Највећа је врилана једног човјека, био вјерник или не, способност да надвлада себе самог, да однесе побједу у борби коју свакодневно водимо
са своји огреховљеним бићем. То је ужасно тешка, често немилосрдна борба. Зато су Свети Оци и говорили да човјек постаје свет оног тренутка када упозна самог себе.
Ти Брате заиста немаш разлога да се извињаваш. Ово говорим најискреније. Ја нисам примијетио да си се било чиме огријешио о мене.
И овај несрећни „ сукоб”, ове тешке ријечи које су срећом мени намијењене( опет сам себичан па се радујем што је нисам онај који их је изговорио) уноси дубоки немир у мене, али не због тога што сам увријеђен. Муче ме спознаја да сам допринио својом несмиреношћу да моју браћу надвлада искушење, да пану у гријех.
Крајње сам искрен када кажем да сматрам да је, имајући то у виду, мој гријех већи од њиховог.
Ја ћу и даље писати пјесме( биле оне добре или не) јер то и није поезија, нити себе сматрам пјесником, па је погрешно што неко мисли да ће ме разбијеснити тиме што негира моје умијеће( ја га и сам негирам). Писаћу их јер морам, јер је то моја молитва, моје неспретно прослављање Господа, Мајке Божије, Светитеља... неспретно, али искрено, па ваљда самим тим и вриједно труда.
А Ти си нам Брате показао како један Светосавац треба да се опходи, па ће самим тим и Твоје будуће ријечи упућене нам овдје имати већу тежину.

Ја нисам видио да је брат Макарије негдје написао да владике треба засути камењем. Није моје да судим, не радим то ни кад си ти у питању, само сам те замолио да се срдиш због мене грешнога, али морам рећи да се то не би смјело устврдити ни у ком контексту.
Једино што ме тјеши у овој недоличној комуникацији међу нама је то што сам се уздржао од увреда и излива мржње и бијеса. Ако сам оставио утисак подлаца и лицемјера... што да радим...само ти брате немој да се сјекираш због тога. Сви ћемо дати одговор кад дође вријеме.
ХРИСТОС ПОСРЕДИ НАС!

Не, није ми „ ок”. Чињеница је да је владика Мардарије неславно завршио због својих злопочинства, али никако га не би смјели доводити у везу са данашњим временом. То је било бесудо вријеме у бесудој земљи, данас би, након свих искушења која су нас од тада задесила морали имати довољно мудрости да братски разговарамо.
То препоручујем и теби.