Дискусије : Православље

Коментар
Svjedok cuda Gospodnjeg
Makarios
(Imigracioni Agent)
29. октобар 2010. у 09.08
U Manastiru Ilinje (Manastir se nalazi blizu Sabca) sa ova moja dva gresna oka gledao sam kako je Iguman Isaija molitvom vratio govor nijemom djecaku koga su roditelji doveli Igumanu Isaiji da izmoli izljecenje od Gospoda.Iguman je svoju osvecenu ruku stavio djecaku na glavu, citao je glasno molitvu i zatim je jednom pa onda i drugi put dunuo djecaku u usta. Kada mu je Iguman rekao da govori, djecak je zaplakao i kroz plac tananim djecijim glasom odgovorio ''Ne mogu DA GOVORIM„ Taj dan sam vidio i mladica kojeg je tresla groznica a koja je poslije Igumanove molitve Gospodu jednostavno nestala. To se desilo 18 Spetembra oko 5 sati poslije podne. Zatim sam u Utorak 21 Septembra prisustvovao novom Bozijem cudu u Manastiru Svetog Apostola Luke u Bosnjanima kod Krusevca. Mirotociva Ikona Svetog Luke je ispunjavala Bozanskim precistim mirisom koji nikada nisam osjetio prije, miris precist i prelijep ispunjavao je Gospodnji Hram.
Zbog čega Vam ovo pišem mila u Hristu braco i sestre? Jednostavnim jezikom Gospod nam pokazuje da je On nas Patrijarh u vjeke vjekova, da se Njemu okrenemo i samo u Njega da gledamo, jer kad god nasa srca i misli ispunimo praznoslovljima, lazima i zabludama ovoga svijeta udaljavamo se od Gospoda. Pustimo ekumeniste neka idu ako hoće, niko njih ne moze zaustaviti jer su se zakotrljali niz veliku padinu i između njih i adske provalije vise nema ništa sto bi ih moglo sprijeciti od strasnog pada. A neka i oni puste nas jer mi sa njima nećemo i ne možemo da diskutujemo jer ni mi a ni oni nebranimo naše stavove ili nasa uvjerenja. Nego i iz nas i iz njih govore dva nepomirljiva duha. U nama je Sveti duh i Gospod nas Isus Hristos utemeljen ucenjima jedne i jedine Hristove Pravoslavne Crkve a u njima su demoni, jer ako postoji jedna Crkva a znamo svi da postoji i da su sve ostale samo sekte ili u najbolju ruku možemo da ih zovemo Hrišćanski pokreti onda znamo da je taj duh koji je u njima demon i da sa nama oni nikada neće imati mir. Gonit će nas, istjeravati i unistavati kao stu su nas unistavali kroz vjekove. Taj demon je isti od Rimskih Careva koji su nas bacali lavovima, Turaka koji su nas na kolce nabijali, silovali naše sestre, otimali nam djecu, ustaša koji su od djece u pelenama do staraca zvjerski unistavali u satanskim ritualima sve sto je Pravoslavno,komunista koji su nas satirali po Gulazima i pasijim grobljima pa do ovih sada koji pokusavaju da nas ofarbaju u neke vjerske ekstremiste koji su opasniji za Srbiju od Vehabija kako jedan od njihovih skoro rece javno bez trunke stida(traže opravdanja za svoja nedjela i zločine koje će ciniti nama). Demon koji mjenja formu a djela i ciljevi su mu isti. I još nezaboravite da su oni od ovog svijeta i da između neba i zemlje njihov princ tame gospodari jer mu je dato ovo vrijeme.
Mila u Hristu braco i sestre ne napustajte nasu Srpsku Pravoslavnu Crkvu, odjenite se i okitite mucenickim vjenicima kad bude trebalo jer Gospod nas nikada neće ostaviti sve dok smo mi ono malo vjerno stado Hristovo. Gospod nam je dao Crkvu i Gospod je Crkva a svaki onaj koji je ostavi nije ništa drugo nego deserter u ratu sa slugama princa tame koji se u ovo vrijeme zovu ekumenistima.

