Молитва Светом Оцу Димитрију
likota
07. новембар 2010. у 15.00
Молитва Светом Оцу Димитрију
Изроних из града к`о из мутне баре
к`о дављеник што је наш`о сламку спаса
застадох избављен поред Цркве старе
зачуђен топлином властитога гласа.
Слава Ти и хвала Свети Димитрије
што милошћу својом подижеш нас пале
што нас Светост Твоја као сунце грије
и лијечи грешне, убоге и мале.
Хвала Ти до неба што нам посла срне
с` чедношћу дјетета и Вјером Светаца
да разгоне звијери и утваре црне
да нас сјете Славе нашијех отаца.
Бескрајно Ти хвала мили Светитељу
што и мене грешног ноћас благослови
да одагнам срцем сваку другу жељу
да ми свака мис`о Твојој Цркви плови.
Хвала ти за сузу спаситеља мога
хвала што ми душа од радости трне
клечећи Те молим измоли од Бога
да никад не оду ове дивне срне.
Makarios
(Imigracioni Agent)
08. новембар 2010. у 03.58
Dragi Brate Likota,
Oprostite jer nemam klasicno knjizevno obrazovanje koje bi mi dozvolilo da kriticki analiziram vase divno pisanje. Nego Vam iz srca sa svojim skromnim literalnim sposobnostima aplaudiram na stilu i formi koji pripadaju lirskom klasicnom stilu i Vasoj temaskoj odredjenosti prema neiscrpnoj vjecnosti definisanoj Gospodom i Bogom našim Isusom Hristom. Vase pjesme će Vas na ovom svijetu nadzivjeti u to duboko vjerujem. Neka Vas Gospod blagoslovi jer ste Vi lira Bozija koja nadahnjuje bracu i sestre na ovoj diskusiji. Nisam mislio na sve jer ima ih koji nevole Vase pjesme ali mnogo vise nas koji dolazimo na ovu diskusiju zaista uziva u vasim Bogom nadahnutim stihovima.
Bog te Blagoslovio liro Gospodnja.
Gresni Makarios
likota
08. новембар 2010. у 10.44
Нема већег Благослова Брате од ријечи. Није залуду свети Владика пјевао:
„ Званије је свештено појете,
глас је његов Неба влијаније,
луча свијетла руководитељ му,
дијалект му Свемогућство Творца.”
и:
„ Свемогућство светом тајном шапти
само души пламена појете”
Далеко сам је Брате од пламеног поете, али тјеши ме стара поука која каже: „ Онај који је загледан у Небеса, неће се удавити у блату”.
Бог ће опростити што Га прослављам овако неспретно, што моји стихови нијесу достојни светости о којој пишем, јер пишем из љубави према Творцу и Његовим Светим угодницима.
А Теби хвала на топлим братским ријечима које укрепљују и храбре... али и обавезују.
Христос посреди нас!
saam
(staklar)
10. новембар 2010. у 23.16
„ Онај који је загледан у Небеса, неће се удавити у блату”.
----------------------------------------------------------
Cime ostris svoje pero Nevene, vjerom, ljubavlju, nadom il' necim sto ja još ne vidim?
Pozdrav, brate.