Дискусије : Православље

 Коментар
Напуштена Црна Река
ComingUp
(Busac)
03. јун 2010. у 19.03

Црна Река – Од самог свитања велики број верника пристизао је јуче у манастир Црна Река. Дошле су дугогодишње „комшије” из околних села, али и с подручја Тутина, Новог Пазара, Рашке, Краљева и многобројних места са Косова и Метохије. Тесне су биле црквене одаје током јутарње литургије, а после и манастирска порта. Нису скривали сузе ни монаси, ни верници, поздрављали су се и фотографисали за успомену.

У таквој атмосфери девет јеромонаха и монаха и седам искушеника напустило је јуче у поподневним часовима манастир Црну Реку. Сви су отишли у село Лозницу покрај Чачка, у подножју планине Јелице. У манастиру је остао само монах Митрофан, који се није изјаснио око одласка, и два искушеника у четири манастирске испоснице.

– Ми не одлазимо због неке идеологије, засебних или световних интереса. Ми смо за истину и желимо да останемо у светом предању као наш духовник, наш владика Артемије. Ето, дошло је време да се полаже испит, наставе и предавања је било доста. Ред је да се види ко је вера а ко невера, а нема ту шта много да се прича. Овај народ зна о чему је ту реч, ми подржавамо нашег духовника владику Артемија зато што је он истински слуга Божји, иако су се чуле многе друге и ружне, тешке речи и клевете. Сви ми њега дуго познајемо и знамо да је на правди и у истини гољен. Покренули су се и монаси и из других манастира ове епархије, али није нама драго што идемо, нити се на било кога љутимо, већ се трудимо да смирено напустимо сваки своју свету обитељ у којој смо служили, уз молитве духовника и благовест божју. Такође, Бог нека буде у помоћи и нама који смо кренули и овима што остају – казао је при поласку игуман манастира Николај.

Монаси су, као што је „Политика” већ писала, отишли без канонског отпуста који су, додуше, недавно тражили од митрополита црногорско-приморског Амфилохија, администратора Епархије рашко-призренске. Искушеници тај отпуст нису ни тражили, јер се таква правила на њих не односе.

На то Зоран Чворовић, правни историчар са крагујевачког Правног факултета, који је такође јуче био у Црној Реци, за „Политику” каже:

– Правни поредак, било у држави или цркви, мора да функционише
уз хијерархију правних аката и њихово поштовање. У овом случају одлазак монаха без канонског отпуста представља црквеноправни преступ. Међутим, овим преступом отвориће се питање првог црквеноправног преступа који је иницијално тај поредак нарушио, а то је противуставна одлука о уклањању епископа Артемија с трона Епархије рашко-призренске – тврди Чворовић.

Међу окупљеним народом нашао се и Драгиша Бојовић, професор на Универзитету у Нишу, који је овај случај назвао „највећим духовним егзодусом у Епархији рашко-призренској.

– Црна Река није обичан манастир већ симбол обнове духовног живота, не само у овој епархији. Верујем, ипак, у живот, васкрсење и љубав и надам се да је ово привремени одлазак монаха и да ће време показати шта ће тај чин значити – закључује Бојовић.
Нису скривале сузе због одласка монаха ни Петкана и Оливера Рачић из Црне Реке, а Вујица Поповић из оближњег села Добриње нам, видно узрујан, објашњава:

– Владика Артемије је овај манастир обновио. Радили смо на томе заједно са њим годинама и сада смо дошли да испратимо наше монахе и игумана Николаја који је овде 27 година – тврди Вујица.

Поред осуде црквених власти међу окупљеним верницима, ипак се често помињало могуће решење и нада да ће се, како кажу, ”све убрзо средити, кад владику Артемија врате да бар буде духовник у неком манастиру Епархије рашко-призренске, а онда ће овамо и монаси„.

Мирољуб Дугалић

www.politika.rs
ComingUp
(Busac)
03. јун 2010. у 19.05
Братство у етноселу на Јелици

Чачак – Братство манастира Црна Река пристигло је јуче око 18 часова у село Лозницу код Чачка. Смештени су у етносело које ту, на падинама Јелице, гради чачански предузетник и верник Милоје Стевановић (61).

Игуман Црне Реке Николај у новом станишту у селу Лозници Фото Г. Оташевић
Караван од неколико аутомобила и комбија довезео је братију и с њима тек нешто најосновнијих ствари за живот. Овде ће имати од чега да почну, јер им је власник етносела без накнаде успутио више хектара земље, зграде, пољопривредне машине, алат, малу фарму оваца и кокошки и све што се на том имању налази.