Vas u Hristu Gresni Makarios”
HEIIIO
(servus servorum Dei)
29. октобар 2010. у 10.48
Манастир Илиње је , аико најмање село у Мачви, велика светиња, благодаћу Божјом и залагањем о. Исаије и братије, као и свих добрих људи који помажу ово богоугодно дело. Сада су при крају раови на довршењу новог конака у коме ће се наћи места да верни народ који долази на молитве, да могу духовно да се окрепе уз духовне разговоре и песме, књижевне вечери, а и да се огреју, поједу и попију нешто после дугог пута и стајања на молитви.

Занимљиво је да су ктитори манастира Илија и Ана Лацковић, који пошто нису имали деце, остављају своју имовину Цркви. И благодаћу Божјом, уместо да су то изделили наследници, сад тамо цвета још веће домаћинство уз мноштво духовне деце.
likota
29. октобар 2010. у 11.26
Благодарим Браћо на духовном укрепљењу.
IIP0CBETAP_
29. октобар 2010. у 15.23

Господ царствује !!!
Tempa
(Teolog)
29. октобар 2010. у 15.45
Makarios, ili na Srpskom jeziku - Makarije, sto znaci - Blazeni- lijepo je bilo procitati tvoja svjedocanstva o otkrivanju i dejstvovanju našeg Gospoda preko svestenosluzitelja Njegovih u rodu nasem. U danasnje vrijeme sablazni i nevjerja treba ovakvih svjedocanstava, koja utvrdjuju vjeru onima koji je imaju, a budi onima koji su je zagubili...
Izvini brate, ali dalje mi se tvoja poruka bas i ne svidja,,, nemoj da temperamentno odreagujes- Evo ga, ekumenista! Najmanje sam ekumenista u smislu jeresi a u smislu ikumenizma- da nasa Crkva obihvata sve i nema granica- jesam.
Ekumenizam koji propovjeda katolicka jeres jeste svejeres, a ikuemnizam koji jeste sveobuhvatnost i vaseljenost naše Crkve jeste istina, koja bi trebala da omije jeretike, pokaje ih i dovede pred vrata naše Pravoslavne Crkve.
A djeljenje na „njih” i „nas” i to „među nama” nije dobro...Čitam da papa Benedikt /akturlni/ planira doći na 50-godisnjicu (neku) ustaše Alojzija Stepinca...
E, sad to nam dokazuje da je papa daleko od Istine i Crkve a mi ostajemo gdje jesmo.
Crkva plovi lagano, bez talasa, Njom krmani Gospod Hristos, i u Njoj su vjerni Gospodu nasem Vaskrslom, a oni koji iskoce iz Crkve, dave se u dubokoj vodi...
Boze daj nam da se „slozimo, obozimo i umnozimo”...
likota
29. октобар 2010. у 16.37
Темпа, слажем се са тобом у свему осим у једном дијелу једне реченице.
Ипак се морамо дијелити на њех и нас, мора се раздвојити жито од кукоља, вјерни од невјерних. Једна је Света Саборна и Апослолска Црква и ни у име чега не можемо бити саборни са онима који„ дају помен Степинцу”. Ако „ они” хоће, и ако могу да се покају, први ћу се радовати, али не пада ми на памет да њ. врховног јеретика називам „ светим оцем”, нити њ. јеретичку, али и злочиначку организацију „ сестринском црквом”. НИ У ИМЕ ЧЕГА!
Tempa
(Teolog)
29. октобар 2010. у 17.11
Likota,
kada sam mislio na „njih” i „nas”, svakako da nisam mislio na rimokatolike i nas - Pravoslavne, jer je evidentna podjela, tj. ne podjela nego njihova apostasija koja jeste od 1054. godine, i tu nema zbora...
