Београдска молитва

Памти наш Београд и тужније дане,
Ходили су њиме тати и џелати,
Тукле га армаде незнане и знане,
Али ипак није свикао клечати.

А данас, к`о д`јете, са трепетом клечи,
Пред одром пречистим што светошћу руди,
Пред старцем почившим, што љубављу л`јечи,
И што нам помаже да будемо људи.

Београд су тукле и горе несреће,
Превише је дјеце изгубио своје,
Али злу се никад покорити неће,
Бацат` пред душмане конфете и цв`јеће.

А данас ријека православна тече
Носећи са собом сузе и латице,
Само једна мис`о: Благослови Свече,
Само једно ушће: Светјајшчега лице.

Београд никад бјељи није био,
Никад достојнији себе и Господа,
Данас га Патријарх с Небом измирио
И Србијом вјечном са небеског свода.

Памти наш Београд и тужније дане,
Али ближег Богу нико га не памти,
Као кад пред оцем добро д`јете стане,
Послушањем тиња, а вјерношћу пламти.

Тај ће дивни пламен огањ разбуктати,
Та ће ватра света сунце заменити,
И када се Творцу свом једином врати,
Овом ће Молитвом пред Њим засијати.