– Мени је Бог учинио милост да могу пружити по неку малу мрвицу од онога што нам господ Јеванђељем казује. Да напојимо жедна, да нахранимо гладна, да оденемо нага, да обиђемо болесна, да посетимо заточеног – рекао нам је Стевановић. – Ја сам у Црној Реци био много пута, присуствовао сам монашењима. Тамо је, поред светог Харитона сахрањен мој и моје супруге духовник Илија, који нам је био духовни руководитељ на поклоничком путоваљу по светињама Свете земље. Тамо сам упознао те богољубиве црноречке монахе. Господ нас учи да се молимо и за непријатеље своје, а камоли за пријатеље. Оци и братија из Црне Реке за мене, моју чељад и моје сараднике, јесу драги и искрени пријатељи, наши драги гости са којима смо спремни поделити и задњу корицу хлеба.

Г. Оташевић

www.politika.rs
CecilGee
(Asistent)
03. јун 2010. у 19.12
За неповеровати!

Пази,сад ће ови дежурни форумаши почети пљување једни по другима.Знате шта,ви сви као да пишете овде по задатку.

Нико не попушта ни милиметра и ви себе називате Православцима.Смешни сте!
vitaminE
(kuglanje)
03. јун 2010. у 19.17
Циркус :_))
CTEBA
(penzioner)
03. јун 2010. у 20.50
Полако али сигурно и ова књига о српству се затвара.
Узело је доста времена а и покојни Патријарх Павле није изгледа био спреман да колаборира.
Као што рече Белашевић у оној пеми „сад су дошли неки нови клинци”.
Наишао сам на овај чланак који је писала Јулија Горин иначе руска јеврејка која живи и пише у САД и има доста конзервативан став.
Чланак је мало дужи и на енглеском и мање више објашљава целу ову ситуацију.

http://www.juliagorin.com/wordpress/?p=2324

Одмах на самом почетку ово ми је запало за око:

In mid January 2010 at a regional security meeting in Pec in the western part of Kosovo, a KFOR officer informed the grouping that it was likely that Bishop Artemije of Raska and Prizren would be replaced and a new Bishop of the Serbian Orthodox Church would be installed in his place, one who was open to cooperation with the West and more open to dialogue.

Како су још у Јануару на састанку у Пећи официри КФОРа знали да ће Владика Артемије бити смењен?
Случајност?

Значи прво је уклоњен Владика Артемије сад одлазе монаси Црне Реке, кажу да се спремају да напусте и монаси из Св. Архангела а после ће вероватно и остатак монаштва а за њима и народ.
И онда је циљ остварен Срба нема на Космету и мирна Бачка.
Ако је тачно као што она тврди да су бар два Владике уцењени од сране САД и да им је запрећено да ће у Хад онда није ни чудо ако се погледа ко су они и коју су улогу имали у свему овом.
Колико је она у праву незнам али износи доста детаљне податке у свом чланку са именима и местима где се све догађало.
vitaminE
(kuglanje)
04. јун 2010. у 00.16
напустили мошти Св. петра коришког, Св. Харингтона, народ који им је слепо веровао и запалили у етно село на етно ливаду код газда Милоја.
Да није смешно било би тужно.

Према провереним информацијама протосинђел Николај са делом црноречког братства прешао је да живи у „етно-селo” у Лозници код Чачка, које припада контроверзном чачанском бизнисмену Милоју Стевановићу, познатијем на антицрквеним форумима и међу псевдозилотским круговима као „Грешни Милоје”. Како пише у његовој „биографији” на једном од антицрквених сајтова „Стевановић се професионално бавио пословима општинског правобраниоца, директора предузећа, пословима банкарства... Сада је предузетник, има фирму која броји стотинак радника, а осим тога развио је мрежу коопераната у којој је запослено неколико стотина људи.”

„Грешни Милоје”, раније активни члан комунистичке партије, а након „обраћења” још активнији верски-фундаменталиста, како је сам изјавио медијма, уступио је неколико хектара земље и објекте у свом етно-селу Лозница код Чачка одбеглим Црноречанима, који ће од сада тамо живети мимо сваког црквеног поретка и без благослова надлежног Епископа Жичког. Иначе, Ставановић је познат црквеној јавности као један од организатора нереда у цркви у Душковцима у јуну 2008. год. када је Епископ Жички Г. Хризостом нападнут и вређан од стране псевдозилота, али и по својој невладиној парацрквеној организацији „Законоправило” која упорно ради на подривању црквеног поретка, под видом „одбране Православља”, посебно на простору Жичке Епархије (види текст у Православљу бр.991 „Истином на лаж”)