Mislio sam da se mi između debe ne trebamo nikako djeliti, razlike svakako postoje pocevsi od originalnosti svakog lika covjecijegaga ali takođe mi Pravoslavni jesmo jedno u Hristu, u Svetoj Liturgiji u Svetom Pricescu. Postoje stroziji i blazi Oci /Sv. Vasilije Veliki i Sveti Jovan Zlatousti, ili npr. ranije Sveti Apostol Petar i Apostol Pavle/, postoje ikumenisti i ziloti u Crkvi, i u toj duhovnoj pravoslavnoj lepezi, nema nesklada ili iskljucivosti.
Dvanaestorica Apostola, svi potpuno razliciti a jedni u Hristu.
Svi mi ujedinjeni, pricasni i prisajedinjeni Logosu u Pricescu, sa svim našim slabostima i razlikama, i iako „slabi” i svjesni slabosti, ljubimo jedni druge, svjesni da smo prvo mi „pali”, sve lude i Gospoda iznad svega. Ljubimo i neprijatelje naše, zeleci im pokajanje a ne smrt.
Ni meni papa nije „sveti otac” (aktuelni, a ni jedan od 1054, do tada jesu „kanonski” i Sveti), ni meni Alojzije Stepinac nikada neće biti „blazeni” jer je ustaša koji je mrzio Srbe i u njemu ne mogu da prepoznam ništa od Hrišćanstva, samo satansku nauku u njemu i njegovim cadima mracnim,,,
Nezamislivo mi je takođe da moj svestenik propovjeda mrznju prema Hrvatima ili „unistavanje Hrvata”, kao sto je pomenuti a i „njegovi svecenici” i kao sto dan danas isto cin, bez trunke pokajanja.
Makarios
(Imigracioni Agent)
29. октобар 2010. у 21.03
Brate Tempa razumio sam poruku jer brat je brat i kada zlo čini sto je zakljucak onoga sto si napisao. Jeli sestra sestra i kada ode u prostituciju ili neko drugo zlo? Voljeti gresnika a mrziti njegov grijeh, ali u isto vrijeme grijesnika ne primati za brate jer Gospod rece braca Moja su oni koji izvrsavaju volju Oca Moga. Mislim da nam je poruka jasna i da ne možemo o njoj diskutovati, analizirati je razbijati na segmente pa ponovo posmatrati sa neke druge strane. Gospodnja riječ se prihvata ili ne prihvata. Naravno Gospod nam govori i o pokajanju i o tome kako se nebesa vesele vise kada se pokaje jedan gresnik nego 99 pravednika. Ali ovdje se radi o odstupnicima od Gospoda u kojih pokajanja nema. Opet i pored svega sto napisah upravi si jer dok smo u jednoj Crkvi postoji mogućnost da će Gospod uslisiti molitve naše i da će se nesretnici pokajati i vratiti na put spasenja jedne i jedine Hristove Pravoslavne Crkve.

Vas u Hristu Gresni Makarios
Tempa
(Teolog)
30. октобар 2010. у 03.15
Drago mi je brate Makarije, sto si me razumio.
Crkva će ostati u vijekove vijekova, ona neće nikada nestati i prestati, i kada Gospod dodje drugi put kao Strasni Sudija, i vrijeme se ukine, Crkva će dozivjeti svoju Punocu i nastupice vjecna Liturgija- Slavljenje Svete Trojice, a oni koji ne budu u vjecnoj Liturgiji - Raju, biće u paklu, jer cde odsustvovati iz vjecne radosti, i to vjecno odsustvovati. I to je jedina razlika na koju će se svesti sve naše razlike. Kako kaže Avraam bogatasu (Prica o bogatasu i Lazaru), „jer velika je provalija/propast/ između NAS i VAS”, tj. između spasenih i osudjenih. Između PRAVEDNIKA i GRESNIKA, između BOGOUGODNIKA i BOGOBORACA.
