Изјава иконописца Милоша Јанићијевића
Praskozorje
(pesnik)
22. новембар 2010. у 11.51
„ Комисији Србске Православне Цркве поводом рада књижаре Атос
ИЗЈАВЉУЈЕМ
Као на Страшном Суду да стојим и ако не говорим истину суд себи вечни изричем. Почетак мога ангажовања као наводног власника књижаре Атос је везан за благослов мог духовника Епископа Артемија. За књижару сам знао да је власништво манастира Хиландар а од оца Симеона сам добио обавештење да се Хиландар одрекао књижаре у корист Рашко Призренске епархије, али да епархија због закона наше државе то не може на себе да региструје па је владика Артемије замолио мене да се она води на моје лично име као закупца пословног простора. Будући потпуно послушан свом духовном оцу ја сам безрезервно пристао на: да се моје име користи као закупца простора и да сва овлаштења за рад књижаре предам брату оца Симеона, Владимиру Виловском. Имајући потпуно поверење у мог духовника и монаштво ја сам све то урадио и никада се ни на који начин нисам мешао у рад књижаре, а нисам ни имао и никаквог увида у рад књижаре па стога не знам како је она пословала. Мој потписи лични се налазе само на овлаштењима Владимира Виловском и на документима за два кредита, које сам ваљда пред законом и банкама само ја могао да потпишем као власник. Напомињем да благослов за наводно власништво нисам никада тражио нинакоји начин и да ми је, опет кажем, то лично понудио преко оца Симеона, мој духовник владика Артемије. Али пошто је од мене мој духовник тражио да не кажем истину него да изјавим да сам тражио благослов за књижару и пошто он изјављује да епархија и он лично немају ништа са књижаром онда сам ја као реални власник пред законом већ одузео пуномоћје адвокату кога су они нашли за правног заступника књижаре и предао га мом брату адвокату Зорану Јанићијевићу. Све што СПЦ и њена тела благослове да се уради са том књижаром биће извршено у најкраћем могућем року.
У Београду 17. маја 2006.
иконописац Милош Јанићијевић с.р.”