О новотаријама и псевдозилотизму „Грешног Милоја”, „Законоправила” и њима сличних ревнитеља који „спашавају” Цркву од Патријарха и Епископата, а са којима протосинђел Николај и још неки псевдозилоти из Епархије Рашко-призренске одржавају већ дуже времена јаке везе, писао је већ Преосвећени Епископ у свом тексту који је објављен на званичном сајту СПЦ.
presamicen
04. јун 2010. у 05.06
To je klasika, pogotovo kod tipova koji brane kanone -nekanonskim ponašanjem :))) Kontroverzno totale..
Nikolaj se promovisao upravo-nekanonskog prozivanja episkopa, pored onih koji su zaduženi da brinu o tome.

Stevo još si u depresiji!???
az
04. јун 2010. у 05.23
Ovo je tragikomicno!!!
regazza
04. јун 2010. у 05.39
Vi kao da likujete time što se reguate tim Artemitima a to je ustvari sve zalosno. Kao tugujemo sto smo se posvadjali sa RK a likujemo i podsmevamo se sto je neki nas brat ili celo bratsvo otislo u ocigledan raskol.
Ovi sto likuju uopste ne poznaju Crkvu a još su smesniji kada se pozivaju na kanone. Nemate pojma šta je manastir i kako zivot kaludjera funkcionise. Iako sam naravno da se pohapsi svaki kriminalac u Crkvi a ne samo Vilovski i kompanija posebno radi njihovog raskolnistva moram reći da su ovi kaludjeri u kontekstu vl Artemija upravu.
regazza
04. јун 2010. у 06.05
I svi vi koji se podsmevate sve to govori o vasoj crkvenoj ili da se izrazim nekako a da vama bude jasnije - liturgijskoj svesti.
dzamburuotegliПорука негативно оцењена. Покажи

dzamburuotegli
(citam i ja pa nista)
04. јун 2010. у 08.36
регазза,
ма овај аз и пресамићени и пјесник су ту да провоцирају,
CTEBA
(penzioner)
04. јун 2010. у 09.24
Да мој поштовани Пресамићени,
јесам у депресији.
У депресији сам када видим шта се дешава и са СПЦ и са српским народом у опште а највише сам у депресији када видим да такозвани „браниоци” Цркве и Српства више пљују по свему што је свето него сви наши непријатељи заједно.
Незнам како можете да ликујете и да се исмевате када СПЦ улази у највећу кризу у својој историји.
Ни Турци ни комунисти нису нанели толико штете СПЦ колико су ово демократски настројени успели у овако кратком року.
Очигледно је да нисте прочитали онај чланак Јулије Горин јер да јесте неби се смејали већ би и Ви били у депресији.
Нека нам је драги Бог у помоћи јер ипак и ово је Његова воља а Он зна зашто нам се ово дешава.
vitaminE
(kuglanje)
04. јун 2010. у 09.41
да је Владика Артемије мало боље разумео теологију и шта значи Епископ не би му калуђери овако исклизнули и брукали Цркву.

Тај Николај, је причао да су `новотарци` вукови у јагњећим кожама. И како он сада да остане код тих вукова? наравно да је побегао.

Шта су ти калуђери писали на ихтус и борби за вечеру о СПЦ владикама то није ни за риалити шоу фарму.
CTEBA
(penzioner)
04. јун 2010. у 13.41
Чини ми се да Вас уопште не интересује ни зашто ни како су отишли.
Да Вас интересује неби уживали у тој муци већ би жалили.
Ускоро када наше светиње на Космету посећујемо само као историску баштину Репубљик Косава, верујем да ћете се и онда смејати.
Јадно ли је српство кад је на такве спало.
az
05. јун 2010. у 04.49
Kakvo crno likovanje, ovo je zalost.
Poznajem lično neke od tih ljudi.
Kaže regazza u kontekstu Vl. Artemija su u pravu. Pa zar je taj, kako kažeš, „kontekst” mjerilo u Crkvi. To su nesrecni ljudi cija crkvena svijest nazalost dozvoljava da u Crkvi rade ovakve stvari. Odu iz jedne eparhije bez dozvole, dodju u privatne kuce na teritoriji druge, bez dozvole.
Ali, onaj koji stvara „kontekst” da oni ovo mogu, koji opravdava njihovu savjest, e u njemu je problem, i to će se pokazati još jasnije, vjerovatno, i opet, NAZALOST! oN JE DOBIO MANASTIR, CETIRI POSLUSNIKA, PLATU, AUTOMOBIL, I SLUZI GDJE HOćE, A VIDI SIMEONA , Antonija, i ovih nesrecnika sad, koji će isto da prodju, pa neće CRkva da se mijenja radi njih.
ne mogu da shvatim toliku mjeru slepila.
TUGA I JAD!
vitaminE
(kuglanje)
05. јун 2010. у 05.51
Oво када гледаш да не верујеш, као у оним америчким Б филмовима са сектама у Тексасу.