Makarije, ostacemo mi u Crkvi, jer Crkva je Jedna, nedjeljiva, nepropadljiva /u smislu „pada”/ jer joj je Glava Gospod Hristos.
I niko njene rize ne može cijepati ili prljati, može samo sebe odcijepiti od Crkve i sebe isprljati, a Crkva „kao Cista Djeva” ostaje takva i ostace u vjecnosti.
Zato, ostanimo cvrsto na ispovjedanju Pravoslavne vjere, ne bavimo se osudjivanjem i iskljucivanjem drugih, bavimo se svojim grijesima da bi se pokajali, jer „jedino Gospod neće oprostiti nepokajani grijeh” /Sveti Isak Sirin/.
A šta radi vladika, svestenik, bliznji moj...pa, nije mene Gospod postavio da budem nadzornik nad njima i njihovim djelima, nije mene Gospod njima postavio da budem njihov andjeo cuvar i držim im svijece...ali mi jeste zapovjedio da ljubim bliznjeg kao sebe i Boga iznad svega, i jeste mi zapovjedio da ljubim i neprijatelje naše, ugledajuci se uvijek i sjecajuci Njegovih rijeci sa Krsta: Oprosti im Oce, jer ne znaju šta cine.
Vartolomej
(Student)
30. октобар 2010. у 05.44
Hvala brate Makarije na ovom topiku, steta da nema ovakvih poucnih diskusija vise na ovom cafeu Pravoslavlje. Kao sto smo vidjeli, da se ranije diskusije svode na ostrascena prepucavanja, pa sam razmišljao da prestanem sa posjecivanjem ovog cafea ali ima nade da ćemo ponovo moći naći dusi korisnie tekstove ovde!

Pozdrav svim diskutantima!
Makarios
(Imigracioni Agent)
30. октобар 2010. у 11.14
Sveti Marko Efeski u vrijeme kada su svi Episkopi Istocnog Rima stavili svoje potpise na uniju sa Katolicima, suprostavio se toj jeresi i bio je protiv laznog jedinstva sa Papom ali mu ni tada na pamet nije padalo da napusta Hristovu Crkvu. Ostao je Sveti Marko Efeski u Crkvi, i svojim primjerom nam je svima odredio put kojim treba ići kada dodju vremena smutnji. Koliko je bila lažna i neiskrena zelja za unijom kod strane Pravoslavnih Episkopa govori i cinjenica da su i oni jako brzo povukli svoje potpise o sjedinjenju sa Vatikanom i priznavanju Pape kao poglavara Hristove Crkve. Naime da bi obezbjedili pomoć Latina u vrijeme kada najezde muslimanskih hordi na oslabljenu Vizantijsku državu dovode u opasnost i sam Konstantinopolj Pravoslavni Episkopi umjesto uzdanjem u Gospoda i Gospodnju pomoć preplaseni i oslabljeni u vjeri pod smutnjom zlog vremena i Vatikanskih spijuna koji su djelovali kroz Latinsku partiju koja je u to vrijeme bila veoma jaka u Konstantinopolju (a jedini joj je politicki cilj bio da Vizantiju dovede pod vlast latina)posumnjase u Gospoda zivog, u Njegovu silu i poklekose pred satanu i zamolise pomoć od njegovog vatikanskog zreca.
