Praskozorje,

Obzirom da je Mod dao prikladnu napomenu u vezi ophodjenja na rubrici
'Pravoslavlje', koje ocito ignorises,bar bi se mogao uzdrazti u vreme bozicnog posta?
Ako je za utehu nisi izuzetak,jer kao duhovno postradali smrtnici,ima
vas - nas vise nego onih koji znaju zašto veruju i cemu sluzi post.

Ako nisi voljan i u dobroj volji da ispostujes minimum pristojnosti koja se od svakog ocekuje,nastavi rode nas,prosto ti bilo.

Pesnice,možeš ti kako ti je volja da sudis i presuđuješ o drugima,

Za spasenje ovozemaljskih dusa bilo da su gresnici ili pravednici
ja bih pregovarao i sa crnim djavolom,a i dalje se Svevisnjem molio.

I blazeno pocivsi knjaz Milos je u turskom ruvu(ruhu) sa turbanom na glavi isao ponizno sultanu na divan.Ne da izmoli za svoj gresni zivot, nego svojih mirjana - od deteta u kolevci do onog u samrtnom ropcu. Isti knjaz se svojem narodu obracao sa:'narode snago moja'.
Ko je mudar i voli svoj rod,pregovarace i sa Bogom i djavolom.

Jedna u nizu knjazevih mudrosti:„Hajduk Veljku se možemo sa ponosom diviti njegovom vitestvu i hrabrosti,ali ne i mudrosti.Ona njegova 'glavu dajem Krajine ne dajem kostala ga je zivota i gubljenjem boja.Pa je dao i glavu i Krajinu.

Istina je da je taj despot M.O. bio surov kada se docepao vlasti,ali ga je taj isti narod proterao iz zemlje nekih dve decenije,i opet ga vratio na presto,a potom i dostojno oplakao.
Sve njegove zaduzbine,nazivi mesta i ulica niko se nije usudio da ponisti i promeni do danasnjeg dana.Niti Karadjordjevici niti zloglasni ateisti koji vladaju nekoliko zadnjih decenija.

Meni je sasvim dobro poznato ko je i šta bio blazenopocivsi patrijarh
German - Hranislav Djoric, pa šta. U mutnim i neizvesnim vremenima davljenik se hvata ne samo za slamku,već i penu.

Ako ti je da senlucis o gresnim duhovnicima u vreme Velikog posta,eno ti sajt 'Djokic.com'.Imaš 'razonode' svake vrste koje ne dolikuje rubrici 'Pravoslavlje'.

P.S.,
Zato rode nas ne pozledjuj rane koje nisu zarasle,jer time samo odmazes;i sebi i ostalima - ziv mi ti.

”

Прво, ја никада, пази НИКАДА не бих књаза Милоша назвао:''blazeno pocivsi'' пошто он и није блажено починуо!
---------------------------------------------------------------------
To sto sam ja rekao a ti nebi'НИКАДА', je stvar razlicitog osvrta na istorijske dogadjaje. Nije možda 'blazeno' u skladu prema licnosti koja nije bila duhovni već narodni predstavnik,što ne umanjuje zasluge istog u narodu.
I jedna i druga dinastija zasluzuju opstenarodno postovanje,bez obzira
na ovozemaljske grehe koje im neko pripisivao.

Nas narod se nije delio po dinastijama već ideoloskim ubeđenjima od kojih ni neki dod naših duhovnika nisu bili imuni.Neki od velikodostojnika su pokusavali da osnuju partiju pod simbolom pravoslavlja,pa ništa od toga.

Sad vas nekolicina(pod plastom umišljenog patriotizma)u okviru pravoslavlja neke od duhovnika nazivate raskolnicima,jereticima i
izdajnicima umesto da stojite po strani i ne dolivate soli na sveze rane.

Bar bi se mogli u vreme Velikog Posta uzdrzati od unutrasnjeg nemira koji nosite u sebi.

Занатлијо, морам ти рећи да у теби чучи скојевац, и често проговори из тебе: понављајући како не треба сипати со на отворене ране, те како ''неке духовнике'' не треба критиковати, него ћутати, у име ''братства и јединства'' код Срба!