Још се чита и писмо подршке из базе, све су Владике јеретици за које то Николај одреди јер он је стручњак...

http://www.youtube.com/watch?v=Cg0GE2PzPpA&feature=channel
_Strazbenica_RS
(HatidzaPendrek)
05. јун 2010. у 10.11
http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/crnorecka-svetinja-i-dalje-živi-episkop-teodosije-sluzio-sv-arhijerejsku-litur giju-u-manastiru

Црноречка Светиња и даље живи - Епископ Теодосије служио Св. Архијерејску Литургију у манастиру поводом празника Св. Јована Владимира
4. Јун 2010 - 12:48
С благословом Мјестобљуститеља Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске данас је у манастиру Црна Река поводом славе манастирксе капеле (параклиса) Св. Јована Владимира Св. Архијерејску Литургију служио Архијерејски заменик ЕРП, Викарни Епископ Липљански Г. Теодосије уз саслужење 9 свештеника и свештеномонаха.У Светој Литургији су учествовали новопазарски и митровички архијерејски намесници - протојереји-ставрофори Томислав Миленковић и Милија Арсовић, игуман Сопоћански протосинђел Теоктист са братијом као и дечански монаси, а Литургију су певале игуманија манастира Кончула мати Минодора са својим монахињама. На данашњој слави било је око 40так верника од којих се већина причестила.

Према одлуци Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија, Мјестобљуститеља Епархије, за новог настојатеља манастира Црна Река именован је протосинђел Јован Јеленков (десно у литији са јеванђељем), који је и сам замонашен у Рашко-призренској Епархији и био настојатељ два манастира. Са оцем Јованом у Црну Реку дошла су да живе још три искушеника. Поред монаха Митрофана који је остао у манастиру и тројице монаха, који нису кренули за одбеглим монасима, братство Манастира тренутно броји осам чланова. Ово показује да ова стародревна светиња није остала пуста (као што неки неодговорно тврде) и да ће Црна Река и даље наставити своју духовну мисију у српском народу и нашој Цркви, живећи у посушању Његовој Светости Патријарху, Св. Арх. Сабору СПЦ и надлежном Архијереју Епархије. Након Свете Литургије свештенослужитељи, монаштво и народ кренули су у литији из манастирске цркве која се налази у црноречкој стени до капеле (параклиса) Св. Јована Владимира, где је извршено освећење воде и пресечен славски колач. Овогодишњи домаћин славе био је протојереј Миодраг Симић из Матејевца код Ниша. За све присутне на крају свечаности је приређен славски ручак.

ComingUp
(Busac)
05. јун 2010. у 18.40
Smireni govor igumana manastira Crna Reka oca Nikolaja;

www.pastirdobri.com/index.php?option=com_content&view=article&id=203
_Strazbenica_RSПорука негативно оцењена. Покажи

_Strazbenica_RS
(HatidzaPendrek)
05. јун 2010. у 21.29
smireni...
A otisao iz manastira bez blagoslova...smiren jasta.
_Strazbenica_RS
(HatidzaPendrek)
05. јун 2010. у 21.29
smireni...
A otisao iz manastira bez blagoslova...smiren jasta.
ComingUp
(Busac)
05. јун 2010. у 22.15
Da si slusao njegove reci, sigurno ne bi napisao ovo sto si napisao.
_Strazbenica_RS
(HatidzaPendrek)
05. јун 2010. у 23.06
I on da je slusao svoju crkvu nebi otisao iz manastira. On je „smireno” prekrsio monaski zavjet i iz „smirenja” nije poslusao odluku svog nadleznog Arhijereja...


To je ono kad neofiti i komunjare odu u manastir, a veze nemaju šta je crkva i kako crkva funkcionise. Nije crkva ničija privatna prcija, nego Bozanska ustanova koja ima svoje uredjenje ovdje na zemlji.

Ista je to klapa, kao onaj „pametni i smireni” pecinski covjek „bivši Antonije”...Ima obrve kao da ih je prvacic kredom nacrtao.