Sa strane Latina odnosno Pape nije postojala nikakva iskrena namjera da pomogne Pravoslavnu Vizantiju, naprotiv unistenjem Konstantinopolja Vatikan bi dobio dugo zeljenu priliku da obezglavljene pravoslavne hrišćane stavi pod svoje skute kroz unije ili prevodjenje u Katolicku vjeru gdje god je to bilo moguće. Možda bi sada trebalo da parafraziram ono sto mnogi vole da napisu na početku filma „svaka sličnost sa našim vremenom je slučajna”. Neželim da sudim o Episkopima niti o bilo kome drugom covjeku, nego govorim o djelima kojih se odricem, kao sto ih se odrekao onaj sa kojim nisam dostojan da se poredim Sveti Marko Efeski, ali nikada Sveti Marko Efeski nije istupio iz Jedne i Jedine Hristove Pravoslavne Crkve. Duboko vjerujem da put Svetog Marka Efeskog moramo da slijedimo jer taj put je put spasenja a svaki drugi put vodi u ambis. Draga Braco i Sestre u Hristu, sjetimo se rijeci Svetog Cara Lazara „Zemaljsko je odmalena Carstvo” živimo za vjecnost, ne padajmo u smutnje i istrajmo na putu spasenja. Brate Tempa Vi ste Teolog i ovo znate mnogo bolje od mene i nemojte ni Vi ni bilo ko drugi da misli da ja nekome držim lekcije ili pametujem, nego Vas molim da ne pokleknete, da se ne sablaznite jer svakog od Vas u Hristu vidim kao brata i sestru koji će stojati sa desne strane na strasnom sudu Gospoda i Boga našeg Isusa Hrista. Moja Braca i Sestre u Hristu, a zarko bih želio da ostanemo jedno, da ne nasjedamo klopkama satanskim, da zajedno iznesemo ovaj nas Krst i da Vas vidim u dan Vaskrsenja na Svetoj Liturgiji gdje će se Vasa lica pravedna sijati svjetloscu Hristovom obasjana.

Vas u Hristu Gresni Makarios
Tempa
(Teolog)
30. октобар 2010. у 17.38
„Nije teolog onaj koji pounaje teologiju nego onaj ko se zna moliti”- toliko o „mojoj teologiji”, brate Makarije.
U Ocenasu se molimo: „..ne uvedi nas u iskusenje”- molimo Gospoda, posto smo svjesni da smo slabi i nejaki da nas sacuva od iskusenja jer Gospod ne iskusava nego „svakoga njegova zelja iskusava i mami” (Ap. Pavle), i da „nas izbavi od zloga”-tj. satane, jer mi se sami od njega ne možemo izbaviti.
Tako da se bez Bozije pomoći i Njegove „intervencije” - INICIJATIVE (po Sv. Maksimu) a koja je uvijek ispred naše, mi ne možemo sami izbaviti od zloga-djavola, jer će nas on „same” svladati-kao što se vidi na primjeru onih koji se svojim zivotom obezblagodacuju-gube blagodat jer je i ne žele...
U vezi Sv. Marka Efeskoga se slazemo. Iako njega, npr. oni koji su „starokalendarci” grcki uzimaju najviše za primjer- kao; on je dokaz njihove ispravnosti. Lično sam u Karulji razgovarao sa „ocem” Serafimom (pišem po navodnicima OCEM, jer je on nanovo i krsten i zamonasen u starokalendarskoj crkvi...) i on se pozivao na Sv. Marka Efeskog, a ja sam mu bas to Makarije rekao; da Sv. Marko ne potpisa uniju ali ne osnovu neku „novu” „istinsku” „crkvu” nego po Promislu Bozijem ostade kao Stub Pravoslavlja u Crkvi i Crkva nastavi plovidbu, a nastavice je do kraja, samo je pitanje ko će ostati u njoj. Nije mi odgovorio Serafim... Bio je, zaista, pun gnjeva, osudjivanja i mrznje...
Na nama jeste i nasa je odgovornost da sebe spasavamo a ne Brod Crkve. „Spasi sebe pa ćeš spasiti i sto oko sebe”, kažu Oci.
