Од Београда до Подгорице брзим возом или авионом. Од Подгорице до Манастира се лако пребацити, није далеко, а има и доста превозника.
Свакодневно мноштво људи иде Светитељу на поклоњење, а у конаку се може преноћити. Ко год крене, са њим је свети Отац Василије, па се путеви сами отварају.

Острог је на путу између Подгорице и Никшића (десетак км од Никшића); задњих 4-5 км од главне цесте је пут узак и кривудав, али стиже се без проблема.
Треба ОБАВЕЗНО да присуствујеш литургији (ваља се), па кад стигнеш питај где ће се служити (у којој цркви).
Можеш да преспаваш у конаку - неко инсистира на горњем (спартанском), а неко се одлучи за доњи који је такође једноставан, али ипак много „комфорнији”. Спавање је у просторијама са више кревета на спрат уз минималну накнаду. Мушке и женске спаваоне су одвојене.

После литургије поклони се светитељу чије се мошти налазе у малој, горњој пећинској цркви (обс: горња црква није увек отворена - што би народ рекао - пут ка светитељу се некад отвори, а некад не... Да ти не објашњавам, схватићеш то једном и сам...

Српска православна црква има поред Острога још много, стварно много, лепих манастира које обавезно треба обилазити. У многима ћеш осетити огромну снагу православља, када те нешто „погоди”, где ти нешто душу и срце испуњава неком милином и смирењем...
Неко то осети на Острогу, а неко у неком другом (можда не толико познатом) манастиру... ...

О Острогу погледај више на интернету на рецимо: www.mitropolija.me

Pomaze Bog!

Cesto se organizuju hodocasca (grupne posjete) iz Novog Sada (preko BG) i samog Beograda. Ako imaš koga od svojih u NS ili BG, mogu se raspitati i rezervisati mjesto za tebe.

Obično se posjete i još neki manastiri na putu do i od Ostroga.

Ne znam kako su ucestala hodocasca u zimskom periodu, ali možda vrijedi pokusati.

Što se tiče konacista, ne znam kako je u zimskom periodu, ali ljeti je dushek/cebe i gdje stignes, ali u bukvalnom smislu :)

Svaki odlazak na hodocasce ima svoju svrhu. Odlazak pod Ostrog ne bi trebalo da bude puka turisticka ekskurzija.

Covjek ide tamo da dobije duhovno (ali i tjelesno) okrepljenje. Da se ispuni svetoscu koja je tamo. E sad, da bi se mogli ispuniti tom svetinjom, trebamo se prikladno i spremiti. Ne tocimo rakiju u prljave case, je l da? :)

Postom upravo to postizemo. Pripremamo i duh i tijelo za tu svetinju.

Ako možeš, ti posti i tamo se ispovjedi i pricesti. Sve po ličnim mogućnostima.

Srećno i javi nam se po povratku :)