Ajd busac ujutro u crkvu :)

dzamburuotegli
(citam i ja pa nista)
05. јун 2010. у 23.17
људи и слушају цркву то јест народ, а народ и јесте црква
није црква само синод и екуменски патријарх
шта је синод без народа,
исто што и тадићи са криминалцима што га држе на власти,
јесу ли они србија,
dzamburuotegli
(citam i ja pa nista)
05. јун 2010. у 23.19
колико се овај синод одваја од народа показује и ова
парада поноса у нишу,
доводе нам највећег кољача и зликовца да му се клањамо
и погане нам наше најсветије, наше православље
_Strazbenica_RSПорука негативно оцењена. Покажи

_Strazbenica_RS
(HatidzaPendrek)
05. јун 2010. у 23.23
Koji narod? Onaj sa partijskim knjizicama?

Srbi su i danasnji Bosnjaci i tzv. pokatoliceni Srbi=Rvatine.

Boziji narod je onaj koji svoju crkvu slusa.

Ko je donosio odluke na vaseljenskim saborima? Postari, radnici i seljaci...ne ne brajko moj. Odluke su donosili bogonadahnuti oci naše svete Crkve pravoslavne.

Danas hoće svako da donosi odluke. Crkva ne funkcionise tako.
dzamburuotegli
(citam i ja pa nista)
05. јун 2010. у 23.35
има добрих људи и у народу и у сабору,
а исто тако има и лоших,
комунисти нису уништавали цркву него су је контролисали
и зато су бирали епископе који њима одговарају,
а народ нису могли мјењати,
највеће патриоте су послали на голи оток али народ је остао скоро исти
али у сабор су изабрали већином своје осим артемија и јустина
а народ је тај који је вјеру очувао а не сабори
и не може сад сабор да нам потура папу који нас је највише клао
народ какав је год види издају и то боли, јако боли
dzamburuotegli
(citam i ja pa nista)
05. јун 2010. у 23.37
и нама ту какве одлуке да се доносе осим да се остане на путу православља, ствар је једноставна
_Strazbenica_RS
(HatidzaPendrek)
06. јун 2010. у 00.48
комунисти нису уништавали цркву него су је контролисали
-----------------

Objasni malo ovo bolje. Kažeš komunisti nisu unistavali crkvu!
_Strazbenica_RS
(HatidzaPendrek)
06. јун 2010. у 01.15
Ево стравичног биланса о страдању свештенства СПЦ у време комунистичке „борбe за слободу”:

