Јеромонах ИРИНЕЈ Буловић
ТЕОЛОГИЈА ДИЈАЛОГА ПО СВ. МАРКУ ЕФЕСКОМЕ
Много неспокојства данас изазивају теме екуменизма, његових присталица „екумениста”, међуверских дијалога, конференција, и уопште честих и сумњивих, крајње саблажњивих сусрета са католицима и осталим јеретицима и секташима. Ове теме су толико поделиле свештенство и верни народ, да су постале потпуно „токсичне”. Због тога се сада ретко ко више усуђује да их узима у озбиљније разматрање, јер је страх од санкција одозго, или реакција са стране, превелики и сувише непријатан. На жалост, такво стање траје већ деценијама, о чему и епископ Иринеј сведочи, говорећи: „У наше дане дијалог између разних хришћанских вероисповести је постао свакодневна стварност, са амплитудом од озбиљних званичних преговора свеправославних теолошких комисија... па до помодног и површног сентименталног ”екуменизма без услова и међа.„ Данас слушамо од разних ”теолога„ свакојаке теорије о саборности и о припадности Цркви. Проширује се и разрађује жалосно и зачуђујуће неинтелигентна теорија цариградског патријарха да ”Никако другачије него овим Престолом, општењем с њим и у контакту с њим помесне православне Цркве су повезане међусобно да би формирале тело Једне, Свете, Саборне и Апостолске Православне Цркве!„ (Посланица цариградског патријарха свим помесним црквама у Недељу православља 1950. године). Тако данас, просто као кукољ, цветају разне ”теолошке„ теорије о томе шта је Црква, ко јој припада а ко не и који су знаци тога, како се чува њено јединство и у чему се то јединство Цркве Христове огледа, итд. Зато, епископ Иринеј јасно и недвосмислено сведочи древну веру наших Отаца светих: ”Темељ и основ јединства и јединствености Цркве јесте православље, правоверје, Истина. Христос, Црква, Православље — то су синоними. (Подвлачење наше) Према томе, сви који се одвајају од јединства саборне црквене вере одвајају се самим тиме и од Цркве — а то су јеретици.„ Нико није противу разговора. А дијалог није ништа више и ништа мање, него - разговор. Али зато, ”стајање и остајање у благочешћу или Православљу није нипошто теоретско нити апстрактно-спекулативно питање, па штавише, није само важно теолошко питање, већ је оно основно животно питање, свепитање, са којим стоји или пада могућност нашега живота и спасења у Богу.„ У разговору, дијалогу, конференцији, ”свеправославној„ или било којој и каквој комисији и делегацији, ”не може бити снисхођења у питањима православне Вере„. Знали су то наши оци, Срби светитељи, цареви и краљеви, исто колико и побожни хришћански народ: ”За нас Србе биће од интереса - каже Еп. Иринеј - ако напоменемо да је наша Црква била једина помесна Православна црква која је одбила да пошаље своје представнике на Флорентински сабор, која тај сабор ни дана није сматрала васељенским сабором и која је била прекинула свако општење са својом Мајком црквом, цариградском патријаршијом, све док су на њеном престолу седели патријарси који су признавали Флорентински сабор и флорентинску унију. О томе Силвестар Сиропул, учесник и историчар сабора, прича следеће: „Тада велики доместик Кантакузин усхтеде да отиде своме зету, деспоту Србије, по неким својим личним пословима. А цар му наложи да извести деспота о сабору и да наговори и њега да пошаље изасланика на сабор. Деспот пак, чувши од Кантакузина речи о сабору, каза: - Ја сам сусед Латинима, и често сам с њима долазио у додир, и разговарао сам с њима, и знам тачно и речи њихове и намере и начине; знајући дакле добро и њих и све њихово, нећу послати изасланика на сабор!” - записује еп. Иринеј. Ваљало би, посебно данас, опет одати признање Епископу Иринеју на његовом труду и држати се закључка до којег је он стигао дуги низ година изучавајући светоотачке списе, а посебно св. Марка Ефеског, којега узима као пример, узор и образац за данашње сусрете и разговоре са Латинима: „Ако вам ко благовести мимо онога што примисте, нека је анатема.” (Гал. 1, 9) Св. Марко надовезује и ове речи из односног тумачења Златоустовог: „Не рече: ако буду објављивали супротно, или ако све изврну, већ: ако ма и најмање благовесте мимо онога што примисте, ако и ситницу помере с места, нека буду анатема!”