицима... о томе се не би уопште причало, ни овде а ни другде. Оно што се дешава је далеко превазишло домен обичних разговора. Екуменисти би радо да своје слизавање са јеретицима минимизују и представе то Православнима као „обичне разговоре”. Хвала Богу, па Православни нису без мозга да виде шта се ради.

Било би поштено да екуменисти, а и њихови поклоници, престану да Православнима продају ту шупљу причу о „разговорима који никоме не штете”. То је покушај подвале и преваре.
pravda_i_istina
28. децембар 2010. у 01.21
danas sam pao u vatru zbog podvale i prevare učinjene mi...
i ne samo verbalnu vatru, već primivsi i pretnju povrh svega nameracio se da se razracunam (ne toliko zbog para, koje i nisu velike, već principijelno)... i u tom svom ostrenju, naravno da sam prvo vatreno ispitivao koga sve imam na svojoj strani, čak spreman da i dokaze stavim na sto... no, ljudi ne žele da veruju da je druga strana toliko ogrezla, ne znaju je kao takvu, a ja u svom nastojanju sam bio na i ivici da svojim bliznjim napravim stetu...
i sada poram da savijem nos, ocutim na sve, zaboravim stetu učinjenu mi, izignorisem pretnju, predam sve zaboravu, nepostojanju, izbrisem coveka iz svoje knjige, a i one kojima sam dosadio...
hteo, ne hteo, moram da se nateram na sopstveni poraz dxa ne bude još gore, a slatko bih se razracunao, uhhh... izvinite na skretanju teme
pravda_i_istina
28. децембар 2010. у 01.46
moram da odaberem materijalni poraz SAD, inače gubim sve duhovne kapacitete za borbu... na ivici da oprostim svome neprijatelju... Boze budi sa mnom nezahvalnim kada treba da gubim da ne izgubim najvrednije - dusu... a videh već da je taj covek kaznjen u proslosti, molim te ne kaznjavaj ga i za nepravdu prema meni, sam sam ispao glup i naivan poverovavsi pogresnom kolu, a mogao sam izbeci sve da sam bio promišljeniji

eto, morao sam momentalno da se ispovedim
Коментар Запамти ову тему!
Looking for Mantra Bracelets?
.