1. Митрополит црногорско приморски Јоаникије Липовац;
2. Драгић Аврамовић,прота;
3. Спасоје Беговић,наставник Цетињске Богословије;
4. Василије Божарић,Свештеник;
5. Теофан Бејатовић,јеромонах;
6. Крсто Бећковић,свештеник;
7. Сава Божић,прота;
8. Велимир Божовић,свештеник;
9. Радуле Божовић,свештеник;
10. Григорије Божић,старешина манастира Троноша;
11. Јован Бошковић,свештеник;
12. Милош Брека,свештеник;
13. Варнава Буђан,јеромонах;
14. Варнава,свештеник из Војводине;
15. Милош Васиљевић,свештеник;
16. М. Весковић,свештеник;
17. Недјељко Виријевић,свештеник;
18. Петар Војновић,свештеник;
19. Петар Вујовић,свештеник;
20. др.Лука Вукмановић,свештеник, професор Богословије;
21. Саво Вуксановић,свештеник;
22. Бошко Вукчевић,свештеник;
23. Милосав Вулановић,свештеник;
24. Игуман Гамбелић из Трушина;
25. Јоко Гојнић,свештеник;
26. Петар Грдинић,свештеник;
27. Божидар Ј.Даниловић,парох из Шуме;
28. ВлајкоДаниловић,богослов,са својим оцем Савом;
29. Јово М. Даниловић,свештеник;
30. Обрад С. Даниловић,студент теологије;
31. Саво Даниловић,прота;
32. Илија Дедић,свештеник;
33. Ново Делић,свештеник;
34. Марјан Дмитрић,свештеник;
35. Мијо Драговић,свештеник;
36. Милисав Дракулић,свештеник;
37. Дмитар Дубак,свештеник;
38. Михајло Ђушић,свештеник;
39. Илија Жутић,свештеник;
40. Бошко Живадиновић,свештеник;
41. Марко Живковић,прота;
42. Стјепан Захарић,игуман,старешина манастира Пећке Патријаршије;
43. Никодин Јањушевић,свештеник:
44. Ристо Јармаз,свештеник;
45. Арсо Јевремовић,прота;
46. Љубомир Јововић,свештеник;
47. Радоња Јукић,свештеник;
48. Павић Кековић,свештеник;
49. Милорад Кљајић,свештеник;
50. Стојан Костић,свештеник;
51. Константин Крстановић,свештеник;
52. Жика Купрежевић,ђакон из Смедерева;
53. Саво Кустудић,свештеник;
54. Александар Лабовић,свештеник;
55. Симо Лалатовић,свештеник;
56. Андрија Лаковић,свештеник;
57. Јован Лукић,свештеник;
58. Павле Лукић,свештеник;
59. Серафим Љатић,архимандрит;
60. Крсто Марковић,свештеник;
61. Маријан М. Марсенић,свештеник;
62. Драгомир Мијушковић,свештеник;
63. Зарија Милекић,калуђер из манастира Раче;
64. Душан Миленковић,свештеник;
65. Михаило Милошевић,прота;
66. Никола Милошевић,свештеник;
67. Саво Мирковић,свештеник;
68. Војислав Мићић,свештеник;
69. Сергије Михаиловић,јеромонах;
70. Петар Мујовић,свештеник;
71. Бранко Мустур,наставник цетињске Богословије;
72. Арсеније Николић,свештеник;
73. Богољуб Николић,свештеник;
74. Томан Николић,свештеника;
75. Крсто Нишавић,свештеник;
76. Драгослав Обућина,свештеник;
77. Владета Павићевић,свештеник;
78. Крцун Павићевић,свештеник;
79. Павле Павићевић,калуђер;
80. Спасоје Павићевић,наставник богословије;
81. Томо Пантовић,свештеник;
82. Саво Пејовић,свештеник;
83. Тодор Петковић,свештеник;
84. Божидар Пинтовић,свештеник;
85. Васо Поповић,парох;
86. Вуко Поповић,прота;
87. Милош Поповић,прота;
