Bio jednom jedan car. Imao je svo bogatstva sveta, stanovao u dvoru od dragog kamenja.
Iamo je žena koliko je hteo, a mudrost mjegova je bila čuvena pa su ga posećivali vladari iz raznih krajeva sveta, samo da bi ga videli i uverili se u istinitost njegovih reci.
Jednog dana, kada je obilazio svoje carstvo, u poljima pokraj vinograda video je devojku koja je bila drugačija od svih koje je do tada video. Nije bila svetle puti a ni u bogatim haljinama. Koza joj je bila tamna i gruba od sunca i vetra ali je bila najljepša žena koju je on video. Istog je dana poslao da mu je dovedu.
Žene sa njegovog dvora su je kupale mirisnim uljima, u kosu plele zlatne niti i bisere.
I pored svih bogatstava koje joj je dobri i premudri car ponudio, devojka je tugovala za onim koje je odabralo njeno srce. Na kraju kralj joj je dozvolio da ode od njega.
Ali je nikada nije zaboravio. Zato je u čast njene nepodmitljive ljubavi, i diveci se iskrenosti kada ga je molela da je pusti pre nego zaboravi i prevari onog koga je odabralo srce njeno, napisao je najlepšu ljubavnu pesmu ikad.