Pesnice, na volju ti da mislis da 'cuci' u meni.Ako kažeš i crni djavo ne menja stvar.U svakom od nas postoje dve klice;klica zla i klica dobroga. Koju vise podržavamo,ta će vise napredovati a s`time uticati na naše ponasanje.Kako u porodici,tako uopste u zivotu.

Bez obzira na zvanje i znanje,svako od nas treba da stoji iza onoga sto SAM čini -izgovori, umesto nečega sto drugi cine - kažu.

p.s. procitaj samo koliko si nedostojnih reci i izraza izgovorio na racun drugih ma ko da je u pitanju,za koje nisi odgovoran niti ćeš odgovarati kad dodje sudnji cas.

'Небулоза над небулозама! мислим да није потребан коментар овакве небивале небулозе, која се може изнедрити само испод скојевског шињела ...'

Pesnice,

Nebuloza ili ne,svako od nas sebi daje za pravo na svoje mišljenje,

U prilog Vasem tvrdjenju :„која се може изнедрити само испод скојевског шињела ...'” nema dodira sa Vasom tvrdnjom.

Da je pocivsi'vozd' S.M. pregovarao sa silnicima koji su stvorili onu
nenarodnu tvorevinu,nebi doslo možda do rata ni bombardovanja.Isti je čak zloupotrebljavao blazenopovivseg Patrijarha za uske i sebične ciljeve,pa nam se svima obilo o glavu. A taj isti narod je decenijama
govorio:'neka dodje i crni djavo,samo da ne bude rata'.Verovali u
necastivog i on jednog dana dosao i doneo osim rata mnostvo nedaca.

Nas paroh u svojim propovedima i poslanicama nas često opominje na crnog djavola koji je nevidljiv,prisutan i često nas iskusava,pa me Vasa upozorenja na moje„Небулоза над небулозама”,ni malo ne potresaju već NaprotiV;).

P.S. da je pomenuti S.M. pregovarao sa crnim djavolom,nebi sada lezao pod lipom,mi bismo smo daleko manje postradali a nasa vera i samopouzdanje nebi klonuli duhom.

А ево и део интервјуа Владике Артемија новинам Печат који није никад објављен а у којем он објашњава све његове активности и одлуке у прошлости.

Зна се да сте годинама путовали у САД и друге западне земље лобирајући за Србију, као и то да сте са Џимом Џатрасом формирали Амерички савет за КиМ. Колико сте успели у свему томе ?

– Бројна су путовања од 1997. до 2008. а било је година када сам и по пет пута ишао за САД, не ради туризма, провода, него искључиво због заштите интереса српског народа и одбране Косова и Метохије као дела државе Србије. И то не само у САД. Путовао сам по целој Европи, ишао у нашу братску Русију, стизао све до Африке, са циљем да истина о збивањима на Косову и Метохији оде у свет. О страдању нашег народа! Уништавању светиња! Сведочио сам као особа која живи на Космету и дели судбину са својим народом. Бранио сам истину о српском Космету. Такође сам указивао на високе духовне вредности Космета, говорио о нашој српској историји. Иако су то по природи веома напорна путовања, а ја у одмаклим годинама, ваљда Бог даје човеку физичку издржљивост да се све то поднесе. Идеали, наш народ и СПЦ на КиМ, којима сам служио уливали су ми додатну снагу да све то издржим. Када се почело припремати оно на шта сам упорно указивао, а било је очигледно да се иде према стварању независног Косова, указала се потреба за српским лобирањем. Да и српска страна презентује своје интересе. Не треба да Вам говорим о томе колико је био јак албански лоби у САД и како су организовани. Србија, као држава, на том пољу ништа није урадила, па смо ми у СНВ преузели и ту бригу на себе уз помоћ Џима Џатраса. Приликом бројних путовања у Америку упознали смо се. Џатрас се показао као велики, истински пријатељ нашег народа. Православац, пореклом Грк, Џатрас је у потпуности схватио косметску агонију, истински је разумео. Такође се укључила и Џатрасова мајка Стела, која је неуморно писала чланке о косметској, српској голготи у бројним америчким медијима, штитила Србе од напада, клевета, тако да су је убрзо амерички Срби прозвали српском мајком. Било је заиста дирљиво са колико су се љубави борили за нас Србе. Џатрас је и данас, без обзира на такозвано „самопроглашење” Косова остао доследан. Без икаквих материјалних интереса, финансијске помоћи са наше стране, он се и даље у Америци бори за Србе, за наш Космет. Том великом човеку треба дубоко да будемо захвални!