88. Никодим Поповић,монах;
89. Раде Поповић,свештеник;
90. Радован Поповић,свештеник;
91. Селимир Поповић,свештеник;
92. Филип Поповић,члан Црквеног суда у Београду;
93. Душан Пријовић,свештеник;
94. Паун Протић,свештеник;
95. * Пурић,свештеник из Пријепоља;
96. Слободан Поповић,свештеник;
97. Реља Пурић,свештеник;
98. Недељко Радаковић,свештеник;
99. Михаило Радић,свештеник;
100. Блажо Радојчић,прота;
101. Ђуро Радоман,свештеник;
102. Лазар Радоњић,прота;
103. Саво Ракочевић,свештеник;
104. Јован рапајић,јеромонах из Крагујевца;
105. Митрофан Рачков,јеромонах из Беочина;
106. Илија Родић,свештеник,
107. Вукашин Ружић,свештеник;
108. Владо Секулић,свештеник;
109. Будимир Соколовић,свештеник;
110. Милан Сретеновић,свештеник;
111. * Станојевић,свештеник из Прокупља;
112. Војислав Стоиљковић,свештеник;
113. Недељко Стрелчић,свештеник;
114. Добривоје Страњаковић,прота;
115. Раде Теслић,свештеник;
116. Јован Тодоровић,свештеник;
117. Игуман Дамјан Томић из Срема;
118. Ђуро Томовић,свештеник;
119. Нестор Тркуља,свештеник;
120. * Турчиновић,свештеник;
121. Милан Туцовић,прота;
122. Сергије Урукало,прота;
123. Петар Ускоковић,протојереј;
124. Богдан Церовић,свештеник;
125. Јован Цвијановић,протојереј;
126. Андрија Цвјетичанин,свештеник;
127. Голуб Чукић,свештеник;
128. Серафим Џарић,архимандрит:
129. Симо Шакота,свештеник;
130. Станко Шаулић,свештеник;
131. Урош Шошкић,наставник Богословије;
132. Бошко Драговић,свештеник;
133. Јосиф Ђукић,свештеник;
134. Никица Јоковић,свештеник;
135. Ђорђије Калуђеровић,свештеник;
136. Миливоје Костић,свештеник;
137. Блажо Мартиновић,свештеник;
138. Лука Пајовић,свештеник;
139. Блажо Поповић,свештеник;
140. Бранко Поповић,свештеник;
141. Славко Поповић,свештеник;
142. Душан Радовић,свештеник;
143. Павле Радоман,свештеник;
144. Станко Радуновић,свештеник;
145. Комнен Радусиновић,свештеник;
146. Владимир Сољевић,свештеник;
147. Радоје Шћепановић,свештеник;
148. Манојло Шошкић,свештеник;
149. Иринеј Крстић,синђел;
150. Висарион Вулетић,јеромонах;
151. Никола Поповић,јеромонах;
152. Боривоје Томовић,јеромонах;
153. Милан Туцовић,прота из Чачка . . .
Ове и остале србске попове,поред познатих србских главосека:Пека Дапчевића, Коче Попoвића, Светозара Вукмановића,Милана Басте, Симе Дубајића, истакли су се следећи ликвидатори попова:Милосав Алексић из села Видна; Сава Ковачевић из Грахова;Никола Пулић и други србски србокољачи. Налагодавац је био Ватикан а непосредни руководилац стравичног плана био је вечито србогладни србождер Јосип Броз,који је имао верне егзекуторе у горе поменутим изродима, као и уговор о сарадњи са Антом Пвелићем ињеговим усташама.
_Strazbenica_RS
(HatidzaPendrek)
06. јун 2010. у 01.17
НОВИ СВЕШТЕНИ МУЧЕНИКОСЛОВ СВЕШТЕНИКА МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ ПОСТРАДАЛИХ ОД СТРАНЕ БЕЗБОЖНИХ КОМУНИСТА

