ЦРКВЕНО ГОЊЕЊЕ
1) Последњих година у СПЦ постоје новотарске теолошке струје које се супротстављају предањској Православној Теологији и црквеном животу, и којих су, нажалост, заступници и представници поједини Јерарси СПЦ.
Преосвећени Епископ Артемије и ми његови сарадници покушавали смо да богословским аргументима објављиваним у часописима и књигама извршимо богословску критику и да укажемо на теолошка скретања у овим теолошким струјањима.
Овакве оштре телошке разлике испољавају се у приступу темама као што су, рецимо, везе Српске Православне Цркве и Папске „цркве”, или у односима Православних и Муслимана.
У том циљу објављено је више радова који су се супротстављали екумeнизму, новачењу у вери и језичким реформама у Цркви. У међувремену у једном периоду био сам главни уредник епархијског часописа „Свети Кнез Лазар” који је чврсто и недвосмислено изражавао наше антиекуменистичке и отачке ставове.
2) Током више претходних година нашао сам се у оштрој супротности по црквеним и теолошким питањима са веома моћним Епископом у СПЦ Атанасијем Јевтићем, дугогодишњим професором на Богословском факултету у Београду. Већ више година он предњачи у деловању против мене. Врхунац тога било је јавно вређање и срамоћење моје личности преко телевизије и осталих медија током последњих 5
месеци са крајњим циљем мога деградирања и утицања на јавно мњење, како би се у наставку достигло до судских пресуда против мене. И све то док сам се у Грчкој налазио у притвору чекајући одлуку грчког Судства о мом изручењу.
3) Додатни елемент у црквеном прогону који трпим је превођење са грчког и мој потпис на међуправославном документу „Исповедање вере против екуменизма”, који није био по вољи групи Јерараха СПЦ. Треба приметити да је oвај текст потписан од стране Епископа Грчке, Бугарске, Србије итд, од стране игумана многих манастира и од стране великог броја свештеника, монаха и лаика у Грчкој и у другим земљама.
У суштини постао сам мета зато што сам довео у сумњу, уз помоћ теолошких аргумената, богословску потврђеност увођених новачења и тако сам директно и јавно угрозио богословску опремљеност и ауторитет њихових носилаца, као што је претходно поменути веома моћни Епископ Атанасије Јевтић, али и неки други Јерарси (Амфилохије Радовић, Иринеј Буловић, такође професори Универзитета), који деле његове ставове.

Због свега претходно изнетог инсцениране су против мене оптужбе за тобожње финансијске злоупотребе и канонске преступе, које су затим довеле до покретања црквеног и грађанског судског поступка против мене.
За сада је окончан процес пред црквеним Судом, који ме је, након антиканонског суђења казнио троструком казном(!) (рашчињење, размонашење и одлучење), иако свештени Канони Цркве предвиђају као највећу казну само рашчињење (упадљива је острашћеност и мржња против мене).
Такође, суђено ми је у одсуству, и пресуђено ми је у одсуству, док сам се налазио у притвору у Грчкој чекајући Одлуку Врховног Суда Грчке о мом изручењу.
Што се тиче грађанског Суда, свети Синод СПЦ поднео је кривичну пријаву против мене Вишем Суду у Београду не приложивши ни један једини доказ до сада (види сведочење свештеника Чолаковића 29.4.2010, представника Синода СПЦ и сведока оптужбе против мене).
Јасно је да је постојао смишљени и организовани покушај мог моралног и физичког уништења, прљање моје части и угледа, којој се међутим не види крај, с обзиром да је и сведок оптужбе и представник СПЦ свештеник Чолаковић изјавио да, иако не постоје докази против мене, не одустаје од мог кривичног гоњења. И српско Судство, које је од почетка подржало неодрживу оптужницу, наставља да ме гони без доказа.
Чему, питаће се неко, сва ова превара, уз сарадњу чак Цркве и Државе? Коме желе да се додворе? Који су мотиви? Коме служи све ово? Одговор нам даје специјални
изасланик ЕУ и шеф Цивилне канцеларије на Косову и Метохији Питер Фејт (чији је задатак спровођење Ахтисаријевог плана и што брже устројење новопроглашене „државе” Косово), који је поздравио промену става СПЦ према својој јужној српској покрајини. Говорећи о стању на Косову и Метохији пред Међународним Одбором Европског Парламента 22.6.2010, Фејт је изјавио: „Транзиција СПЦ према умеренијем приступу на Косову је такође још један позитиван помак”
http://www.eusrinkosovo.eu/?id=20&n=39 .
Ако ово није политички прогон, шта је онда?
Ако бих дошао у Србију свa поменута безакоња добила би привид законитости. Моји гониоци би озаконили одлуке црквеног и грађанског Суда против мене и ја бих се нашао презрен, незаштићен и заборављен од света у некој мрачној и влажној ћелији српских затвора, једне привидно демократске земље, чији, међутим, судски систем није успео да пређе из стадијума тоталитаризма у стадијум демократије.
Закључујући, желео бих да приметим да тамо где се жртвује истина зарад тренутних интереса, било од стране Државе било од стране Цркве, тамо се дешавају злочини на терет заједнице или појединaца, као у случају Епископа Артемија, његових сарадника, монаштва и мене лично.
Пренето са веб странице Црноречког Братства у Егзилу:
http://mancr.org/2009-03-17-15-07-24/novosti-razne/120-2010-07-21-00-10-30.html