Својевремено сте сматрали да може да се нађе неко помирљиво решење са демократским Западом, барем сте веровали у то, међутим одмах после погрома 17. марта 2004. Ваши ставови, начин на који функционишете постају национално чврсти. Које је то искуство у сарадњи са демократским Западом које Вас је мотивисало да схватите шта су заправо њихови циљеви, а Вас апсолутно учврстили у националним позицијама?

– Видите, након повлачења наше војске, полиције, после потисивања Кумановског споразума, и пораза који је проглашен за победу, доласка КФОР-а и УНМИК-а, на Космету остаје потпуно незаштићен наш народ, и то само трећина. Две трећине је већ било протерано. Доживљавао је српски народ ужасне дане и ноћи. Било је отмица, киднаповања, Срби су убијани. Сваки дан - нови страх од злочиначке УЧК, која је безочно сатирала српски живаљ. Само захваљујући Цркви, нашем монаштву и свештенству многи су остали. Наравно да смо у таквим ужасним околностима и потпуно препуштени на милост и немилост Шиптара, са нестрпљењем чекали међународне снаге. Мислили смо да ће међународне снаге завести какав-такав ред, да ће успети да заштите православно становништво од албанских терориста, које је, чини ми се у том периоду било најзверскије малтретирано, тиранисано. У прво време требало је показати спремност за сарадњу са међународним институцијама због опстанка нашег народа, надајући да ће се тако стање поправити и касније се омогућити повратак прогнаног народа. Међутим, када смо и поред тога доживели мартовски погром 2004, био је то за мене преломни моменат. Од тада сам престао, прекинуо сваку сарадњу са међународним представницима на КиМ. Схватили смо да сарадња са њима не води никаквом решењу. Да не води нигде! Никакву заштиту Срби нису добили доласком КФОР-а, УНМИК-а. За све наше компромисе, уместо заштите и решења нашег проблема доживели смо ужас, страхоте, прави погром -Вартоломејску ноћ на КиМ! Од 17. марта променио се и мој лични став, и став СНВ. Изгубили смо апсолутно поверење у њих. Потом је „стигао” ЕУЛЕКС, који је, према Ахтисаријевом плану, само ту да припомогне да се створе, оснују косовске институције и да се омогући једнострано проглашење квази-државе на нашој територији. На то сам указивао, али није имао ко да ме чује!

Зна се да сте покренули тужбу против држава НАТО због уништавања српских светиња на КиМ. Ко је на Вас из СПЦ вршио притисак због те тужбе?

– До марта 2004. године било је порушено око 115 цркава и манастира, у првих пет година. У мартовском погрому, за само два дана, уништено је, запаљено, срушено, оскрнављено још 35 наших светиња. Поднео сам потом тужбу Међународном суду за људска права у Стразбуру, не против НАТО-а, већ против конкретне четири европске државе које су биле задужене, односно имале своје секторе. Космет је био подељен на пет региона: источни део контролисале су САД, Немачка - јужни, Италија - западни, Француска - северни и Велика Британија је држала централни део КиМ. Америка не потпада под јурисдикцију Међународног суда у Стразбуру, тако да сам могао да тужим поменуте четири европске државе које су биле дужне да штите наше светиње, а оне то нису учиниле! Значи, сносе непосредну одговорност за уништење српских цркава и манастира! О тужби сам одмах обавестио Свети архијерејски Синод СПЦ. И наишао сам на подршку. Синод је такав став имао три месеца да би га децембра 2004. нагло променио због тога што су неке западне земље, у првом реду, Италија, протестовале. Јер како то да тужимо, када они ето, нас помажу!!! Онда је Синод преко наше власти и притиска Запада захтевао да се тужба повуче. Борио сам се и то жестоко против повлачења тужбе. Сада ми и то приписују као један од „грехова непослушности”. У мају 2005. године Сабор доноси одлуку да се тужба против ових држава повуче. Нажалост тај подухват је пропао, на срамоту неких људи из наше Цркве а на огромну штету нашег народа.