1. Митрополит црногорско-приморски Јоаникије (Липовац), 1945. г.
2. архимандрит Никодим (Јањушевић), настојатељ манастира Жупе, 1941. г.
3. јереј Богдан Церовић, парох жабљачко-језерски, 1941. г.
4. јереј Василије Божарић, парох рогамско-ђурковички, 1941. г.
5. архимандрит Серафим (Џарић), настојатељ манастира Свете Тројице код Пљеваља, 1941. г.
6. јеромонах Теофан (Бејатовић), сабрат манастира Косијерева, 1942. г.
7. протојереј Лазар Радоњић, парох колашинско-речински, 1942. г.
8. јереј ристо Јарамаз, парох косијеревски, 1942. г.
9. јереј Васо Поповић, парох вучедолски, 1942. г.
10. протосинђел Варнава (Бућан), настојатељ манастира Прасквице, 1942. г.
11. јереј Петар Вујовић, парох метеришко-друшићки, 1942. г.
12. јереј Ново Делић, парох планинопивски, 1942. г.
13. јеромонах Гаврило (Дабић), сабрат манастира Жупе, 1942. г.
14. јереј Павић Кековић, парох павковићки, 1942. г.
15. јереј Раде Поповић, пензионисани парох велички, 1942. г.
16. јереј др Лука Вукмановић, професор цетињске гимназије, 1945. г.
17. јереј Петар Ускоковић, секретар Црквеног суда на Цетињу, рођен 1908. г.
18. јереј Блажо Поповић, економ цетињске богословије
19. јереј Лука Вучинић, вјероучитељ цетињски
20. јереј Радуле Шћепановић, писар цетињског Црквеног суда
21. јереј Михаило Бушковић, парох косијерско-боковски
22. јереј Ђуро Радоман, парох доњо-љуботињски
23. јереј Павле Радоман, парох дупиоско-трновски
24. јереј Станко Радуновић, парох сотонићко-буковички
25. јереј Јован Лукић, парох глуходољски
26. јереј Бранко Ш. Мустур, професор цетињске богословије
27. јереј Спасоје Беговић, суплент цетињске богословије
28. јереј Спасоје Павићевић, суплент цетињске богословије
29. јереј Радоје Божовић, парох подгорички
30. јереј Алекса Живковић, парох стијењски
31. јеромонах Боривоје (Томовић), настојатељ манастира Ћелије Пиперске
32. јеромонах Висариои (Вулићевић), сабрат манастира Врањине
33. јереј Михаило Драговић, парох рогамско-ђурковички
34. јереј Бошко Драговић, парох вуковачки
35. јереј Андрија Лаковић, парох љешкопољски
36. јереј Љубомир Јововић, парох косоволушки
37. јереј Крсто Павићевић, парох спушки
38. јеромонах Павле (Павићевић), настојатељ манастира Ждребаоника
39. јеромонах Никодим (Поповић), сабрат манастира Острога
40. ђакон Манојло Шошкић, вјероучитељ даниловградски
41. јереј Нико Павићевић, парох мартинићки
42. јереј Савић Поповић, парох јеленачки
43. јереј Милорад Кљајић, парох никшићки
44. јереј Никица Јововић, вјероучитељ никшићки
45. јереј Милосав Вулановић, парох озринићки
46. јереј Милош Васиљевић, парох прашки
47. јереј Стојан Костић, парох доњожупски
48. јереј Саво Кустудић, парох горњопољски
49. јереј Томаш Николнћ, парох риђански
50. јереј Драгомир Мијушковић, парох богетићки
51. јереј Симо Лалатовић, парох трепачко-борачки
52. протосинђел Иринеј (Крстић), вјероучитељ никшићки
53. јереј Божидар Даниловић, избјегли парох шумски -Требиње
54. протојереј Саво Даниловић, избегли парох зубачки-Требиње
55. богослов Обрад Даниловић, студенг Богословског факултета
56. богослов Влајко Даниловић, ученик богословије
57. јереј Вуко Поповић, парох колашински
58. јереј Илија Дедић, парох липовски
59. јереј Никола Милошевић, парох лијеворијечки
60. јереј Саво Вускановић, парох речински
61. јереј Саво Ракочевић, парох штитарички
62. јереј Радоња Д. Јукић, парох андријевички
63. јереј Маријан Марсенић, парох андријевички
64. јереј Александар Лабовић, парох краљски
65. јереј Дмитар Дубак, парох шекуларски
66. јереј Томица Пантовић, парох полички
67. јереј Данило Нишавић, парох заостро-штитарски
68. богослов Урош Шошкић, катихета
69. јереј Јован Тодоровић, парох пошћенски
70. јереј Ђорђије Ивановић, парох шавнички
71. јереј Филип Поповић, црквено-судски тужилац на Цетињу
72. јереј Станко Шаулић, парох тепачки, 1944.г.
73. протојереј Михаило Барбић, парох кртолски, 1944.г.
74. протојереј Тихомир Балшић, парох бјелопољски, 1945.г.
75. јереј Гојко Кривокапић, парох трешњевски, 1945.г.
76. јереј Владимир Секуловић, парох брскутски, 1945.г.
77. јереј Милисав Дракуловић, парох ораховски, 1946.г.
78. јереј Милош Турчиновић, парох чевски, 1947.г.
79. јереј Милош Јоксимовић, парох павинопољски, 1949.г.
80. јереј Саво Пејовић, парох поборско-ластвански,1943.г.
81. јереј Крсто Марковић, парох орашко-пггитарски, 1944. г.
82. јереј Ђуро Томовић, парох прошћенски, 1944.г.
83. игуман Дамјан (Томић), старјешина манастира Косијерева, 1945.Г.
84. богослов Петар Грдинић, послушник манастира Добриловине, 1944.Г.
85. протојереј Милош Поповић, парох бијелопољски, 1945. г.
86. јереј Саво Н. Бијелић, парох бјелско-крушевачки, 13. новембра 1944. г.
87. Божидар Булатовић, наставник Цетињске богословије, 1945.г.
88. Секуле Секуловић, наставник Цетињске богословије,1945. г.
89. Петко Јовановнћ, дипломирани теолог, 1944. г.
90. Батрић Грујић, послушник митрополита Јоаникија, 1945. г.
91. Јанко Шћепановић, богослов из Роваца, 1944. г.
92. Спасоје Илинчић, богослов из Роваца, 1945. г.
CTEBA
(penzioner)
06. јун 2010. у 12.22
Стражбенице, са овим Ви само потврђујете да су комунисти елиминацијом појединаца које нису могли да контролишу у ствари не уништили или покушали да униште Цркву већ су тако преузели контролу над њом.
Елиминисањем оних који нису хтели да сарађују остали су углавном само они као поп Смиљанић и слични као и велики број оних који нису смели да се буне јер су видели шта чека оне који се буне.
Ако би употребили исту логику на сремском фронту су без потребе игинуле хиљаде Срба не да би се уништило Српство већ да би се елиминисали млади, школовани Срби који су били потенцијални противници комунизма.
Као што и Ви наводите са овим именима план је био исти и они су успели да контролишу и СПЦ и Српски народ.
regazza
06. јун 2010. у 15.33
Naravno da se podsmevate. Svi nazivi tipa: glupaci, tragikomicno...itd jesu podsmevanje.
I naravno da su ovi Artemijevi kaludjeri u pravu kada je u pitanju njihov odnos prema vl Artemiju.
Malo koji vladika se može pohvaliti ovim sto Artemije ima.

Az, tebi što se detaljno ne objasni ti ne možeš da razumes.
A ja neću objašnjavati.
az
08. јун 2010. у 06.05
Tako je! Nemoj!
 Коментар Запамти ову тему!

Looking for Mantra Bracelets?
.