Diesel_Boy
(indijanac u fazonu)
01. новембар 2010. у 01.19
samo bih želio da kažem par stvari; mi trebamo biti sigurni u svoju veru u Boga i drzati se chasti i poshtenja. I među nama i među drugima uvek ostati ljudi, a ako se delimo to chinimo iz straha misleci da neko može da nas navede na pogreshan put samim tim nismo ni sigurni u put na kojem smo a koji, ako je chastan i poshten ne može biti pogreshan.
treba prashtati, treba voleti, treba paziti tudju decu isto i vishe nego svoju jer to je hrishchanski i ljudski. covek koji nam nanosi zlo vishe sebi to chini a nama nashe grehe umanjuje ako smo u stanju da ga zalimo zbog tog njegovog ludila i da mu prashtamo. Svaka beba na ovom svetu može biti i anjdjeo i djavo u zavisnosti od onoga kakav je zivot prozivela. Mi merimo sve iz našeg ugla a to je samo jedan od mnogih uglova. živimo da bi greshili, ispravljali greshke, uchili o srećhi i nesrechi i prashtali ako želimo da i nama neko oprosti. Ja sam lichno dugo bio u zabludi i uvek me pogadjala nepravda jer sam je gledao iz svog ugla i kako ona utiche na mene. Onda sam svatio da je Bog taj koji sudi a na meni je da pokusham da oprostim i razumem da nije svakom med i mleko i da neki nikad nisu ni dobili priliku da osete ljubav i toplotu.
Ne treba mrziti ne treba se svetiti ne treba se deliti a to se postize vremenom i zdravim razmishljanjem, tada smo nepobedivi tada smo vechni tada smo pravi i veliki, tada smo ljudi!
Makarios
(Imigracioni Agent)
01. новембар 2010. у 10.58
Mila u Hristu braco slava i hvala Gospodu Bogu nasem za rijeci Vase koje u dusu moju unose mir i radost jer svjedocite Gospoda sa Vasom ljubavlju i prije svega vjerom koja se podize kao neke nevidljive stepenice od zemlje pa sve do carstva nebeskog. Kao vjetar ljetni za ljudsko oko nevidljiv,koji u predvecerje razhladjuje i osvjezava, i koji je mio svima,eto tako mene vase rijeci vesele.
Neko od Svetih Otaca rece da pravednik pogrijesi dnevno sedam puta a koliko tek mi ovakvi gresni puta pogrijesimo? Sto rece Otac Tadej „Najveci grijeh je grijeh nepokajanja” i Car David vodjen Svetim Duhom u Psalmima rece „Skruseno srce Gospod neće prezrijeti”.
Jednom je Sveti Jovan Sangajski u Americi na pitanje nekog Amerikanca zašto vasi monasi nisu drustveno aktivni odnosno ne pomazu ljude i ne ucestvuju u drustvenim akcijama kao katolicki i drugi monasi? Sveti Jovan Sangajski mu je odgovorio kako Pravoslavni Monasi se odvajaju od svijeta koko bi se ocistili i sjedinili sa Gospodom a kada se sjedinje sa Gospodom onda se vracaju u svijet i pomazu koroz molitve koje iscjeljuju bolesne, ispovjedi i na druge nacine one koima je potrebna pomoć (oprostite ja nisam citirao nego sam parafrazirao ovo sa Svetim Jovanom Sangajskim). Kada bi se malo odvojili od svijeta i ocistili se od strasti i demonskih negativnih uticaja, pokajali se i dozivjeli jedno duhovno ociscenje, vjerujem da bi ogromna vecina ljudi imala sasvim drugi pristup Svetoj Pravoslavnoj Crkvi. Koliko puta moje srce drhti od straha prije nego se pricestim, moleci Gospoda da meni ovako nedostojnom i gresnom dozvoli pricesce Svetim Tajnama. I svaki put me je strah da mi Gospod neće dozvoliti da se pricestim jer sam ovim gresnim ocima gledao ljude koji padaju ili jednostavno ne mogu da pridju Svetoj Casi. Uzdajuci se u milost Gospodnju molim se za naše jedinstvo, da u Gospodu uvjek budemo jedno sa svim našim Svetiteljima i Predacima.

Vas u Hristu Gresni Makarios
Коментар Запамти ову тему!
Looking for Oil Diffuser Necklace?
.