Па Новихерцоге мало грешите.
Као прво опужба није подигнута од стране полиције или тужилаштва Србије већ на захтев СПЦ односно Владике Атанасија.
Колико је оптужба јака види се из чињенице да су грци одбили захтев за изручење Србији јер не постоје никакви докази за оно за чега се терети.
Значи просто речено трач.
По питању имена и ту грешит ејер по обишају монаха у СПЦ када се замонашио отац Симеон је законски изменуо име у Симеон.
Значи и ако га је СПЦ укинула размонашила име му и даље остаје Симеон.
Питање самог црквеног суда је исто проблематично и како ствари стоје нај вероватније ће му се вратити чин од стране Гршке Цркве а по завршеном докторату постоји могућност да га и завладиче.
Интересантно је да је отац Симеон кажњен на црквеном суду мада сада испада да не постоје докази за то за чега је осуђен.
Другим речима хоћемо и ко нам шта може.
Толико о Божијој правди и поштењу.

Сад са обзиром да сте толико свесни и велики верник изволите и кажите нам да ли у случају да нема доказа одлука суда СПЦ треба да се преиспита и да се чин врати оцу Симеону?

Постајете већ патетични са тим Вашим шпекулацијама ко сам и шта сам.
Као што сам Вам у више наврата већ рекао нисам тај Господин тако да нема сврхе да га нападате због нечега што ја пишем.
Интересантно је да колико могу да видим опет прихватате закон и правосуђе како вам тренутно одговара.
Сад опет не признајете суд земаљски јер је пресудио против вас.
Нешто слично као и Владика Атанасије који је изјавио да СПЦ није законска већ богочовечанска установа.
Иако се ово коси са ставовима Владике Милаша који је био а и до дан данас се сматра за највећег познаваоца црквеног права.
Ипак чак и да прихватимо ово нај новије „откриће” у вези тога шта је Црква никако ми није јасно како неко ко тврди да земаљски закони не важе за СПЦ може у исто време да поднесе тужбу земаљском суду?
Ако СПЦ односно Владика Атанасије не признаје суд земаљски зашто је поднео тужбу против оца Симеона?

Како типично за не тако давна времена.
Ко је побегао је издајник против партије и народа.
Мање више иста пема исто одстојање.
Добар број нас који смо ове (Канада) је овде дошао бегајући илегално преко границе из из „Раја” Тита и партије.
Били смо црне ове, персона нон грата итд.
Данас нажалост видимо да се све понавља али сад се не бежи од Тита и партије већ од његових пионира који се представљају као духовници.
Сви ми немамо право да употребимо мозак и да пиатамо за чега је отац Симеон крив и да тражимо доказе.
Ко тражи он је јеретик, расколник и питај Бога шта не.
Незнам да ли је по уставу СПЦ или канонима да неко може да буде рашчињен без икаквих доказа.
Отац Симеон је дипломирао економију а пар Владика за пола дана пронађу све махинације, све ставе у невидљивих 15 фасцикла, подигну потужницу и рашчине га.
Владика који тврди да СПЦ не подпада под законе земаљске подиже опужницу против оца Симеона на суду земаљском али не даје никакве доказе.
Боже мој ко смо ми обични смртници да не верујемо њему већ тражимо доказе.
И шта сад?
Ко зуцне против тога одмах мора да буде разапет а ко ћути је светац.
Искрено радују ме ови напади јер далеко би ме више бринуло када би се ова „исправна” братија сложила са мном.
Већ виђено, судитему ја не видим да је крив и перем руке.
Да је Бог хтео да сви ми будемо по њиховој вољи неби нас направио као људе већ као папагаје.

Трагично али истинито.
То би био бестселер што само говори у каквом јадном стању је СПЦ.

Не познајем дотичног Господина али са обзиром да сте Ви полико против њега сигуран сам да је поштен и достојан Србин и Хришћенин.

Можете се сви ви дерати колико хоћете али ни српски народ није затуцан и туп.
Ако имате доказе поставите их.
Ако немате онда сте невиног човека разапели не јер је нешто скривио већ јер вам је одговарало.
СПЦ је постојала пре вас а постојаће и после што се пре рашчисти ово весело друшво, што покушава да уведе екуменизам и које се улизује Римском Папи, тим боље.
Проблем са вама није да стварно мислите да је он крив или тако нешто већ све ово пискарате за ваш интерес.
До јуче сте славили Владику Артемија, оца Симеона и Црноречке монахе као браник Српства на Космету да би преко ноћи почели да их пљујете јер је стигла нова директива.
Можда је то прихватљиво за вас али не и за све нас.